јединствен случај "сарадника окупатора" или комунистичке бесмислене пропаганде у коју и данас неки верују.
У међувремену, савезничка врховна команда је почела све више пажње да усмерава на Србију.
Стратешки значај Србије био је очигледан. Налазила се на железничкој прузи Београд-Солун, комуникацији од виталног значаја за непријатеља. Њен значај би се повећао ако би се савезници искрцали негде на Балкану, што је у то време још увек била могућа могућност. До тада смо сматрали Србију првенствено четничким доменом. Материјал који смо им раније тамо доставили бачен је Михаиловићу. Али резултати су, према Команди за Блиски исток, били разочаравајући. Конкретно, било је врло мало или нимало прекида саобраћаја на прузи Београд-Солун... У Доњем дому господин Черчил је објаснио акцију владе. „Разлог - рекао је - зашто смо престали да снабдевамо Михаиловића оружјем и нисмо му пружили подршку био је једноставан. Није се борио против непријатеља и, штавише, неки од његових подређених су склапали споразуме са непријатељем.“ Тако је завршен однос који је од почетка био заснован на неспоразуму. Уз помоћ наше пропаганде, направили смо од Михаиловића нешто у нашој машти што он никада није озбиљно представљао. Сада смо то одбацили, јер није испунило наша сопствена очекивања.
Пошто је одлучено да се одбаце четници, задатак наше политике је био да што пре помогнемо јачању партизана у Србији... Сада су српски партизани имали висок степен приоритета за добијање материјала... [ 15 ]
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Serbia