Цеста

Аутомобил се полако губио у даљини. Још је само плавичасти облачић дима наговештавао да се цестом, која се кроз тмурну сценографију јесењег дана савијала око стеновитог рта, нешто креће.
Да, сломио јој је срце. Опет. Небројено пута је њена љубав била злоупотребљена од стране истог човека. Одлазио је, сваки пут односећи по део њеног срца. И увек се враћао по још. Али је овог пута била чврсто решена да не опрашта. Овог пута је однео и последњи делић. У својој глави је већ корачала широким плочником надања, тражећи своје давно изгубљене филигранске плочице ране младости, дане пре њега, дане безбрижности и жеље за великом љубави која јој је обећана у једном сну. Осмехнула се. Носталгија јој се увек јави са осмехом. Чврсто је решена да живот настави тамо где ју је он прекинуо. Да, тако ће урадити. Све из почетка. И све другачије.
Једино је суза, која се откинула из угла ока, знала да је то само тренутни трзај разума. Има она још скривених делића срца за истог човека. Чекаће га. А он ће доћи. Опет...

 

[Наталија очи моје]

Priča je jako lepa. No ako ne zamerate osvrnula bi se na par nelogičnosti.

Sporan mi je taj fenomen višestrukog slamanja srca od strane jedne osobe
Pratim pdf medicina i nisam naišla na podatak da ljudsko pa čak i žensko srce sadrži kosti. Piše da je to mišićno tkivo.

Šta se onda slomi? Mišić može da se pokida, pocepa a onda organ gubi funkciju, prestaje da radi. Kako se onda ponavlja
,,slamanje"
Dakle jako diskutabilno.

Zbunjujuće je i spominjanje nekakvog obećavajućeg sna.
Ali, o tome ne umem mnogo da kažem, jer još nisam pronašla adekvatnu literaturu koja objašnjava obećavajuće snove.

Kada pronađem i prostudiram vratiću se.

 

[Van_Helsing]

Имам право на мало уметничке слободе!

 

[Botaničar031]

Moja mala zavisnica



Ti si moj ksalolcic

a ja sam tvoj slatki momcic

mi smo zajedno vec predugo

volim te moja tugo

zbog tebe sam se ja sa heroina svuko

i majku zbog tebe tuko

branila mi je da se vidjam sa tobom

a ja sam se udarao dobrom robom



ti si moja apoteka

a za nasu ljubav nema leka

al u mom dzepu ostalo je malo kreka

i zato dodji i ponesi lulu

na ruletu mi stavili smo nulu

i isped kladadionice dirali si mi frulu

onda smo otisli do mene

i rekla si mi da te bole vene

a ja sam se nasmesio draga

i izvadio sam svoga vraga.

 

[Van_Helsing]

То са блога!

 

[Botaničar031]

Aha https://ulicnistihovimomakanasitelanu.blogspot.com/

 

[Наталија очи моје]

Имам право на мало уметничке слободе!

Naravno. Dopada mi se odgovor.

 

[Van_Helsing]

Драго ми је да се разумемо!

 

[Soradze]

Аутомобил се полако губио у даљини. Још је само плавичасти облачић дима наговештавао да се цестом, која се кроз тмурну сценографију јесењег дана савијала око стеновитог рта, нешто креће.
Да, сломио јој је срце. Опет. Небројено пута је њена љубав била злоупотребљена од стране истог човека. Одлазио је, сваки пут односећи по део њеног срца. И увек се враћао по још. Али је овог пута била чврсто решена да не опрашта. Овог пута је однео и последњи делић. У својој глави је већ корачала широким плочником надања, тражећи своје давно изгубљене филигранске плочице ране младости, дане пре њега, дане безбрижности и жеље за великом љубави која јој је обећана у једном сну. Осмехнула се. Носталгија јој се увек јави са осмехом. Чврсто је решена да живот настави тамо где ју је он прекинуо. Да, тако ће урадити. Све из почетка. И све другачије.
Једино је суза, која се откинула из угла ока, знала да је то само тренутни трзај разума. Има она још скривених делића срца за истог човека. Чекаће га. А он ће доћи. Опет...

Divno napisano...
Većina žena je takva... (bila)