Čežnja,žudnja

[BLANKED]

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

Nekoga moraš voleti,
makar i trave, reku, stablo ili kamen,
nekome moraš ruku nasloniti na rame,
da se gladna nasiti blizine,
nekome moraš, moraš,
to je kao hleb, kao gutljaj vode,
moraš dati svoje bele oblake,
svoje smele ptice snova,
svoje plahe ptice nemoći
-negde mora biti za njih
gnezdo spokojstva i nežnosti-
nekoga moraš voleti,
makar i travu, reku, stablo ili kamen,
jer stabla i trave znaju za samoću
-kad koraci svagda odu dalje
premda se za trenutak zaustave-
jer reka zna za tugu
-samo da se nagne nad svoju dubinu-
jer kamen poznaje bol
-koliko je već teških nogu
prešlo preko njegovog nemog srca-
nekoga moraš voleti,
nekoga moraš voleti,
s nekim moraš u korak,
istim tragom-
ah,trave, reka, kamen, stablo,
ćutljiva pratnja osamljenika i čudaka,
velika, dobra bića
što progovore
samo kad zaćute ljudi.

Ivan Minatti

 

[Lada]

Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali ja sam pametan čovek, pustim je napolje
samo ponekad noću
kad svako živ spava.
kažem joj, znam da si tu,
i zato ne budi
tužna.
onda je vratim nazad,
i ona pomalo pevuši
unutra,
ne dam joj da
umre
i onda mi tako spavamo
zajedno
sa našom
malom tajnom
i sve je to toliko lepo da
bi čovjek mogao
da zaplače,
ali ja ne plačem,
a
ti?

~ Bukowski​

 

[Lada]

"Ispod nebeskog polutara u dolinama gde se mesaju slana i slatka rosa raste ogromni otrovni vrganj, i na njegovoj kapi, pretvarajuci njegovu koznu krv u slast, male, jestive pecurke izvanrednog ukusa. Jeleni u tom kraju vole da obnove musku snagu tako sto pasu sa otrovnog vrgnja pecurku. Pri tome, oni koji nisu dovoljno pazljivi i zagrizu suvise duboko, zahvataju zajedno sa pecurkom i vrganj, i umiru otrovani.
Svake veceri kad poljubim svog dragog, ja pomislim: sasvim je prirodno da cu jednom ugristi suvise duboko..."

Milorad Pavic

 

[Branko Lori]