Uglavnom se slažem sa tobom, ali moja reakcija je reakcija na primitivan odnos odredjenog broja ljudi prema ćirilici, upravo to povezivanje korišćenja ćirilice sa nekim nazovi patriotizmom, što je svojstveno samo primitivnim ljudima.
И мени углавном смета тај фазон, "ако не пишеш ћирилицом, ниси Србин".
Али, понегде, и у неком смислу, комплексније тумачено, то има смисла. Да сад не улазим у објашњавања, доста би било опширно.
Али, наравно, код површних квазипатриота, који ништа од тог не разумеју, јесте то само пука празна фраза.
To kažem, zato što se mom suprugu desilo da su mu u opštini vratili formular popunjen latinicom, uz ljubaznu molbu službenice da formular popuni ćirilcom.
Зависи од тумачења. Али, од конкретног формулара. Можда је она "прешироко тумачила Устав", али и не значи. Но, то је, изгледа, више проблем неодређености Устава, што му је мана.
Шта то све спада у "службено"?
Ако спада, онда је, ипак, службеница у праву. Мада...
Иначе, друга је прича, у језичком смислу, доиста, да ли је нама, упркос свему, РАЦИОНАЛНО постојање двописмености, већ из чисто практичних разлога.
(Опет, наравно мислим на службену и јавну употребу, не приватну, где свако има право да пише ако хоће и клинастим писмом)
