- Poruka
- 390.565
Najveća nuklearna katastrofa u ljudskoj istoriji započela je u kontrolnoj sobi reaktora broj 4 u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Černobilj.
Dvadeset šestog aprila 1986. godine u 1.23 sovjetski nuklearni tehničar Aleksandar Akimov upravljao je prekidačem AZ-5 u Bloku 4, suprotno svom izričitom mišljenju, prema kojem je trebalo hitno isključiti čitav reaktor. Akimov se dugo protivio testiranju sistema hitnog napajanja u vanrednim situacijama, ali mu njegov nadređeni Anatolij Djatlov nije ostavio izbor. Na kraju, pogrešne ljudske odluke, kršenje bezbednosnih propisa i odavno poznati inženjerski nedostaci nuklearnog reaktora tipa RMBK izazvali su nekontrolisano povećanje proizvodnje i na kraju eksploziju reaktora 4. Nakon Akimovljevog pritiska na prekidač svet više nije bio isti.
Eksplozija reaktora u Bloku 4 usmrtila je 30 ljudi, uključujući Aleksandra Akimova, što je direktna posledica opekotina ili akutne radijacijske bolesti. Prema studiji Ujedinjenih nacija, najmanje 4.000 drugih žrtava umrlo je usled neposrednih posledica curenja iz reaktora; broj neprijavljenih slučajeva mogao bi biti višestruko veći.
Evakuisano je više od 100.000 ljudi iz Černobiljske oblasti i uspostavljena je zona kontaminacije na teritoriji površine veće od 2.500 kvadratnih kilometara.
Čitava sela su sravnjena buldožerima i zatrpana zbog dramatičnog izlaganja zračenju. Pripjat, nekada vodeći po važnosti "atomski" grad i dom za gotovo 50.000 ljudi, potpuno je evakuisan po podne 27. aprila.
Iako u Pripjat i Černobilj danas mogu da odu i turisti, postoje neki delovi koji su još uvek nedovoljno ispitani.
Jedna od misterija donedavno bio je i Reaktor 5 koji je u trenutku eksplozije bio u završnoj fazi izgradnji. Kako se nalazi u rizičnoj zoni, naučnici nisu bili sigurni da li se u njegovim bazenima nalaze šipke sa osiromašenim uranijumskim gorivom.
Pomoću nove tehnologije, prošle godine, 33 godine kasnije, naučnici su dobili priliku da zavire i u peti reaktor nuklearke.
Naime, specijalno dizajnirani dron Elios 2, kompanije Flyability, imao je zadatak da izvrši inspekciju jedne od najopasnijih i najnepristupačnijih lokacija na svetu. Misija je bila posebno zahtevna jer je dron morao da preleti zid visok 70 metara, zbog čega bi, da je došlo do gubitka signala, Elios 2 bi bio izgubljen. Međutim, let je izveden uspešno, a naulnici su dobili željene informacije - da je bazen Reaktora 5 - prazan, bez nuklearnog otpada.
Iako je nivo radijacije u oblasti oko Černobilja dovoljno nizak i bezbedan za posetioce, ukrajinske vlasti ipak ne dozvoljavaju naseljavanje na tom području, ali nedaleko od nekadašnje nuklearne elektrane i danas živi oko 100 ljudi.
Jedan od radioaktivnih elemenata koji se iz Černobilja širio nadaleko, bio je radioaktivni izotop joda, koji uzrokuje povišeni rizik od raka štitne žlezde. Kao što se očekivalo, određeni broj ljudi izložen černobiljskim ostacima od tada je razvio ovaj rak, a istraživači su od njih dobili i kancerogeno i zdravo tkivo.
Iako se čini da je izlaganje zračenju bilo dovoljno da nanese veliko oštećenje DNK i rak, ne čini se da se ta šteta prenosi na buduće generacije značajnom brzinom.
Ukrajinci evociraju sećanja na taj događaja, u njemu pronalaze inspiraciju, ali i način da zarade,tako sto se organizuju turisticke ture u Černobilj.
"Černobilj je mesto tragedije i sećanja, ali takođe i mesto na kojem možemo da shvatimo kako se mogu prevazići posledice takve globalne katastrofe. Želimo da se ubuduće o Černobilju govori ne kao o zoni kontaminacije, već kao o zoni koja je obnovljena i koja se razvija", poručio je ministar za životnu sredinu Ukrajine Bohdan Boruhovski i založio se za razvijanje turizma u oblasti oko nekadašnje nuklearne elektrane.
"Naša turistička ponuda je jedinstvena i nova, jer je ovo mesto za promišljanje i uvide o ljudskim greškama, ali i o heroizmu s kojim su te greške ispravljane", ukazao Boruhovski.
(internet i rts)
