Quantcast

Česlav Miloš

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.465
Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji.

Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli.

Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.465
Gde god

Gde god da sam, na bilo kom mestu
na zemlji, skrivam pred ljudima uverenje
da nisam odatle.
Kao da sam poslat da upijem što više
boja, ukusa, zvukova, mirisa, da iskusim
sve što je
udeo čoveka, da pretvorim, što nisam iskusio,
u čarobni registar i odnesem tamo, odakle sam
došao.
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.465
Recept

Samo ne ispovesti. Vlastiti život
toliko mi je dojadio, da bih našao olakšanje,
pričajući o njemu. I razumeli bi me
nesrećnici, a koliko ih je samo, koji se na ulicama
klate, poluprisebni ili pijani,
bolesni od gube sećanja i krivice žaljenja.
Šta me onda zadržava?
Stid što moje brige nisu dovoljno slikovite?
Ili prkos? Veoma su moderna kukanja,
nesrećno detinjstvo, trauma i tako dalje.
Čak kad bih sazreo do jovovske žalbe,
bolje je ućutati, hvaliti nepromenljivi
poredak stvari. Ne, nešto drugo
ne dozvoljava mi da govorim. Ko pati
morao bi da bude istinoljubiv. A koliko prerušavanja,
koliko komedija, samosažaljenja!
Laž osećanja poznaje se po lažnim frazama.

Previše cenim stil, da bih rizikovao.
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.465
Probuđen

Pisao: Česlav Miloš

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)

U dubokoj starosti, sve narušenijeg zdravlja, probudih se usred noći i tada to osjetih. Bilo je to osjećanje sreće, tako ogromne i savršene; u minulom životu postojali su tek njezini nagovještaji. I ta sreća ne imaše nikakva povoda. Nije uklanjala svijest, niti je nestajala prošlost, koju sam u sebi nosio zajedno sa svojom mukom. Sada se naglo priključi kao neophodan dio cjeline. Kao da je neki glas govorio: "Ne brini, sve se odigralo onako kako je moralo, uradio si ono što ti je pisano i više ne moraš misliti o davnim stvarima". Mir što ga osjetih bio je mir svođenja računa i bio je vezan s mišlju o smrti. Sreća na ovoj strani bijaše poput najave toga istoga na onoj strani. Dobro sam znao da sam dobio neočekivan dar i ne mogu shvatiti zašto je meni udijeljena ta milost.

*Prevela s poljskog Marina Trumić
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.465
Pa da, treba umreti

Pa da, treba umirati.
Smrt je ogromna i neshvatljiva.
Uzalud na zadušnice hoćemo da čujemo glasove
iz mračnih podzemnih predela Eola, Hada.
Mi smo kunići koji se igraju, nesvesni da će otići pod nož.
Kad se zaustavi srce, postaje ništa,
kažu mnogi savremenici, sležući ramenima.

Hrišćani su izgubili veru u strogog Sudiju,
koji osuđuje grešnike na kotlove s ključalom smolom.

Ja sam imao koristi od čitanja Svedenborga,
kod koga ni jedna presuda ne pada s visine,
i duše umrlih vuče kao magnet dušama sličnim
njihova karma, kao kod budista.
Osećam u sebi toliko neispoljenog zla
da ne isključujem svoj odlazak u Pakao.
Bio bi to sigurno Pakao umetnika,
to znači ljudi koji su savršenstvo dela
stavljali iznad svojih obaveza muževa, očeva,
braće i sugrađana.

*S poljskog prevela Ljubica Rosić
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
IZJAVA
Gospode Bože, voleo sam džem od jagoda
I tamnu slast ženskog tela
Kao i ledenu votku, sleđa u ulju,
Mirise: cimeta i klinčića.
Pa kakav sam ja onda prorok? Toliko je drugih
S pravom bilo odabrano, verodostojnih.
A ko da meni poveruje? Jer videše
Kako se bacam na jelo, kako praznim čaše
I pohlepno se zagledam u vrat konobaričin.
S manama i njih svestan. Žudan veličine,
Vešt da je opazim pa ma gde bila,
Pa ipak, premda ne baš oštra vida,
znao sam što preostaje manjima, kao što sam ja:
Vašar kratkih nada, zborište oholica,
Nadmetanje grbavaca, književnost.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
A, IPAK KNJIGE

A knjige će ipak ostati na policama, odvojena bića,
Jednom stvorena, još mokra
Poput lješnjaka zablistalih pod drvom u jesen,
I dodirivane, otvorene, počele živjeti
Unatoč vatrama na horizontu, dvorcima raznesenim,
Plemenima u pokretu, planetima u kretanju.
«Mi jesmo,» one govore,
Čak i kada im istrgnu stranice, ili im plamen
oliže slova.
Toliko izdržljivije
Nego što smo to mi, čija krhka toplina
Hladi se u sjećanju, rasprši se, nestaje.
Zamišljam zemlju kada mene više neće biti:
Ništa se ne događa, nema gubitka, još uvijek je čudna parada,
Ženske haljine, orošeni ljiljani, pjesma u dolini,
Pa ipak knjige će biti na policama,
Dobro pristigle, nastale od ljudi ali isto i od zračenja, visina.
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.465
DELO

Jurili smo, ali raspadali su se, jedan za drugim, ciljevi i sada nemamo ništa, osim umetničkih dela i poštovanja ukazivanog njihovim stvaraocima. Zajedno s tugom i saosećanjem, jer umetnik, pesnik ili slikar, trudi se i svakodnevno juri za savršenošću koja mu izmiče, ali rezultatom je zadovoljan samo za trenutak i nikada nije siguran da je u tome što radi dobar.

Mnoge snalazi to što se dogodilo ovome slikaru. Nisu ga se ticala nikakva ovozemaljska blaga, živeo je i oblačio se kako bilo, a sveta reč za njega je bila: „raditi”. I svakoga jutra stajao je ispred štafelaja, radeći celog dana, ali tek što bi završio platno, stavljao ga je u ugao, zaboravljao ga i počinjao ujutru novu sliku, s novom nadom. Pao je na ispitu za Akademiju umetnosti. Voleo je majstore slikarstva, stare i svoje savremenike, mada nije očekivao da ih može dostići. Nije podnosio svetski život, jer to bi ga odvajalo od rada, i držao se po strani. Živeo je sa ženom, svojim modelom, s kojom je imao sina, a posle sedamnaest godina zajedničkog života, oženio se njome. Saloni su sistematski odbacivali njegove slike. Bila mu je potrebna potvrda da nešto vredi, ali kad su ga prijatelji hvalili, nije im verovao i smatrao je sebe neuspelim slikarem. Svoje slike je šutirao i ništio ili razdavao. U starosti je očajavao nad svojim porazom, mada je i dalje svakodnevno slikao. Živeo je u svom rodnom gradu, u kome je bio preziran i omražen, ne zna se zbog čega, jer nikome nije smetao, a pomagao je siromašnim ljudima. Zapušten, u uprljanom odelu s otkinutim dugmetima, sve više je izgledao kao strašilo i na ulici je bio predmet ismevanja dece. Zvao se Pol Sezan.

Ova priča može da podigne duh mnogih čitalaca, pošto dospeva u poznati šablon neprepoznate i kasno ovenčane veličine. Pa ipak, živele su takođe, često pored nas, bezbrojne hiljade isto tako vrednih i pokornih umetnika, čija imena danas ništa ne znače.

Pas krajputaš
 

Vlad Dragulija

Leptirica
Poruka
32.959
RECEPT
Samo ne ispovesti. Vlastiti život
toliko mi je dojadio, da bih našao olakšanje,
pričajući o njemu. I razumeli bi me
nesrećnici, a koliko ih je samo, koji se na ulicama
klate, poluprisebni ili pijani,
bolesni od gube sećanja i krivice žaljenja.
Šta me onda zadržava?
Stid što moje brige nisu dovoljno slikovite?
Ili prkos? Veoma su moderna kukanja,
nesrećno detinjstvo, trauma i tako dalje.
Čak kad bih sazreo do jovovske žalbe,
bolje je ućutati, hvaliti nepromenljivi
poredak stvari. Ne, nešto drugo
ne dozvoljava mi da govorim. Ko pati
morao bi da bude istinoljubiv. A koliko prerušavanja,
koliko komedija, samosažaljenja!
Laž osećanja poznaje se po lažnim frazama.
Previše cenim stil, da bih rizikovao.
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.465
LJUBAV PREMA ZNANJU

Dok je išao u školu, Viktor je smatrao sebe višim od svojih drugova iz razreda jer je imao tzv. ozbiljna interesovanja. Trudio se da čita teške knjige, ali nije se hvalio njihovim naslovima, bojeći se da će ga ismejati, dakle, primoravao je sebe na te lektire samo zato da bi imponovao samom sebi. Uoči same mature kupio je Spinozinu Etiku, ali posle nekoliko stranica, ostavio ju je, jer ništa nije razumeo.

Na univerzitetu je izabrao studijski smer koji je, po njegovom mišljenju, davao najviše ozbiljnosti tako izuzetnoj osobi kakva je on. Već to da je, kad bi ga pitali, mogao nehajno da navede naziv svoje specijalnosti, značajno mu je popravljalo raspoloženje. Nećemo se pokolebati ako ustvrdimo da je Viktor bio snob, a šta je snobizam, ako ne uzdizanje sebe na ovaj ili onaj način? Jedni se razmeću svojim precima, drugi bogatstvom, međutim, Viktor je video sebe u togi čoveka intelekta i išao je na koturnama simuliranog znanja.

Ipak, ma kakva da su bila njegova mišljenja o sebi, ne može mu se poreći marljivost. Vredno se probijao kroz teške knjige, a kad je nailazio na nepoznate reči, posezao je za rečnicima. Postepeno je sadržina s pažnjom pročitanih dela postajala razumljivija i povećavala se njegova kompetencija, naročito kad su na univerzitetu zahtevi programa ukazivali na to čemu može najkorisnije da posveti vreme. Treba još dodati da je pažnju, posvećivanu svojoj ličnosti, koju okruženje nije baš blagonaklono cenilo, opravdavao divljenjem prema svojoj zaista velikoj inteligenciji.

Jedno neizbežno otkriće, koje je napravio dok je studirao, imalo je uticaj na njegovu karijeru. Dakle, zapazio je da se između onoga što treba, i toga što može da zna otvara ponor. Količina teorija, hipoteza, struja, prezimena, dela bila je prosto vrtoglava i samo natčovečanski um mogao je sve to da savlada. Upućeni u to držali su se prećutnog dogovora: znalo se da imena, kojima barataju, uopšte ne znače da su radove tih autora čitali, međutim, dokazuju da su ovladali profesionalnim jezikom i on im je omogućavao da se u tom mnoštvu kreću, kao čoveku koji prelazi reku, skačući sa sante na santu. Od tada Viktor nije trošio
svoju energiju na nemoguće gomilanje informacija, već na ovladavanje pravim jezikom i tada se kretao sve brže.

Docent Viktor stekao je ugled, najpre u okviru svog fakulteta, zatim sve širi. Izabran za profesora, uvećavao je slavu svog fakulteta na brojnim međunarodnim seminarima i kongresima.

Kad je poginuo u avionskoj nesreći, dvojica njegovih školskih drugova bili su na pogrebu velikog čoveka, postavljajući tiho pitanja koja su potom, kucajući se čašicama, izgovorili glasno. Da bi neko postao velik čovek, da li već kao dete treba da se okrene od ljudi? Da ih prezire? Da posveti sve, čak moral, jednom cilju? A taj cilj? Da li je, kao što su kazivali ti govornici na pogrebu, nekoristoljubiva ljubav prema znanju? I šta to znači?

Pas krajputaš
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.465
Bri

Gledaj jasno, ne daj vlast sablastima sećanja.
Poseti posle toliko godina gradić Bri-Kont Rober,
Idi alejom po suvom lišću kestenova,
Udišući duboko vazduh, kao što si činio tada,
Da bi odagnao drhtaj koji je rastao iznutra.
A mnogo je bilo očajanja. Odricanje. Shvatanje
Da nemaš od tada izbor i da ćeš, što moraš, podneti.
I podneo si. I postao si to što si:
Ne previše dobar, ali svestan svoje nedobrote,
Stidiš se svojih grešaka, ali samo u izvesnoj meri.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.