Svi mi, priznali to ili ne - meni svejedno je, baš me uvce zabole, postajemo sumnjičavi pod stare dane iz razloga što smo malo vremena posvetili sebi i onome u sebi što će nam razotkriti šta nas tamo-gore čeka i gde ćemo da živimo "do vijeka" ... Kod Platona je to najizrazitije, ono što je napisao pod stare dane mu je najzrelije, no njegova misaona greška je što je svoje aporije pokušavao da rasvetli logikom, umesto da još dublje zaroni u intuitivni deo duše i tu, nigde drudge se ne mogu ni (pro)naći, pronađe odgovore za sve - čak i na ono šta ga čeka tamo-gore ... Naravno da mu to, kao nikome do sada, nije uspelo i zbog toga mu je to jačalo sumnju, nesigurnost, a i razočarenje ... Bolela ga je činjenica da su ga draži filozofije celog upile u sebe i da osnuje svoju porodicu sputale, a posle je shvatio da je to bila velika greška ... Nepoštovanje prirodnih zakona se razočaranjem plaća ...
KĐK
