- Poruka
- 5.547
Ima magaraca koliko hoćeš....još samo da se i prepoznaju....
...evo Tirketovog komentara: http://www.pressonline.rs/page/column/sr.html?view=story&id=40211&seriesId=33
....Otuda, osim golog interesa, ova koalicija i insistira na tzv. nacionalnom pomirenju: svi osećamo bol zbog dragih nam pokojnika, pa hajde da plačemo zajedno, zaboravivši sve ono što je bilo. Ako nema nikakvih principa, onda ima valjanog izgovora.
Ali, taj sporazum o „pomirenju" propušta vodu na sve strane. Zato što je sklopljen u iznudici da se dođe na vlast ili da se još malo zadrže fotelje. Iskreno govoreći, nekadašnji spor između sadašnjih koalicionih partnera i nije podložan nikakvoj naknadnoj reviziji. Aktivisti Demokratske stranke, uz neke izuzetke, došli su svojevremeno na vlast tako što su prethodno utrošili čitavu deceniju u naporu da sruše crveno-crnu koaliciju, dok su ih, s druge strane, tada vladajuće partije krstile stranim plaćenicima, izdajnicima, žabama krastačama, bubašvabama i tome podobno.
Da li je osam godina posle 5. oktobra dovoljno da se sve to zaboravi? Naravno da nije. Svako ostaje veran svom nasleđu, dakle Miloševiću, Đinđiću (i Arkanu), ali budući da je vlast u pitanju, ne vide ništa problematično u merkantilnoj razmeni tuge za pokojnicima. Budući da ništa drugo i nemaju da ponude. Kod takve trgovine sreće nema. Međutim, ona dokazuje naš povratak u devedesete godine, doduše u demokratskom ruhu. A to znači da između nekad zaraćenih strana nema više ideoloških prepreka za zajedničko učešće u vlasti. Pošto na obe strane nikakve ideologije i nema. Ima samo zajedničkih interesa.,,,,
...evo Tirketovog komentara: http://www.pressonline.rs/page/column/sr.html?view=story&id=40211&seriesId=33
....Otuda, osim golog interesa, ova koalicija i insistira na tzv. nacionalnom pomirenju: svi osećamo bol zbog dragih nam pokojnika, pa hajde da plačemo zajedno, zaboravivši sve ono što je bilo. Ako nema nikakvih principa, onda ima valjanog izgovora.
Ali, taj sporazum o „pomirenju" propušta vodu na sve strane. Zato što je sklopljen u iznudici da se dođe na vlast ili da se još malo zadrže fotelje. Iskreno govoreći, nekadašnji spor između sadašnjih koalicionih partnera i nije podložan nikakvoj naknadnoj reviziji. Aktivisti Demokratske stranke, uz neke izuzetke, došli su svojevremeno na vlast tako što su prethodno utrošili čitavu deceniju u naporu da sruše crveno-crnu koaliciju, dok su ih, s druge strane, tada vladajuće partije krstile stranim plaćenicima, izdajnicima, žabama krastačama, bubašvabama i tome podobno.
Da li je osam godina posle 5. oktobra dovoljno da se sve to zaboravi? Naravno da nije. Svako ostaje veran svom nasleđu, dakle Miloševiću, Đinđiću (i Arkanu), ali budući da je vlast u pitanju, ne vide ništa problematično u merkantilnoj razmeni tuge za pokojnicima. Budući da ništa drugo i nemaju da ponude. Kod takve trgovine sreće nema. Međutim, ona dokazuje naš povratak u devedesete godine, doduše u demokratskom ruhu. A to znači da između nekad zaraćenih strana nema više ideoloških prepreka za zajedničko učešće u vlasti. Pošto na obe strane nikakve ideologije i nema. Ima samo zajedničkih interesa.,,,,
