Chavez najavio stvaranje nove latinsko američke monete

[andeli apokalipse]

http://www.france24.com/en/20090417-chavez-announces-new-latin-american-currency-alba-sucre Hugo Chavez je na samitu latino američke alijanse je najavio stvaranje zajedničke latinoamerčke monete koja ce znaciti kraj americke monetarne dominacije u južnoj americi,koliko vidim ima podrsku svih latino americkih voda a navodno i Meksiko pokazao zainteresiranost

 

[Bara Kob Ama]

http://www.france24.com/en/20090417-chavez-announces-new-latin-american-currency-alba-sucre Hugo Chavez je na samitu latino američke alijanse je najavio stvaranje zajedničke latinoamerčke monete koja ce znaciti kraj americke monetarne dominacije u južnoj americi,koliko vidim ima podrsku svih latino americkih voda a navodno i Meksiko pokazao zainteresiranost

 

[Победоносцев]

zajedničke latinoamerčke monete

El Cocaino, simbol ç.

 

[Bara Kob Ama]

El Cocaino, simbol ç.

Bolje oro blanco.

 

[jedite_kod_Joa]

Чавез је језуитско-масонски човек.Он и његова латино-католичка екипа су задужени за формирање Уније у Јужној Америци.Можда ће бити две са Бразилом као "вођом" у другој.Упоредо или потом формираће се и Северноамеричка Унија,европску већ имамо.А,Гадафи је задужен за Африку(заједно с египатским руководством).

Ево га Чавез како се "свађа" са Хозе Маријом Азнаром(бившим шпаснким председником).Овде му је рекао да је "фашиста" на шта је Шпанац одговорио Чавезу "да ућути".

После састанка и предствае за отупелу јавност,ево их у свом природном савезничком односу-загрљени.

 

[Победоносцев]

Чавез је језуитско-масонски човек.

Ma Civutin. Vidi mu nos. Sve je to trilaterala.

 

[jedite_kod_Joa]

Ma Civutin. Vidi mu nos. Sve je to trilaterala.

Да је Јеврејин не би се бавио оваквим гадостима.

 

[Победоносцев]

Ma bi. Jevreji su jos gori od Bilderberga.

 

[jedite_kod_Joa]

Ma bi. Jevreji su jos gori od Bilderberga.

То си научио од папских европејских медија који гаје мржњу према Божјем народу и његовој држави,баш као и према Србији.Медијска манипулација је чудо.

 

[Ewa Kant]

Sta ce onda Ameri stampati?Niko nece htjeti dolar.

 

[Alekasandar3]

http://www.france24.com/en/20090417-chavez-announces-new-latin-american-currency-alba-sucre Hugo Chavez je na samitu latino američke alijanse je najavio stvaranje zajedničke latinoamerčke monete koja ce znaciti kraj americke monetarne dominacije u južnoj americi,koliko vidim ima podrsku svih latino americkih voda a navodno i Meksiko pokazao zainteresiranost

Иначе шта мислиш, у УСА неће да користе ту валуту?

 

[andeli apokalipse]

Чавез је језуитско-масонски човек.Он и његова латино-католичка екипа су задужени за формирање Уније у Јужној Америци.Можда ће бити две са Бразилом као "вођом" у другој.Упоредо или потом формираће се и Северноамеричка Унија,европску већ имамо.А,Гадафи је задужен за Африку(заједно с египатским руководством).

Ево га Чавез како се "свађа" са Хозе Маријом Азнаром(бившим шпаснким председником).Овде му је рекао да је "фашиста" на шта је Шпанац одговорио Чавезу "да ућути".

После састанка и предствае за отупелу јавност,ево их у свом природном савезничком односу-загрљени.

Papa primio u audijenciju Predsjednika Venezuele, te članove njemačkoga kolegija u Rimu Papa Benedikt XVI. je venezuelanskome predsjedniku Hugi Chavezu, tijekom jučerašnje audijencije, izrazio zabrinutost za neka bitna pitanja u odnosima Crkve i države. Bio je to prvi susret Svetoga Oca s predsjednikom Chavezom, kojega je Ivan Pavao II., tijekom svoga pontifikata, primio dva puta. Borba protiv siromaštva, uklanjanje nejednakosti, borba protiv društvene marginalizacije glavne su teme razgovora predsjednika Chaveza, koji je stigao u Vatikan sa željom da se prevladaju teškoće u odnosima između Crkve i njegove države. Susret s Papom je trajao 35 minuta – kako je kazao ravnatelj Tiskovnoga ureda Svete Stolice, Joaquín Navarro-Valls. Predsjednik je Benediktu XVI. pojasnio nacrte društvenih promjena u svojoj zemlji, a Sveti je Otac pak upozorio na teme koje su mu posebno na srcu. Prije svega istaknuo je slobodu Svete Stolice u imenovanju biskupa i poželio da katoličko sveučilište 'Sveta Ruža Limska' uzmogne uvijek čuvati svoj katolički identitet. Papa je potom izrazio zabrinutost za nacrt reforme obrazovanja koja ne predviđa vjeronauk u školama; zahtijevao da nacrti javnoga zdravstva, kao temeljnu točku zadrže zaštitu života od samoga njegova početka, i na koncu istaknuo potrebu neovisnosti katoličkih medija. Obzirom na napetosti u odnosima između Crkve i države nastale tijekom predsjedništva Huge Chaveza, valja primijetiti kako je papa Benedikt XVI., primivši u audijenciju novoga venezuelanskoga veleposlanika pri Svetoj Stolici, u kolovozu 2005. godine, potvrdio da Crkva, koja ne može prestati promicati i braniti dostojanstvo ljudske osobe i njezinoga integriteta, kao i otvorenosti prema Božjoj nadnaravnosti, traži da može raspolagati, neophodnim prostorom i potrebnim sredstvima kako bi vršila svoje poslanje i humanitarnu službu: iz toga proizlazi prikladnost uspostavljanja plodne suradnje na dobrobit svih između države i Crkve. Venezuelanski veleposlanik pri Svetoj Stolici, Ivan Guillermo Rincón Urdaneta, kazao je za našu radio postaju kako je uvjeren da neke prijašnje teškoće, oprečne nekim vladinim mjerama, mogu i trebaju biti riješene. S duhovnoga gledišta, a i zbog toga što 85% venezuelanskoga stanovništva čine katolici, za nas je veoma važno da Sveti Otac dade svoj blagoslov venecuelanskome narodu. Vladu zanima raditi s Crkvom u brojnim područjima u koja je pastoral već godinama uključen poput zaštite domorodaca, materinstva, te poglavito siromašne populacije na zdravstvenoj razini, u školstvu i odgoju – istaknuo je veleposlanik. http://www.oecumene.radiovaticana.org/cro/Articolo.asp?c=78556 Južna Amerika je tradicionalno katolički kontient sa dubokim postkolonijalističkim europskim korjenima i kulturom za koju je zaslužna katolička crkva koja se uvijek borila na strani svojih vjernika i gradana što dokazuje i beatifkacija Fra José Olallo Valdés biti će proglašen blaženim u kubanskome gradu Camagüeyu

Papa Benedikt XVI. povjerio je kubanski narod njegovu nebeskome zaštitniku - riječ je o fra Joséu Olallu Valdésu, redovniku Bolničkoga reda svetoga Ivana od Boga, koji će 29. studenog, biti proglašen blaženim u kubanskome gradu Camagüeyu. Svetu Misu će, u Papino ime, predvoditi kardinal José Saraiva Martins, bivši pročelnik Zbora za proglašenje svetih. Fra Olallo je drugi kubanski blaženik, a prvi koji će biti proglašen blaženim baš na Kubi. Događaj će prenositi i državna televizija. Fra Olalla vole i štuju i vjernici i oni koji ne vjeruju; time on ujedinjuje cijeli narod, bez obzira na razlike u vjerovanju. Njegovoj je zaštiti, u podnevnome nagovoru u nedjelju (23. studenog), Sveti Otac povjerio cijeli kubanski narod. Fra Olalla je živio u XIX. stoljeću, te je u vrijeme borbi između pobornikâ samostalnosti i španjolskih kolonizatora pomagao ranjenicima i zarobljenima, a posebice onima koji nisu imali dopuštenje od vlasti za liječenje, odnosno pobunjenicima protiv španjolskih vlasti. Na taj je način u veliku opasnost stavljao i vlastiti život. Zbog toga ga i danas, na poseban način, vole kubanski vojnici.
Ušavši u Bolnički red svetoga Ivana od Boga, zbog poniznosti nije želio biti zaređen za svećenika, ali su ga svejedno svi zvali „oče Olallo". On, koji nikada nije upoznao roditelje, i djetinjstvo je proveo u sirotištu, u svima je gledao svoju djecu i braću, a posebice u najsiromašnijima i napuštenima, o kojima se kao bolničar brinuo svom dušom i tijelom. Bolesne je nazivao svojom najmilijom djecom. Tajna njegove vjernosti Bogu bila je ljubav prema raspetome Kristu. Osvrnuvši se na lik novoga blaženika u razgovoru za našu radio postaju, fra Donatus Forkan, poglavar reda, istaknuo je kako je život Fra Olalla doista bio izvanredan. Brinuo se o bolesnicima u bolnici u Camagüeyu tijekom pune 54 godine. Samo je jednu noć bio odsutan, jer je bio primoran udaljiti se zbog rata između Kubanaca i španjolskih vojnika. To je vrijeme bilo vrlo teško za vjernike; redovničke zajednice su, primjerice, bile ukinute. Kada je preminuo njegov jedini subrat, ostao je sam u bolnici i nastavio svima pomagati. Ljudi su ga jako voljeli, a u trenutku smrti već su ga svi nazivali svecem - napomenuo je fra Forkan, te dodao kako je beatifikacija fra Olalle poticaj za njih kako bi svoju vjeru živjeli hrabro, idući naprijed unatoč teškoćama. On je za cijelu Crkvu izvanredan primjer, a za narod na Kubi veliko ohrabrenje. Svi u fra Olalli možemo pronaći nadahnuće za svoj život; on nam daje hrabrosti i nade za budućnost - istaknuo je fra Forkan. (kta/rv) http://www.molitve.info/index.php/200811291010/PRVA-BEATIFIKACIJA-NA-KUBI.html

 

[andeli apokalipse]

Sta ce onda Ameri stampati?Niko nece htjeti dolar.

Države u Americi počele sa štampanjem i upotrebom lokalnih valuta I u SAD traže zamenu dolaru
Sreda, 8. april 2009. 13:49
http://www.mondo.rs/news/vesti/text.php?vest=130515
http://www.correntewire.com/local_currencies_mainstreamed_usa_today
Mali, ali rastući broj lokalnih zajedica u SAD je u uslovima ekonomske krize otpočeo da štampa sopstveni novac.

Ove zajednice su pozajmile ideju iz vremena Velike depresije 30-tih godina prošlog veka, kako bi pomogle potrošačima da sastave kraj s krajem i pružile podršku posrnulim lokalnim preduzećima.

Taj mehanizam generalno radi tako što se poslovni sektor i potrošači dogovore da štampaju sopstvenu valutu koju kupci kupuju uz popust, recimo po 95 centi za jedan dolar, i troše je u prodavnicama, koje su pristale da prihvataju tu valutu, po vrednosti jednakoj federalnom dolaru, objavio je američki dnevnik "USA tudej".

Radnici, čije su plate snižene, lokalnim novcem "detroit čirs" (Cheers) u Detroitu, "itaka aurs" (Ithaca Hours) u Njujorku, "plenti" (Plenty) u Severnoj Karolini ili "berkšers" (BerkShares) u Masačusetsu, kupuju svakodnevne potrepštine, plaćaju časove joge ili benzin.

Sociolog s Univerziteta Severni Mejn Ed Kolom, koji je proučavao lokalne valute, objasnio je da one podstiču lokalno stanovništvo na kupovine nedaleko od svog doma, što pogoduje lokalnim trgovcima, pogođenim padom prodaje.

Za sada u SAD postoji više od 75 lokalnih valuta, a popularnost te prakse se sve više širi.

Najveći takav sistem u zemlji deluje u regionu Berkširz u zapadnom Masačusetsu gde je od njegovog uvođenja 2006. godine štampano novčanih jedinica u vrednosti 2,3 miliona dolara.

U okviru sistema "berkšers", kupac odlazi u jednu od 12 banaka i plaća 95 dolara za valutu "berkšers" u vrednosti od 100 dolara koju može potrošiti u 370 lokalnih punktova za kupovinu robe i usluga.

U Detroitu su tri biznismena štampala valutu "detroit čirs" u vrednosti od 4.500 dolara koja se može potrošiti u nekoj od 12 lokalnih prodavnica.

U vreme Velike depresije 30-ih godina prošlog veka lokalne vlasti, poslovni sektor i pojedinci su štampali valutu, poznatu kao "skrip" (Scrip), odnosno listić, kako bi održali trgovinu u vreme kada je zatvaranje banaka dovelo do nestašice gotovine.

Lokalni novac, prema američkim propisima, ne može zameniti federalni i sav prihod stečen plaćanjem roba i usluga tim novcem podleže porezu.

"To nije način da se izbegne plaćanje poreza, ili bismo, nasuprot, svi plaćali u detroitskim dolarima", ukazao je ekonomista Tom Oksenšlager.

Alternativne valute često postaju popularne u vreme velikih ekonomskih potresa i koriste se onde gde postoji veliki deficit likvidnosti i obično ne izlaze iz okvira nekog manjeg regiona.