Šta je u suštini borba za prava životinja?
To je jedan od najuzvišenijih oblika borbe za prava ljudi.
Da, ljudi, nisam napisao pogrešno.
Zbog čega?
Razmislimo o saznanjima savremene nauke, koja su dostupna svakom obrazovanom čoveku.
Prvo, psihologija.
Psihoterapeutska svojstva koja imaju životinje na ljude se odlično dokumentovana. I više od toga.
Postoji veliki broj psihijatrijskih klinika koje različite poremećaje leče koristeći u terapiji druženje sa životinjama koje stimulativno utiče, između pstalog i na formiranje novih sinaptičkih putanja, te time preventivno delujući na različite bolesti mozga koje su karakteristične za pozne godine.
Drugo, sociologija.
Deca odrasla uz životinje se lakše socijalizuju, te im je lakše funkcionisanje u grupu, jer imaju razvijeniju kako empatiju, tako i razumevanje potreba drugih. Takva deca izrastaju u ljude koji su statistički gledano plemenitiji od onih koji se u svom životu nisu družili sa životinjama. Tako da oni koji se odrasli uz životinje i sa istima provode deo svog vremena, doprinose poboljšanju ukupnog kvaliteta ljudske vrste.
Treće, kriminalistika.
Sve serijske ubice muškog pola su zlostavljale životinje.
Za preko dve trećine pedofila je dokumntovano da su zlostavljali životinje. Isto važi i za silovatelje, u nešto manjem porcentu.
Većina počinalaca teških krivičnih dela, odnosno krvnih delikata, su zlostavljali životinje.
Ovde razmatramo samo dokumentovane slučajeve zlostavljanje životinja, a pretpostavlja s da su procenti zapravo i veći.
U kriminologiji, pri formiranju osnovnog profila počinioca jedan od značajnih podataka je da li je osumnjičeni zlostavljao životinje.
Tako da kada naiđete na nekoga ko napada, muči, maltretira, zlostavlja ili na svirep način ubija životinje, imajte u vidu da se radi o osobi koja u manjoj ili većoj meri ima neki psihički poremećaj, a drugo, da se radi o osobi za koju se sa velikom verovatnoćom može tvrditi da je ili počinila neko krivično delo, ili će počiniti neko krivično delo.
Pri tome ne govorim o proneveri ili neplaćanju poreza, nego o teškim krivičnim delima.
Suprotstavljanje takvim osobama je na neki način preventiva i zaštita upravo ljudi.
Konkretno u vezi teme. Podrška svirepom ubijanju činčila radi bogaćenja jednog čoveka, je nešto sramno, nešto neljudsko. U suštini, na duže staze, a shodno pozitivnoj korelaciji koja je uočena, to je podrška silovateljima, ubicama i pedofilima.
Odnosno, oni koji se busaju u grudi kako ljudi i životinje nisu isto, i kako se treba boriti za prava ljudi, se upravo nalaze na pogrešnoj strani te borbe, predstavljajući problem, a ne rešenje.
Dalje, u kontekstu srpskog naroda, njihovo je ponašanje, suprotno je narodnim običajima, predanju i tradiciji srpskog naroda, jer je srpska reč za stoku -
blago.
Oni koji insistiraju na tome da su životinje hrana, podržavaju stav koji je uvezen i stran istinskom srpskom mentalitetu, koji je pun poštovanja prema Prirodi i svim njenim stvorovima.
Da ponovim:
"
The greatness of a nation and its moral progress can be judged by the way its animals are treated."
Mohandas Gandhi
?
.
