Kao da nema muskaraca koji i kad nadju "normalnu" smatraju da im jos uvek "nije vreme" i misle na to sta ce sve da propuste ako se posvete jednoj samo. Kao da je brak robija, takav neki odnos. Mada ne mogu da kazem, i ja smatram da meni jos nije vreme za brak. No, ok, kad izaberes nesto, odrices se drugih opcija i verujem da covek i prilikom izbora kojim je zadovoljan, u nekom trenutku, iz nekog razloga, pomisli i na sbbkbb. Ali uvek se moze tako, mada to sad nije tema.
Tu je i cinjenica da mnogi suvise traze od drugih, a sami nisu spremni da ljudski doprinesu. Ne uvek zato sto su sebicni, losi, precenjuju sebe ili potcenjuju druge, vec cesto i jer se plase da ne ostanu povredjeni, izblamirani (?!), smatraju da tako treba (sto si gori prema devojci to je ona bolja prema tebi (ili prema decku) - koliko sam samo puta to cula, ne verujem..) ili statijaznam.
Po mom misljenju, na vezi kod koje postoje indicije da moze da se razvije u nesto ozbiljno, a mozda i u brak, treba, ne raditi, nego krv propljuvati. I smesno mi je ono da, ako smo jedno za drugo, onda bi trebalo da nam cvetaju ruze po prirodi stvari, bez truda. Pa ja nekad sama sa sobom ne mogu i znam da se desi da se nepotrebno istresem na one koji to najmanje zasluzuju, da sam ponekad svojeglava, neraspolozena.. i sta sad? Nisam savrsena, ali se barem trudim.
Takodje, ako hoces da zivis u zajednici, onda se moras i ponasati tako. Kao deo necega, a ne i dalje kao da se nista nije promenilo (tesko mi je ovde bilo da nadjem neku prikladnu rec, jer da napisem "a ne kao da si i dalje sam/slobodan" nekako mi je bilo bezveze.. pogotovo ovo slobodan, jer ispada da si u vezi ili braku neslobodan, a to ruzno zvuci i trebalo bi da je netacno). Logicno je da je odredjena promena nacina zivota neminovna. Ne zato sto to neko od nas trazi nego jer brak i deca to podrazumevaju. Pa ako hoces, izvoli. Ako ne, samo ces da unesrecujes druge. Nekima je i to ok.
Osim toga, nezaobilazni finansijski faktor - da po tom pitanju stojimo drugacije, ljudi bi vise prilazili jedni drugima, imali mnogo manje predrasuda, strahova i drugih neuroza. I medjuljudski odnosi bi u globalu bili kvalitetniji, a pojedinac srecniji.
pa i mi čekamo nekog normalnog. I tako svi možemo da čekamo dok ne osedimo 
