Чишћење

Ова тема постаде расправа о језику.
Стране речи у неком језику, конкретно нашем, не обогаћују језик, поготово енглеске. Једино то важи за сродне језике, али наравно не увек. Рецимо запета, одомаћена је и иако преузета из руског, боље звучи, топлија је, него зарез (хрватски у суштини и није посебан језик).
Дакле, остајем при оном што сам рекао. Море страних речи у језику не може да буде богатство. За комуникацију (шта ћеш) употребљава се свега неколико хиљада речи, многи и далеко мање (ово далеко мање ми је баш глупо, али шта ћеш, тако сви говоре, или бар већина) а кад погледаш речник страних речи видиш преко сто хиљада речи. Сто хиљада страних речи према наших неколико хиљада, или неколико стотина, како ко. Узмимо и неког са изузетно богатим речником, па ипак његов речник не премаша педесет хиљада (старих, одомаћених и страних речи) а то је и даље (шта ћеш, тако се говори) много мање од укупног броја туђица.
Ето, остајем, дакле, при свему ономе што сам већ рекао.

За Хармони:

Брисел – Жак Ширак је предводио французе који су напустили први састанак годишњег пролећног самита ЕУ изражавајући негодовање због излагања њиховог сународника на енглеском, што представља озбиљан прекршај, пише лондонски ''Гардијан''.
Показујући колико је Француска осетљива на све мање коришћење језика који је некада доминирао Европском унијом(?). Ширак је повео тројицу високих министара са преговора када је Ернест-Антоан Селијер, Француз на челу групе европских послодаваца, одустао од матерњег језика, уз ојашњење да је енглески ''језик бизниса''. Ширак је узео своје папире и отишао, а његов пример следили су Филип Дуст-Блази, министар спољних послова, и Тијери Бретон, министар финансија. Итд.
Из Политике од 25. 3. 06. Наслов: Бојкот енглеског
 
Poslednja izmena:
За Хармони:

Брисел – Жак Ширак је предводио французе који су напустили први састанак годишњег пролећног самита ЕУ изражавајући негодовање због излагања њиховог сународника на енглеском, што представља озбиљан прекршај, пише лондонски ''Гардијан''.
Показујући колико је Француска осетљива на све мање коришћење језика који је некада доминирао Европском унијом(?). Ширак је повео тројицу високих министара са преговора када је Ернест-Антоан Селијер, Француз на челу групе европских послодаваца, одустао од матерњег језика, уз ојашњење да је енглески ''језик бизниса''. Ширак је узео своје папире и отишао, а његов пример следили су Филип Дуст-Блази, министар спољних послова, и Тијери Бретон, министар финансија. Итд.
Из Политике од 25. 3. 06. Наслов: Бојкот енглеског
Ali im je sam jezik prepun anglicizama. To je proces koji Širak ne može da zaustavi jer od njega ne zavisi, jednostavno reč je logičnoj pojavi. Tako to ide sa jezicima :D
 
Ова тема постаде расправа о језику.
Стране речи у неком језику, конкретно нашем, не обогаћују језик, поготово енглеске. Једино то важи за сродне језике, али наравно не увек. Рецимо запета, одомаћена је и иако преузета из руског, боље звучи, топлија је, него зарез (хрватски у суштини и није посебан језик).
Дакле, остајем при оном што сам рекао. Море страних речи у језику не може да буде богатство. За комуникацију (шта ћеш) употребљава се свега неколико хиљада речи, многи и далеко мање (ово далеко мање ми је баш глупо, али шта ћеш, тако сви говоре, или бар већина) а кад погледаш речник страних речи видиш преко сто хиљада речи. Сто хиљада страних речи према наших неколико хиљада, или неколико стотина, како ко. Узмимо и неког са изузетно богатим речником, па ипак његов речник не премаша педесет хиљада (старих, одомаћених и страних речи) а то је и даље (шта ћеш, тако се говори) много мање од укупног броја туђица.
Ето, остајем, дакле, при свему ономе што сам већ рекао.
Ne slažem se. Što više reči, U PRINCIPU - to veće bogatstvo. Glavni problem je nešto drugo - NEPRAVILNA UPOTREBA, reči, izraza, isforsirano korišćenje stranih reči tamo gde im stvarno mesto nije, kad imamo naše.
A, ti ostani pri svemu što si rekao, tvoje pravo.
Nego, opet se neizbežno nameće to pitanje: da li si ti, koji se toliko boriš za "čistotu jezika", i, rekla bih, za "srpsku stvar uopšte" (što je, naravno, sasvim u redu, i prirodno, jedino ne bi ni tu trebalo preterati, u smislu da se neke stvari usiljeno i neprirodno "uglavljuju"), ubacio Windows lokalizaciju za srpski. Ako toliko insistiraš na čistoti jezika, bilo bi mi krajnje logično tako nešto.
Da ponovim: ja imam srpski Windows, na ćirilici, i - uživam, počev od onog prvog pozdrava pri učlasku u Win, gde lepo piše "ДОБРОДОШЛИ", pa nadalje, kao npr. "исеци", "копирај", "избриши", "преименуј", "датотека", "фасцикла", "пошаљи у", "додај или уклони програме", "контролна табла", "музика", "пријемно поштанско сандуче", "повежи се са...", itd, itd...
 
Стране речи у неком језику, конкретно нашем, не обогаћују језик, поготово енглеске.

Strane reči su neophodna i prirodna pojava u jeziku.
Zašto konkretno našem jeziku smetaju strane reči a nekom drugom ne? i zašto pogotovu engleske? :dontunderstand:
mislim da je u pitanju tvoj subjektivni stav. Sa naukom o jeziku to nema veze. U jeziku takođe postoje mode. Čitajte Steriju. Tamo npr. sve germanizam do germanizma. I koji se od njih danas koristi u savremenom jeziku? Skoro nijedan. Jezik je uvek proces a ne stanje.
 
Дакле, остајем при оном што сам рекао. Море страних речи у језику не може да буде богатство.

ok, to je tvoj stav, i u redu je da braniš svoje mišljenje. Sa stanovišta nauke o jeziku - purizam je smešan (i zabavan ponekad). Izuzetno je teško biti purista u praksi. Evo ti provera: da li kažeš jastuk ili uzglavlje?
Jastuk je naša reč svakako, ali je po poreklu turzicam, te u stvari nije naša reč - malo paradoksalno. ;)
 
Не важи само за наш језик, већ сам рекао да и Французи имају исти проблем али се они, за разлику од нас, боре против тога - лингвисти, и не само лингвисти брину о свом језику. Дакле, не остављају да се саморегулише. Још једном: уверен сам да они који говоре како није добро замењивати стране речи нашим, говоре против цвоје савести. Друго, ја не заступам (ако смем тако да кажем) пуризам, то је нешто претерано: ако се некој речи не може наћи замена, нека је, шта се ту може. Мисли се на нове речи, а пурист бих био да желим да избацим јастук, јорган, пижаму итд. Али код нас се ради о небризи (а и лошој савести). За речи из енглеског сматрам да су посебно лоше из два разлога: по питању граматике јер се не уклапају у наш језички систем, и по питању изговора. Изговор тих речи је обично као и у енглеском, а овај се тотално разликује од нашег.Мени изглада као да говоре са чарапом у устима. На пример, италијански нам је у том погледу много ближи.

А ја се чудим што стално говорите зарез – па вама је то лепше од запета!

За Милунку:
Када толико уживаш у ћирилици, зашто пишеш латиницом? Корисничко име си написала на ћирилици а потом прешла на латиницу. Преобратили те?

А што се смешне стране тиче, баш сам се насмејао када сам прочитао:
Поново покрените УСЕР​
 
Не важи само за наш језик, већ сам рекао да и Французи имају исти проблем али се они, за разлику од нас, боре против тога - лингвисти, и не само лингвисти брину о свом језику. Дакле, не остављају да се саморегулише. Још једном: уверен сам да они који говоре како није добро замењивати стране речи нашим, говоре против цвоје савести. Друго, ја не заступам (ако смем тако да кажем) пуризам, то је нешто претерано: ако се некој речи не може наћи замена, нека је, шта се ту може. Мисли се на нове речи, а пурист бих био да желим да избацим јастук, јорган, пижаму итд. Али код нас се ради о небризи (а и лошој савести). За речи из енглеског сматрам да су посебно лоше из два разлога: по питању граматике јер се не уклапају у наш језички систем, и по питању изговора. Изговор тих речи је обично као и у енглеском, а овај се тотално разликује од нашег.Мени изглада као да говоре са чарапом у устима. На пример, италијански нам је у том погледу много ближи.
Da, kod nas je velika nebriga, i to je vrlo loše, ali ne gaji iluzije da je kod drugih mnogo bolje, oni samo imaju prednost u odnosu na nas, koju u mnogo čemu ionako imaju, usled različitih istorijsko-političkih okolnosti. Anglizacija je veoma agresivna, i nije se lako boriti protiv nje ni u tim mnogo razvijenijim tradicijama "odbrane".

А ја се чудим што стално говорите зарез – па вама је то лепше од запета!
Ti previše izgleda u sve unosiš taj emocionalni element. Ne radi se tu šta je "lepše". Oba su dobra, i - srpska. Čemu lažna dilema ili-ili? Treba da smo srećni što imamo oba, raznovrsnost je bogatstvo, prednost, ne mana.

За Милунку:
Када толико уживаш у ћирилици, зашто пишеш латиницом? Корисничко име си написала на ћирилици а потом прешла на латиницу. Преобратили те?
Znala sam da će biti takvih pitanja. Pišem latinicom, jer je i ona srpsko pismo, kao i latinica. Ako ti samo ćirilicu priznaješ za srpsko pismo, onda imaš neki problem. I ne meri se stepen nacionalne svesti i "srpskosti" time da li neko piše ćirilicom ili latinicom. To ti je neko pogrešno objasnio da je samo ćirilica srpsko pismo. Ako te ozbiljno interesuje objašnjenje zašto je to tako, reci, daću ti ga u nekom od narednih postova.

I, kakav je to, u najmanju ruku - čudnovat zaključak "preobratili te", šta ti znači uopšte to? Mene niko ne "preobraća", mislim svojom glavom, i niko ne utiče na mene, u tom smislu pogotovo ne.

I, još ne odgovori - da li si lokalizovao svoj Win na srpski.
 
Можда не говоримо о истој ствари. Ја говорим о комуникацији. Када бих уградио тај програм ништа ми не би помогло да разумем енглеске термине које употребљавају корисници, напротив.
Само је ћирилица српско писмо. Видео сам да је о томе већ расправљано и зашто о томе трошити речи.
Хвала на комплименту (који је, додуше, дат условно).
 
Можда не говоримо о истој ствари. Ја говорим о комуникацији. Када бих уградио тај програм ништа ми не би помогло да разумем енглеске термине које употребљавају корисници, напротив.
Kad bi ugradio ne "taj program", jer to i nije program, nego - PREVOD Wina na srpski pokazao bi i na delu da se zaista boriš za "srpsku stvar". Kakvi su to ""veliiki Srbi" koji imaju Windows na engleskom? :eek:

Само је ћирилица српско писмо. Видео сам да је о томе већ расправљано и зашто о томе трошити речи.
Nije, i latinica je, i treba, dakle, o tome itekako "trošiti reči", takođe, da bi "veliki Srbi" najzad shvatili koliko gube i koliko se time ograničava sva ona širina i bogatstvo našeg srpskog jezika. Isto važi i za takozvane "hrvatske reči" Ako ti još uvek ne shvataš da te varijante našeg jezika ne treba da se odreknemo, žao mi je.
 
На суд судији глувом дошао с глувим глуви.
- Нека ми врати краву – повикао је први.
- Ту земљу – рече други, тек да се приповеда,
Искрчио је с муком још мој покојни деда.
А судија ће на то: Чему толика бура.
Ту нисте криви ви, већ она девојчура.

Да није жалосно било би смешно.
 

Back
Top