NEŠTO SUBJEKTIVNO, NEOPHODNO DA SE TEMA SHVATI OBJEKTIVNO (po mom mišljenju): Moja psihologija nije prostačka, nije nagonska i sladostrasna... nije koristoljubiva... neće se temom zadovoljiti neko ko je prost i željan koristi a ne "višeg", "religiozanog" u neteističkom smislu. Može se reći da sam ja predstvnik "religiozne škole psihologije" koju sam izmislio sam, jer ja i studiram to, i jako mnogo radim na tome...
Evo ovako, ovo nije filozofska tema. PO OVOJ HIPOTEZI ČOVJEK JE SLADOSTRANIK (HEDONISTA) BAŠ ZATO ŠTO JE POŽELIO DA TO BUDE DA BI ODRICANJEM OD TOGA DOKAZAO SVOJU NEAUTODESTRUKTIVNU HRABROST, JER BI JE INAČE MORAO DOKAZIVATI GUBLJENJEM RUKU I NOGU, I FOROM "GINEM GINEM DA TI SKINEM"
Radi se o tome da hedonizam (uživanje) nikako nije cilj po sebi, iako postiji kao sredstvo za ispunjenje drugih ciljeva, tako da SEKS JESTE CILJ PO SEBI ZA DIO DUŠE KOJI JE HEDONISTIČKI, ALI NE I DUŠU U CJELINI, A EVO KAKO I ZAŠTO: ovako ispada da je on istovremeno i cilj za hedonizam i sredstvo za nešto o čemu ću govoriti: da je i cilj i sredstvo istovremeno, zamistlite to! Kažem da materijalističkosvjetovna logika protivurečnosti da nešto ne može biti dvije stvari odjednom - i cilj i sredstvo, eto, ne važi za samu psihu!
Neatudestruktivna hraborst
Ispoljavanje stila moguće je samo ako se ispolji hrabrost, a hrabrost ne mora biti sklonost da se izgubi glava već može biti skolonost da ako čovjek ugradi u sebi hedonizam izbjegne da uradi ono što je za hedonizam najkorisnije zbog moralnih ciljeva.
NEOPHODNO JE UGRADITI U SEBE HEDONIZAM U VIDU SLADOSTRAŠĆA DA BI SE ODRICANJEM OD NJEGA POKAZALA NEAUTODESTRUKTIVNA HRABROST,
a hrabrost ima veze sa ovim:
Stil
Stil ne može da postoji bez rizika, i čovjek kome će da PRIJA seks NEMORA DA GA IZVEDE - a prija mu zato što je ugradio u sebe sklonost ka antiaskezi/B] (neodricanju od zadovoljstva, erotskog, konkretno seksualnog), i ako ima stil onda ga neće raditi sa bilo kime, već će sebi nametnuti zakone probirljivosti koji oličenje hrabrosti jesu, ali i stila u slučaju da se tu ubaci još nešto osim probirljivosti, koja je estetski lijepa radi smisla: moral. Dakle:
Šta radi u vezi seksa čovjek sa stilom?
Praktikuje ga samo sa osobama koje ispunjavaju ova dva obavezna i dovoljna uslova: obavezna zbog stila a dovoljna zbog hedonizma koji je neophodno ugraditi u sebe da bi se pokazala neuatodestruktivna hrabrost - da djevojka bude DOBRA i SMISAONA: A TO MOŽE BITI: SMISAONI IZGLED, PAMET, PONAŠANJE, OPIPLJIVOST PRIJATNA I DRUGO, SAVITLJIVOST NEĆU DA POMINJEM
DOBAR ČOVJEK I LOŠ ČOVJEK NE RADE ISTE STVARI IZ ISTIH RAZLOGA PA JE TAKO I SA SEKSOM, A TO VAŽI KAO RAZLIKA I IZMEĐU GOSPODINA (ČOVJEKA "ALA STIL") I "PROSTAKA"!
Moja psihologija nije prostačka, nije nagonska i sladostrasna... nije koristoljubiva...
Evo ovako, ovo nije filozofska tema. PO OVOJ HIPOTEZI ČOVJEK JE SLADOSTRANIK (HEDONISTA) BAŠ ZATO ŠTO JE POŽELIO DA TO BUDE DA BI ODRICANJEM OD TOGA DOKAZAO SVOJU NEAUTODESTRUKTIVNU HRABROST, JER BI JE INAČE MORAO DOKAZIVATI GUBLJENJEM RUKU I NOGU, I FOROM "GINEM GINEM DA TI SKINEM"
Radi se o tome da hedonizam (uživanje) nikako nije cilj po sebi, iako postiji kao sredstvo za ispunjenje drugih ciljeva, tako da SEKS JESTE CILJ PO SEBI ZA DIO DUŠE KOJI JE HEDONISTIČKI, ALI NE I DUŠU U CJELINI, A EVO KAKO I ZAŠTO: ovako ispada da je on istovremeno i cilj za hedonizam i sredstvo za nešto o čemu ću govoriti: da je i cilj i sredstvo istovremeno, zamistlite to! Kažem da materijalističkosvjetovna logika protivurečnosti da nešto ne može biti dvije stvari odjednom - i cilj i sredstvo, eto, ne važi za samu psihu!
Neatudestruktivna hraborst
Ispoljavanje stila moguće je samo ako se ispolji hrabrost, a hrabrost ne mora biti sklonost da se izgubi glava već može biti skolonost da ako čovjek ugradi u sebi hedonizam izbjegne da uradi ono što je za hedonizam najkorisnije zbog moralnih ciljeva.
NEOPHODNO JE UGRADITI U SEBE HEDONIZAM U VIDU SLADOSTRAŠĆA DA BI SE ODRICANJEM OD NJEGA POKAZALA NEAUTODESTRUKTIVNA HRABROST,
a hrabrost ima veze sa ovim:
Stil
Stil ne može da postoji bez rizika, i čovjek kome će da PRIJA seks NEMORA DA GA IZVEDE - a prija mu zato što je ugradio u sebe sklonost ka antiaskezi/B] (neodricanju od zadovoljstva, erotskog, konkretno seksualnog), i ako ima stil onda ga neće raditi sa bilo kime, već će sebi nametnuti zakone probirljivosti koji oličenje hrabrosti jesu, ali i stila u slučaju da se tu ubaci još nešto osim probirljivosti, koja je estetski lijepa radi smisla: moral. Dakle:
Šta radi u vezi seksa čovjek sa stilom?
Praktikuje ga samo sa osobama koje ispunjavaju ova dva obavezna i dovoljna uslova: obavezna zbog stila a dovoljna zbog hedonizma koji je neophodno ugraditi u sebe da bi se pokazala neuatodestruktivna hrabrost - da djevojka bude DOBRA i SMISAONA: A TO MOŽE BITI: SMISAONI IZGLED, PAMET, PONAŠANJE, OPIPLJIVOST PRIJATNA I DRUGO, SAVITLJIVOST NEĆU DA POMINJEM
DOBAR ČOVJEK I LOŠ ČOVJEK NE RADE ISTE STVARI IZ ISTIH RAZLOGA PA JE TAKO I SA SEKSOM, A TO VAŽI KAO RAZLIKA I IZMEĐU GOSPODINA (ČOVJEKA "ALA STIL") I "PROSTAKA"!
Moja psihologija nije prostačka, nije nagonska i sladostrasna... nije koristoljubiva...
Poslednja izmena:
)
