Čitanje na prvi utisak: najpoznatije prve rečenice svetske književnosti

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Kada kreneš u susret novoj knjizi, zamisli da je ona osoba.

Književna anatomija

Naslov knjige je njeno nasleđe – on uvek ide ispred nje, onako kako ime ide ispred osobe. Poglavlja knjige su njen karakter. Stil kojim je knjiga napisana je njen temperament. Završna rečenica knjige je njena sudbina.

A prva rečenica?

Prva rečenica knjige je njeno držanje, stav i boja glasa. Ono što te prvo privuče nekoj osobi, privuče te i knjizi.

Prva rečenica knjige je njena harizma i njen senzibilitet.

Prva rečenica je talentovani hipnotizer koji ti ne dozvoljava da skreneš pogled sa knjige. Ona te privuče kao ljubav na prvi pogled. Ona te grabi na prvi utisak i uvlači te u svet koji je stvorio pisac. Već na prvo čitanje, odlučuješ da li je svet knjige onaj u kom bi i ti postojao.

Ona je kao treptaj oka koje, u susretu sa drugim bićem, za nekoliko sekundi odluči da li je to njegovo parče raja ili ne. Ona je barijera koja deli autora i čitaoca – ako tu prvu prepreku pisac ne preskoči, teško će doći do onoga kome piše.

Ipak, postoje knjige koje nas kupe na prvi utisak i knjige kojima moramo dati šansu u sledećim rečenicama.

Koja je uloga prve rečenice?

U prvoj rečenici ima najviše piščevog znoja, jer je na nju, jednu, trebalo da se nadovežu sve ostale. Ona im je začetak i prethodnica. Ona nagoveštava radnju, stvara atmosferu i odražava suštinu knjige.
Ona te navodi da se zapitaš koliko li je vremena pisac utrošio, dok nije osmislio svoju idealnu prvu rečenicu? Dok ju je pisao, on je želeo da prva rečenica bude spona između njega i tebe – čitaoca.

Zašto je baš tu rečenicu odabrao za prvu? Dok je pisao i brisao, odustajao i pokušavao, on je imao u vidu tebe, koji ćeš je čitati. Zašto je baš njoj posvetio posebnu pažnju s obzirom na to da jedna knjiga u proseku ima dvanaest hiljada i petsto rečenica? Odgovor na ovo pitanje dobićeš kada pročitaš knjigu, pa se potom, sa poslednje rečenice ponovo vratiš na prvu.

Dakle, prve rečenice nisu slučajne. U prvoj rečenici knjige upoznaješ se sa piscem, dok se u svim sledećim rečenicama susrećeš sa delom.
 
Pisci o prvim rečenicama
,,Većina mojih priča izlegla se iz prvih rečenica – to su rečenice koje mi dolaze u nepredvidivim trenucimaˮ ( David Albahari u Antologiji ,,Kako pisci pišuˮ Slaviše Lekića)

„Najteža stvar uvek je prva rečenica” (Orhan Pamuk o problemu prve rečenice).

*Svoju prvu rečenicu Pamuk piše i briše od pedeset, pa čak do hiljadu puta. Piše je rukom, u sveskama, samo na jednoj strani, dok suprotnu ostavlja praznom za naknadna dodavanja i promene, koje ubacuje kao dijaloge u stripovima- u „balonima”. Te sveske potom šalje daktilografkinji na prekucavanje, koja mu ih vraća kao rukopis, u koji on unosi izmene, da bi ona potom na osnovu toga napravila novu verziju. I tako, u tri do četiri ciklusa. Pamuk piše svugde gde ga „zadesi” inspiracija: u avionima, hotelskim sobama i drugim mestima gde se zatekne.

Nije moguće zapamtiti svaku prvu rečenicu iz knjiga, ali, ipak, neke početne rečenice obeleže delo i postanu istorija.

Najpoznatije prve rečenice svetske književnosti
  1. „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.“ ( Lav N. Tolstoj ,,Ana Karenjinaˮ)
  2. ,,Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra je bio uhapšen.ˮ ( Franc Kafka ,,Procesˮ)
  3. „Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu.ˮ ( Čarls Dikens ,,Priča o dva gradaˮ)
  4. „Ja sam bolestan čovek… Zao čovek.ˮ ( Fjodor M. Dostojevski ,,Zapisi iz podzemljaˮ)
  5. „Opšte je poznata činjenica da je bogatom neoženjenom čoveku žena preko potrebna.ˮ (Džejn Ostin ,,Gordost i predrasudaˮ)
  6. „Bio je vedar i hladan aprilski dan; na časovnicima je izbijalo trinaest.ˮ ( Džordž Orvel ,,1984ˮ)
  7. „Ako vas stvarno zanima sve ovo, verovatno ćete prvo hteti da saznate gde sam rođen, kakvo je bilo moje bezvezno detinjstvo, šta su moji radili u životu pre nego što su me dobili i još masu takvih gluposti a la David Koperfild, ali nisam baš raspoložen da se upuštam u te stvari.ˮ ( Džerom Dejvid Selindžer ,,Lovac u žituˮ)
  8. „Sva deca, osim jednog deteta, rastu.ˮ ( Džejms Metju Bari ,,Petar Panˮ)
  9. ,,Sledećeg dana niko nije umro.ˮ ( Žoze Saramago ,,Smrt i njeni hiroviˮ)
  10. ,,Može svet da priča o meni što mu je drago (jer mi nije nepoznato kako Ludost prolazi rđavo i kod najluđih), ipak sam ja, jedino ja, velim vam, kadra da uveseljavam i bogove i ljude.ˮ ( Erazmo Roterdamski ,,Pohvala ludostiˮ)
  11. ,,Da bih ispricao svoju povest, moram poizdaleka da pocnem.ˮ( Herman Hese ,,Demijanˮ)
  12. ,,Gospođa Dalovej je rekla da će sama da kupi cveće.ˮ ( Virdžinija Vulf ,,Gospođa Dalovejˮ)
  13. ,,Ovo je knjiga zabeležaka čoveka koga smo zvali Stepski Vuk, kako se i on sam često nazivao.ˮ ( Herman Hese ,,Stepski Vukˮ)
  14. ,,U životu nema prijatnijih časova nego što može da bude, pod izvesnim okolnostima, čas posvećen obredu poznatom pod imenom popodnevni čaj.ˮ ( Henri Džejms ,,Portret jedne lejdiˮ)
  15. ,,Atelje je bio zasićen raskošnim mirisom ruža, i kada bi letnji povetarac zanjihao drveće u bašti, pojurio bi kroz otvorena vrata težak miris jorgovana ili nežniji miris crvenoga gloga.ˮ ( Oskar Vajld ,,Slika Dorijana Grejaˮ)
  16. ,,Moje je uverenje da se ne mogu izmišljati ličnosti dok se dobro ne prouče ljudi, kao što se ne može govoriti neki jezik ako se ozbiljno ne nauči.ˮ (Aleksandar Dima sin ,, Dama s kamelijamaˮ)
  17. ,,Ležao je ispružen na šumskom tlu, smeđem od borovih iglica, s bradom na skrštenim rukama, a visoko gore duvao je vetar u vrhovima borova.ˮ ( E. Hemingvej ,,Za kim zvono zvoniˮ)
  18. ,,Tek što sam se vratio iz posete svom kućevlasniku – usamljenom susedu s kojim ću imati neprijatnosti.ˮ( Emili Bronte ,,Orkanski visoviˮ)
  19. ,,Jednog dana pročitao sam jednu knjigu i čitav mi se život promenio.ˮ( Orhan Pamuk ,,Novi životˮ)
  20. ,,U mlađim i osetljivijim godinama, otac mi je dao savet koji od tada neprestano premotavam u glavi.ˮ( F.Skot Ficdžerald ,,Veliki Getsbiˮ)
  21. ,,Pošto nisam mogao da se savladam , sedoh da napišem ovu istoriju svojih prvih koraka na životnom poprištu , iako sam mogao proći i bez toga.ˮ ( Fjodor M. Dostojevski ,,Mladićˮ)
  22. ,,Aleksej Fjodorovič Karamazov bio je treći sin spahije našeg sreza Fjodora Pavloviča Karamazova, tako poznatog u svoje vreme (pa i sada ga kod nas još pominju) po tragičnoj i zagonetnoj smrti njegovoj, koja se desila ravno pre trinaest godina i o kojoj ću govoriti na određenom mestu.ˮ( Fjodor M. Dostojevski ,,Braća Karamazoviˮ)
Najzavodljivija prva rečenica svetske književnosti
  1. „Lolita, svetlo moga života, oganj mojih prepona. Greh moj, duša moja.ˮ( Vladimir Nabokov ,,Lolitaˮ)
Najpoznatije prve rečenice domaće književnosti
  1. ,,Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala.ˮ( Ivo Andrić ,,Na Drini ćuprijaˮ)
  2. ,,Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov.ˮ( Meša Selimović ,,Derviš i smrtˮ)
  3. ,,Više se znalo i pričalo o njenim čukundedama i pramdedama, nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa čak i o njoj – Sofki.ˮ( Bora Stanković ,,Nečista krvˮ)
  4. ,,Jesen, i život bez smisla.ˮ( Miloš Crnjanski ,, Dnevnik o Čarnojevićuˮ)
  5. ,,Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem.ˮ( Dobrica Ćosić ,,Koreniˮ)
  6. ,,Opet sam te snevao!ˮ( Bora Stanković ,,Uvela ružaˮ)
  7. ,,Zima je, sneg zameo sve do kućnih vrata i svemu oduzeo stvarni oblik, a dao jednu boju i jedan vid.ˮ( Ivo Andrić ,,Prokleta avlijaˮ)
  8. ,,Kad jedanput pođeš odnekud di ti se nije živelo, čini ti se, otišo si zanavek.I
    nikad, misliš, više nećeš da se vratiš. Nikad više nećeš da budeš Kurjak. Ali život
    udesi, pa se vratiš pre nego što si i sanjao.ˮ( Dragoslav Mihajlović ,,Čizmašiˮ)
  9. ,,Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi.ˮ( Bora Stanković ,,Gazda Mladenˮ)
  10. ,,Ne, neću se vratiti.ˮ( Dragoslav Mihajlović ,,Kad su cvetale tikveˮ)
Najpoznatije prve rečenice domaće poezije
  1. ,,Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.ˮ( Desanka Maksimović ,,Krvava bajkaˮ)
  2. ,,Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!ˮ( Milutin Bojić ,,Plava grobnicaˮ)
  3. ,,Ostajte ovdje! Sunce tuđeg neba, neće vas grijat kô što ovo grije.ˮ( Aleksa Šantić ,,Ostajte ovdjeˮ)
  4. ,,Oprosti, majko sveta, oprosti što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor.ˮ( Laza Kostić ,,Santa Maria della saluteˮ)
Najšokantnije prve rečenice svetske književnosti
  1. „Danas je umrla mama. Ili možda juče. Ne znam.ˮ( Alber Kami ,,Stranacˮ)
  2. ,,Ko ne bi bio sumnjičav kada bi mu neko tvrdio da je ceo vikend proveo s Bogom, i to baš u nekakvoj kolibi?ˮ( Vilijem P. Jang ,,Kolibaˮ)
  3. „Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.ˮ( Franc Kafka ,,Preobražajˮ)
  4. ,,Dana jedanaestog novembra hiljadu devetsto devedeset i sedme godine, Veronika je odlučila da je – konačno! – kucnuo čas da se ubije.ˮ( Paulo Koeljo ,,Veronika je odlučila da umreˮ)
  5. ,,Misao o večnom vraćanju je tajanstvena i Niče je njom prilično zbunio većinu filozofa; pretpostaviti da li će se jednom ponoviti sve ono što smo već doživeli, i još da će se to ponavljanje ponavljati u beskraj!ˮ( Milan Kundera ,,Nepodnošljiva lakoća postojanjaˮ)
  6. ,,Početkom jula, u velike vrućine, pred veče, jedan mladić izadje na ulicu iz svoje sobice koju je uzimao pod najam od kirajdžija u S-skoj uličici, pa se polako, kao u nekoj neodlučnosti, uputi K-nom mostu.ˮ( Fjodor M. Dostojevski ,,Zločin i kaznaˮ)
  7. ,,Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija setiće se onog davnog popodneva kada ga je otac poveo da prvi put vidi led.ˮ( Gabrijel Garsija Markes ,,Sto godina samoće”.
piše: Snežana Marković
 
Прва реченица Заратустре у пет превода:

Кад Заратустри бијаше тридесет година, напусти свој завичај и језеро завичаја свога и пође у планину. (Данко грлић)
Кад је Заратустри било тридесет година, напустио је свој завичај и језеро свога завичаја , и отишао је у гору. (Милан Ћурчин)
Навршивши тридесет година, Заратустра је напустио завичај и језеро у свом завичају и отишао у планину. (Бранимир Живојиновић)
Кад је Заратустра навршио тридесет година напусти свој завичај и језеро свог завичаја и отиде у планину. (Бошко Радусин)
Кад је Заратустри било тридесет година, напустио је свој завичај и језеро свога завичаја, и отишао у гору. (Руди Херман)

Са омота лонгплеј плоче:
На првој страници Штраусове симфонијске поеме налази се извадак из Ничеове књиге први дио Заратустрина уводног говора који представља увод у симфонију-поему:

Навршивши 30 година Заратустра напушта дом и завичај и одлази у брда. […]
 
*Vasilisa:
Pisci o prvim rečenicama
,,Većina mojih priča izlegla se iz prvih rečenica – to su rečenice koje mi dolaze u nepredvidivim trenucimaˮ ( David Albahari u Antologiji ,,Kako pisci pišuˮ Slaviše Lekića)

„Najteža stvar uvek je prva rečenica” (Orhan Pamuk o problemu prve rečenice).

*Svoju prvu rečenicu Pamuk piše i briše od pedeset, pa čak do hiljadu puta. Piše je rukom, u sveskama, samo na jednoj strani, dok suprotnu ostavlja praznom za naknadna dodavanja i promene, koje ubacuje kao dijaloge u stripovima- u „balonima”. Te sveske potom šalje daktilografkinji na prekucavanje, koja mu ih vraća kao rukopis, u koji on unosi izmene, da bi ona potom na osnovu toga napravila novu verziju. I tako, u tri do četiri ciklusa. Pamuk piše svugde gde ga „zadesi” inspiracija: u avionima, hotelskim sobama i drugim mestima gde se zatekne.

Nije moguće zapamtiti svaku prvu rečenicu iz knjiga, ali, ipak, neke početne rečenice obeleže delo i postanu istorija.

Najpoznatije prve rečenice svetske književnosti
  1. „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.“ ( Lav N. Tolstoj ,,Ana Karenjinaˮ)
  2. ,,Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra je bio uhapšen.ˮ ( Franc Kafka ,,Procesˮ)
  3. „Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu.ˮ ( Čarls Dikens ,,Priča o dva gradaˮ)
  4. „Ja sam bolestan čovek… Zao čovek.ˮ ( Fjodor M. Dostojevski ,,Zapisi iz podzemljaˮ)
  5. „Opšte je poznata činjenica da je bogatom neoženjenom čoveku žena preko potrebna.ˮ (Džejn Ostin ,,Gordost i predrasudaˮ)
  6. „Bio je vedar i hladan aprilski dan; na časovnicima je izbijalo trinaest.ˮ ( Džordž Orvel ,,1984ˮ)
  7. „Ako vas stvarno zanima sve ovo, verovatno ćete prvo hteti da saznate gde sam rođen, kakvo je bilo moje bezvezno detinjstvo, šta su moji radili u životu pre nego što su me dobili i još masu takvih gluposti a la David Koperfild, ali nisam baš raspoložen da se upuštam u te stvari.ˮ ( Džerom Dejvid Selindžer ,,Lovac u žituˮ)
  8. „Sva deca, osim jednog deteta, rastu.ˮ ( Džejms Metju Bari ,,Petar Panˮ)
  9. ,,Sledećeg dana niko nije umro.ˮ ( Žoze Saramago ,,Smrt i njeni hiroviˮ)
  10. ,,Može svet da priča o meni što mu je drago (jer mi nije nepoznato kako Ludost prolazi rđavo i kod najluđih), ipak sam ja, jedino ja, velim vam, kadra da uveseljavam i bogove i ljude.ˮ ( Erazmo Roterdamski ,,Pohvala ludostiˮ)
  11. ,,Da bih ispricao svoju povest, moram poizdaleka da pocnem.ˮ( Herman Hese ,,Demijanˮ)
  12. ,,Gospođa Dalovej je rekla da će sama da kupi cveće.ˮ ( Virdžinija Vulf ,,Gospođa Dalovejˮ)
  13. ,,Ovo je knjiga zabeležaka čoveka koga smo zvali Stepski Vuk, kako se i on sam često nazivao.ˮ ( Herman Hese ,,Stepski Vukˮ)
  14. ,,U životu nema prijatnijih časova nego što može da bude, pod izvesnim okolnostima, čas posvećen obredu poznatom pod imenom popodnevni čaj.ˮ ( Henri Džejms ,,Portret jedne lejdiˮ)
  15. ,,Atelje je bio zasićen raskošnim mirisom ruža, i kada bi letnji povetarac zanjihao drveće u bašti, pojurio bi kroz otvorena vrata težak miris jorgovana ili nežniji miris crvenoga gloga.ˮ ( Oskar Vajld ,,Slika Dorijana Grejaˮ)
  16. ,,Moje je uverenje da se ne mogu izmišljati ličnosti dok se dobro ne prouče ljudi, kao što se ne može govoriti neki jezik ako se ozbiljno ne nauči.ˮ (Aleksandar Dima sin ,, Dama s kamelijamaˮ)
  17. ,,Ležao je ispružen na šumskom tlu, smeđem od borovih iglica, s bradom na skrštenim rukama, a visoko gore duvao je vetar u vrhovima borova.ˮ ( E. Hemingvej ,,Za kim zvono zvoniˮ)
  18. ,,Tek što sam se vratio iz posete svom kućevlasniku – usamljenom susedu s kojim ću imati neprijatnosti.ˮ( Emili Bronte ,,Orkanski visoviˮ)
  19. ,,Jednog dana pročitao sam jednu knjigu i čitav mi se život promenio.ˮ( Orhan Pamuk ,,Novi životˮ)
  20. ,,U mlađim i osetljivijim godinama, otac mi je dao savet koji od tada neprestano premotavam u glavi.ˮ( F.Skot Ficdžerald ,,Veliki Getsbiˮ)
  21. ,,Pošto nisam mogao da se savladam , sedoh da napišem ovu istoriju svojih prvih koraka na životnom poprištu , iako sam mogao proći i bez toga.ˮ ( Fjodor M. Dostojevski ,,Mladićˮ)
  22. ,,Aleksej Fjodorovič Karamazov bio je treći sin spahije našeg sreza Fjodora Pavloviča Karamazova, tako poznatog u svoje vreme (pa i sada ga kod nas još pominju) po tragičnoj i zagonetnoj smrti njegovoj, koja se desila ravno pre trinaest godina i o kojoj ću govoriti na određenom mestu.ˮ( Fjodor M. Dostojevski ,,Braća Karamazoviˮ)
Najzavodljivija prva rečenica svetske književnosti
  1. „Lolita, svetlo moga života, oganj mojih prepona. Greh moj, duša moja.ˮ( Vladimir Nabokov ,,Lolitaˮ)
Najpoznatije prve rečenice domaće književnosti
  1. ,,Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala.ˮ( Ivo Andrić ,,Na Drini ćuprijaˮ)
  2. ,,Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov.ˮ( Meša Selimović ,,Derviš i smrtˮ)
  3. ,,Više se znalo i pričalo o njenim čukundedama i pramdedama, nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa čak i o njoj – Sofki.ˮ( Bora Stanković ,,Nečista krvˮ)
  4. ,,Jesen, i život bez smisla.ˮ( Miloš Crnjanski ,, Dnevnik o Čarnojevićuˮ)
  5. ,,Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem.ˮ( Dobrica Ćosić ,,Koreniˮ)
  6. ,,Opet sam te snevao!ˮ( Bora Stanković ,,Uvela ružaˮ)
  7. ,,Zima je, sneg zameo sve do kućnih vrata i svemu oduzeo stvarni oblik, a dao jednu boju i jedan vid.ˮ( Ivo Andrić ,,Prokleta avlijaˮ)
  8. ,,Kad jedanput pođeš odnekud di ti se nije živelo, čini ti se, otišo si zanavek.I
    nikad, misliš, više nećeš da se vratiš. Nikad više nećeš da budeš Kurjak. Ali život
    udesi, pa se vratiš pre nego što si i sanjao.ˮ( Dragoslav Mihajlović ,,Čizmašiˮ)
  9. ,,Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi.ˮ( Bora Stanković ,,Gazda Mladenˮ)
  10. ,,Ne, neću se vratiti.ˮ( Dragoslav Mihajlović ,,Kad su cvetale tikveˮ)
Najpoznatije prve rečenice domaće poezije
  1. ,,Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.ˮ( Desanka Maksimović ,,Krvava bajkaˮ)
  2. ,,Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!ˮ( Milutin Bojić ,,Plava grobnicaˮ)
  3. ,,Ostajte ovdje! Sunce tuđeg neba, neće vas grijat kô što ovo grije.ˮ( Aleksa Šantić ,,Ostajte ovdjeˮ)
  4. ,,Oprosti, majko sveta, oprosti što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor.ˮ( Laza Kostić ,,Santa Maria della saluteˮ)
Najšokantnije prve rečenice svetske književnosti
  1. „Danas je umrla mama. Ili možda juče. Ne znam.ˮ( Alber Kami ,,Stranacˮ)
  2. ,,Ko ne bi bio sumnjičav kada bi mu neko tvrdio da je ceo vikend proveo s Bogom, i to baš u nekakvoj kolibi?ˮ( Vilijem P. Jang ,,Kolibaˮ)
  3. „Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.ˮ( Franc Kafka ,,Preobražajˮ)
  4. ,,Dana jedanaestog novembra hiljadu devetsto devedeset i sedme godine, Veronika je odlučila da je – konačno! – kucnuo čas da se ubije.ˮ( Paulo Koeljo ,,Veronika je odlučila da umreˮ)
  5. ,,Misao o večnom vraćanju je tajanstvena i Niče je njom prilično zbunio većinu filozofa; pretpostaviti da li će se jednom ponoviti sve ono što smo već doživeli, i još da će se to ponavljanje ponavljati u beskraj!ˮ( Milan Kundera ,,Nepodnošljiva lakoća postojanjaˮ)
  6. ,,Početkom jula, u velike vrućine, pred veče, jedan mladić izadje na ulicu iz svoje sobice koju je uzimao pod najam od kirajdžija u S-skoj uličici, pa se polako, kao u nekoj neodlučnosti, uputi K-nom mostu.ˮ( Fjodor M. Dostojevski ,,Zločin i kaznaˮ)
  7. ,,Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija setiće se onog davnog popodneva kada ga je otac poveo da prvi put vidi led.ˮ( Gabrijel Garsija Markes ,,Sto godina samoće”.
piše: Snežana Marković
Kliknite za proširenje...
Sticem utisak da je to malo...preterivanje..neke te navedene prve recenice jesu epohalne i duboke..Nek su, pak...Plitke...Na par mesta cak i gramaticki neispravne.."jesen i zivot bez smisla..'jesen STA..?Ne moze se tako formirati recenica...Dalje..
  • ,,Jednog dana pročitao sam jednu knjigu i čitav mi se život promenio.ˮ( Orhan Pamuk ,,Novi životˮ)>Previse ponavljati jedan izraz u jednoj recenici nije bas pozeljno...
  • Ali cela poenta je-ima toliko knjiga koje usred radnje, ne na pocetku, imaju mnogo jace recenice...No opet to je samo moje licno misljenje..Kao sto je i Tvoje to o prvim recenicama..
 
ghost in the shell:
Sticem utisak da je to malo...preterivanje..neke te navedene prve recenice jesu epohalne i duboke..Nek su, pak...Plitke...Na par mesta cak i gramaticki neispravne.."
Kliknite za proširenje...
U principu, slažem se s tobom. Ja ne volim izvlačenje citata iz umjetničke proze, bez obzira da li se radi o prvoj ili petstoprvoj rečenici u knjizi. To je za mene vulgarizacija i pojednostavljivanje književnosti. Da ne kažem fejsbukizacija književnosti. Opet, neke ti se rečenice baš urežu u pamćenje. Kao meni ova iz Crnjanskog na koju ti imaš prigovor.
 
quentin:
U principu, slažem se s tobom. Ja ne volim izvlačenje citata iz umjetničke proze, bez obzira da li se radi o prvoj ili petstoprvoj rečenici u knjizi. To je za mene vulgarizacija i pojednostavljivanje književnosti. Da ne kažem fejsbukizacija književnosti. Opet, neke ti se rečenice baš urežu u pamćenje. Kao meni ova iz Crnjanskog na koju ti imaš prigovor.
Kliknite za proširenje...

Meni je upravo izdvajanje rečenica iz dela simbol "novog čitanja" u dvadeset i prvom stoleću. Čitalac prilazi svetu ideja kao švedskom stolu i bira ono što mu odgovara ili čak ima praktičnu vrednost u njegovom životu.
 
suave:
Meni je upravo izdvajanje rečenica iz dela simbol "novog čitanja" u dvadeset i prvom stoleću. Čitalac prilazi svetu ideja kao švedskom stolu i bira ono što mu odgovara ili čak ima praktičnu vrednost u njegovom životu.
Kliknite za proširenje...
Da ali u temi se ne radi o tome..Vec je naglasak na PRVOJ recenici..Sto po meni moze a I ne mora biti sustinski bitno za kvalitet samog dela..i autora..
 
ghost in the shell:
Da ali u temi se ne radi o tome..Vec je naglasak na PRVOJ recenici..Sto po meni moze a I ne mora biti sustinski bitno za kvalitet samog dela..i autora..
Kliknite za proširenje...

Ni jedna pojedinačna izdvojena rečenica ne može biti suštinski bitna za kvalitet djela, pa ni prva.
Poneka bude upečatljiva, pa ostane u pamćenju, ali svako književno djelo je cjelina i samo se u cjelini može doživjeti. Jedna rečenica, izvučena iz konteksta, bez svih drugih, lošijih rečenica, ne znači mnogo.
 
quentin:
Ni jedna pojedinačna izdvojena rečenica ne može biti suštinski bitna za kvalitet djela, pa ni prva.
Poneka bude upečatljiva, pa ostane u pamćenju, ali svako književno djelo je cjelina i samo se u cjelini može doživjeti. Jedna rečenica, izvučena iz konteksta, bez svih drugih, lošijih rečenica, ne znači mnogo.
Kliknite za proširenje...
OK slazem se ali ne razumem zasto MENE repliciras..? Onaj ko je naceo temu ima takav stav-ne ja..
 
Lunja*:
meni je prva recenica umetnost pisanja, sve ostale recenice su mi vestina pisanja - tako nekako i citam knjige, tako nekako i pisem ono moje, sto mi bruji ispod koze
kad imam prvu recenicu, onda mi je 99% zavrsena stvar, a taj 1% mi je samo neophodno vreme samoce i umaljenosti, da bih zaokruzila zapocetu pricu
Kliknite za proširenje...
Занимљиво!
 
Прве реченице из Хесеових дела:

Од многих светова које човеку није поклонила природа већ их је створио његов властити дух, највећи је свет књига. – Магија књиге

Да, судбина је хтела да то доживим. – Путовање на Исток

Да бих испричао своју повест, морам поиздалека да започнем. – Демијан

О пореклу Јозефа Кнехта нисмо ништа сазнали. – Игра стаклених перли

Кад је прије десет година Јохан Верагут купио имање Росхалде те се на њему настанио,
била је то запуштена стара курија трошних стубишта, ... – Росхалде (Rosshalde)

Име Херман Лаушер се у јавности први пут појављује са овом публикацијом. - Херман Лаушер

У почетку је био мит. – Петар Каменцинд

Почетком деведесетих година наш пријатељ Кнулп био је једном принуђен да неколико недеља лежи у болници, а када су га отпустили, била је средина фебруара и владало је ужасно невреме, те је он већ после неколико дана пешачења опет осетио грозницу, и то га је приморало да размишља о крову над главом. – Кнулп

У нашем шварцвалдском граду Калву, у који се мој отац преселио 1886. Године, појавио се убрзо након нашег досељења један необичан, штавише, изразито чудан, мада веома повучен старац. - Господин Клазен

Господин Гибенрат, трговачки посредник и агент, није се истицао никаквим посебним одликама или особеностима у односу н своје суграђане. – Под точком (Unterm rad)

Када овако споља посматрам свој живот, он не изгледа богзна како срећан. – Гертруда

У једној од јужних провинција наше предивне планете догодила се ужасна катастрофа. - Чудновата вест са друге планете

Ово је књига забележака човека кога смо звали ''Степски Вук'', како се и он сам често називао. - Степски Вук

Писац ових сећања на путовање нема срећу да припада оним људима који су свесни јасних разлога за сопствене поступке; он, такође, нема срећу да поводом себе или других верује у такве разлоге. - Нирнбергшко путовање

У сенци куће, на сунчаној речној обали крај чунова, у сенци смоквиних стабала стасао је Сидарта, прелепи син брамана, млади соко, заједно са Говиндом, својим пријатељем. – Сидарта

О Швабама влада мишљење да постају разборити тек кад напуне четрдесет година, а пошто им самопоуздање није јача страна, понекад се због тога стиде. – Бањски гост

У брзом возу, после журних припрема и узбуђења око бекства и преласка границе, после вртоглаве напрегнутости и мноштва догађаја, узбуђења и опасности, још дубоко згранут што је све испало добро, Фридрих Клајн је био клонуо. – Клајн и Вагнер

Пред двоструким стубићима који су носили полукружни свод на главној капији манастира Маријанброна, крај самог пута, растао је један кестен, усамљено чедо југа, ко зна када донесен овамо са неког хаџилука у Рим... – Нарцис и Златоусти
 
Posle razgovora, piše Murau, Franc-Jozef, sa svojim učenikom Gambetijem, s kojim sam se dvadeset devetog sreona Pinču da
bismo usaglasili termine za nastavu, a čijom sam visokom inteligencijom i sad, po povratku iz Volfsega, bio zapanjen, pa i na neki
osvežavajući način oduševljen, toliko da sam, prenesen u sve vedrije raspoloženje, i u mislima već dugo zapravo kod kuće u Rimu,
a ne u Austriji, sasvim protivno navici da odmah odem kroz Via Kondoti na Pjaca Minervu, otišao preko Flaminije i Pjaca del Popolo,
duž celog Korza u svoj stan, primio sam oko dva popodne telegram u kome mi je saopštena smrt mojih roditelja i brata Johanesa.

Tomas Bernhard - Brisanje
 
Pre nego što će posrnuti i otkotrljati se ka neobjašnjivom krahu, svet je, u meri u kojoj svetovi kao takvi mogu biti savršeni, bio savršen.
(Vladimir Tasić, "Kiša i hartija")

Nepojmljiva prva životinja koja je sanjala drugu životinju.
(Karlos Fuentes, "Terra Nostra")

Tada sam ugledao Klatno.
(Umberto Eko, "Fukoovo klatno")

Upravo počinješ da čitaš najnoviji roman Itala Kalvina Ako jedne zimske noći neki putnik.
(Italo Kalvino, "Ako jedne zimske noći neki putnik")

Prvi rezultati istrage pokazali su da je nekadašnji vidikovac, koji je inače Alehandri služio kao spavaća soba, bio zaključan sa unutrašnje strane i da je to učinila sama Alehandra.
(Ernesto Sabato, "O junacima i grobovima")

"Ovo su price koje psi pricaju kada se vatre dizu visoko i vetar dolazi sa Severa" (Simak - "Grad"

"Ceo moj život bio je zalog neizbežnog susreta sa tobom!" (citirao A.S.Puškina)
 
Pozivam za svjedoka mastionicu i pero i ono što se perom piše;
Pozivam za svjedoka nesigurnu tamu sumraka i noć i sve što ona oživi;
Pozivam za svjedoka sudnji dan, i dušu što sama sebe kori;
Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega - da je svaki čovjek uvijek na gubitku. -MesaSelimovic

"On je bio polovina nečega. Snažna, lepa i darovita polovina nečega, što je možda bilo još snažnije, veće i lepše od njega. Bio je, dakle, čarobna polovina nečega veličanstvenog i nedokučivog. A ona, ona je bila potpuna celina. Mala, dezorijentisana, ne mnogo snažna ni skladna celina, ali celina."
(M. Pavić "Unutrašnja strana vetra

Albert Camus, L'Etranger:
''Da se sve svrši, da se manje osetim sam, nije mi preostajalo ništa drugo nego da poželim da na dan moga smaknuća bude mnogo gledalaca i da me oni dočekaju s krikovima mržnje''.

"Najgore od svega nisu ni oni proćerdani časovi, niti vreme za nama i ispred nas, najgora su ona užasavajuća raspeća načinjena od štipaljki za rublje." - "Najgore od svega"

"I sta je dobro, Fedro, a sta nije dobro - treba li da pitamo nekog da nam to kaže? " - "Zen i umetnost održavanja motocikla"

"Vi ste, to zasigurno možemo tvrditi, krivi. Ne znamo baš tačno za šta ste ste krivi, ali to zapravo nije ni važno. Najverovatnije se radi o nečem mutnom." - "Kako upropastiti sopstveni život"

"Mislim da ću ovde stati." - "Fermaova poslednja teorema"

Obratite malo pažnje na ono što ću vam sada ispričati.
Kada sam stigao u hotel Praha, uzeo me je gazda za levo uvo, povukao za njega i rekao:„Ovde si pikolo, imaj to na umu. Niti si šta video, niti šta čuo. Ponovi to.” Ja sam mu na to rekao da ništa neću niti videti niti čuti. Gazda me je onda povukao za desno uvo i rekao: „Imaj, međutim, isto tako na umu i to da sve moraš videti i sve čuti. Ponovi to.” I tako sam, zapanjen, ponovio da ću sve videti i sve čuti. Tako sam i počeo. Svako..... (ne bih se upuštala u određivanje gde je kraj početka) (Bohumil Hrabal, Služio sam engleskog kralja)

Dešavalo se uvek da neko u jednom momentu podigne glavu i... ugleda je. Teško je to razumeti. Hoću da kažem... (Alesandro Bariko, Pijanista)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

S
Pozorište Prvi MozzART pozorišni festival u srcu Beograda
Odgovora
7
Pregleda
221
suave
suave
Džudi S
Književnost Kako birate knjige koje želite da čitate?
2 3
Odgovora
56
Pregleda
873
момоа
момоа
S
Pozorište Sećanje na Boba Vilsona (1941–2025)
Odgovora
0
Pregleda
157
Soradze
S

Back
Top