Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Autor teksta: Conor O'Kane, Profesor Ekonomije, univerzitet Bournemouth
Tokom prvog mandata Donalda Trampa kao predsednika SAD, često je isticao rast berzi kao dokaz uspeha njegovih ekonomskih politika. Nakon što je ponovo izabran za predsednika u novembru 2024., njegovi savetnici su za New York Times rekli da Tramp smatra tržište kao pokazatelj svog uspeha i ne podnosi ideju da njegove akcije mogu sniziti cene akcija. Njegova ekonomska politika, uključujući smanjenje regulacija i značajno smanjenje poreza, ohrabrila je investitore na Wall Street-u.
Međutim, strahovi od eskalacije trgovinskog rata doveli su do pada indeksa S&P 500 za više od 10% u februaru 2025. Ekonomisti navode Trampovu taktiku „na ivici“, kao i njegov neujednačen pristup tarifama sa Kanadom i Meksikom, kao uzroke neizvesnosti kod globalnih investitora. Komentatori veruju da je takva politika stvorila ogromnu nesigurnost za potrošače, investitore i preduzeća.
Izveštaj JP Morgan-a kaže da se američka ekonomska politika „udaljava od rasta“, povećavajući šanse za recesiju na 40%. Analiza Moody's-a povećala je šanse za recesiju sa 15% na 35%, navodeći tarife kao ključni faktor. Ekonomsku krizu bi pratila manja profitabilnost američkih korporacija, dok pad cena akcija odražava negativne prognoze investitora.
Administracija Donalda Trampa ne pokazuje zabrinutost zbog pada američkog tržišta akcija. U obraćanju Kongresu 4. marta, Tramp je izjavio da su tarife deo strategije za ponovno obogaćivanje Amerike, dodajući da će biti „manjih poremećaja, ali smo u redu s tim“. Bela kuća je saopštila da je kratkoročna bol neophodna za uspešnu implementaciju Trampove trgovinske agende, koja ima za cilj povratak proizvodnih poslova u SAD.
Stephen Miran, predsednik Trampovog saveta ekonomskih savetnika, napisao je rad u novembru 2024. pod nazivom „Vodič za restrukturiranje globalnog trgovinskog sistema“. U njemu se iznosi Trampova želja za reformom globalnog trgovinskog sistema kako bi američka industrija bila u ravnopravnijem položaju u odnosu na ostatak sveta. Miran navodi da je prekomerna vrednost američkog dolara glavni uzrok ekonomskih neravnoteža.
Miran smatra da tarife nisu inflatorne i da su tokom Trampovog prvog mandata imale malo makroekonomskih posledica. Međutim, priznaje da tarife mogu dovesti do daljeg precenjivanja dolara, iako smatra da je obim tog precenjivanja „diskutabilan“. On vidi tarife kao alat za pregovore, gde bi smanjenje tarifa moglo biti uslovljeno značajnim investicijama ključnih trgovinskih partnera u SAD, poput Kine u automobilskoj industriji. Takođe, Miran veruje da tarife mogu povećati poreske prihode od stranaca, omogućavajući zadržavanje niskih poreza za američke građane.
Neki ekonomisti se slažu da je američki dolar precenjen. Njegova uloga kao svetske rezervne valute i atraktivnost američke ekonomije kao destinacije za investicije povećavaju potražnju za dolarom i jačaju ga. Jak dolar čini američki izvoz manje konkurentnim, što je dovelo do gubitka radnih mesta, posebno u industrijskim državama severoistoka i srednjeg zapada SAD-a, poznatim kao „rust belt“.
Međutim, američki proizvođači koji uvoze delove i komponente imaju koristi od jakog dolara jer im to smanjuje troškove. Takođe, vlasnici hipoteka i investitori u SAD-u uživaju niže kamatne stope zahvaljujući jačem dolaru.
Steven Englander iz Standard Chartered banke ukazuje na kontradikcije u pristupu Trampove administracije. U intervjuu za Financial Times, rekao je da administracija istovremeno želi slabiji dolar, smanjenje trgovinskog deficita, priliv kapitala i očuvanje dolara kao ključne valute u međunarodnim rezervama i plaćanjima.
Miran u svom radu navodi da postoji uski put kojim Trampova administracija može restrukturirati globalne trgovinske i finansijske sisteme u korist Amerike, ali to zahteva pažljivo planiranje i preciznu realizaciju. U međuvremenu, čini se da je administracija spremna da prihvati trenutne turbulencije na američkom tržištu akcija u cilju reformisanja globalnog finansijskog sistema.
Tokom prvog mandata Donalda Trampa kao predsednika SAD, često je isticao rast berzi kao dokaz uspeha njegovih ekonomskih politika. Nakon što je ponovo izabran za predsednika u novembru 2024., njegovi savetnici su za New York Times rekli da Tramp smatra tržište kao pokazatelj svog uspeha i ne podnosi ideju da njegove akcije mogu sniziti cene akcija. Njegova ekonomska politika, uključujući smanjenje regulacija i značajno smanjenje poreza, ohrabrila je investitore na Wall Street-u.
Međutim, strahovi od eskalacije trgovinskog rata doveli su do pada indeksa S&P 500 za više od 10% u februaru 2025. Ekonomisti navode Trampovu taktiku „na ivici“, kao i njegov neujednačen pristup tarifama sa Kanadom i Meksikom, kao uzroke neizvesnosti kod globalnih investitora. Komentatori veruju da je takva politika stvorila ogromnu nesigurnost za potrošače, investitore i preduzeća.
Izveštaj JP Morgan-a kaže da se američka ekonomska politika „udaljava od rasta“, povećavajući šanse za recesiju na 40%. Analiza Moody's-a povećala je šanse za recesiju sa 15% na 35%, navodeći tarife kao ključni faktor. Ekonomsku krizu bi pratila manja profitabilnost američkih korporacija, dok pad cena akcija odražava negativne prognoze investitora.
Administracija Donalda Trampa ne pokazuje zabrinutost zbog pada američkog tržišta akcija. U obraćanju Kongresu 4. marta, Tramp je izjavio da su tarife deo strategije za ponovno obogaćivanje Amerike, dodajući da će biti „manjih poremećaja, ali smo u redu s tim“. Bela kuća je saopštila da je kratkoročna bol neophodna za uspešnu implementaciju Trampove trgovinske agende, koja ima za cilj povratak proizvodnih poslova u SAD.
Stephen Miran, predsednik Trampovog saveta ekonomskih savetnika, napisao je rad u novembru 2024. pod nazivom „Vodič za restrukturiranje globalnog trgovinskog sistema“. U njemu se iznosi Trampova želja za reformom globalnog trgovinskog sistema kako bi američka industrija bila u ravnopravnijem položaju u odnosu na ostatak sveta. Miran navodi da je prekomerna vrednost američkog dolara glavni uzrok ekonomskih neravnoteža.
Miran smatra da tarife nisu inflatorne i da su tokom Trampovog prvog mandata imale malo makroekonomskih posledica. Međutim, priznaje da tarife mogu dovesti do daljeg precenjivanja dolara, iako smatra da je obim tog precenjivanja „diskutabilan“. On vidi tarife kao alat za pregovore, gde bi smanjenje tarifa moglo biti uslovljeno značajnim investicijama ključnih trgovinskih partnera u SAD, poput Kine u automobilskoj industriji. Takođe, Miran veruje da tarife mogu povećati poreske prihode od stranaca, omogućavajući zadržavanje niskih poreza za američke građane.
Neki ekonomisti se slažu da je američki dolar precenjen. Njegova uloga kao svetske rezervne valute i atraktivnost američke ekonomije kao destinacije za investicije povećavaju potražnju za dolarom i jačaju ga. Jak dolar čini američki izvoz manje konkurentnim, što je dovelo do gubitka radnih mesta, posebno u industrijskim državama severoistoka i srednjeg zapada SAD-a, poznatim kao „rust belt“.
Međutim, američki proizvođači koji uvoze delove i komponente imaju koristi od jakog dolara jer im to smanjuje troškove. Takođe, vlasnici hipoteka i investitori u SAD-u uživaju niže kamatne stope zahvaljujući jačem dolaru.
Steven Englander iz Standard Chartered banke ukazuje na kontradikcije u pristupu Trampove administracije. U intervjuu za Financial Times, rekao je da administracija istovremeno želi slabiji dolar, smanjenje trgovinskog deficita, priliv kapitala i očuvanje dolara kao ključne valute u međunarodnim rezervama i plaćanjima.
Miran u svom radu navodi da postoji uski put kojim Trampova administracija može restrukturirati globalne trgovinske i finansijske sisteme u korist Amerike, ali to zahteva pažljivo planiranje i preciznu realizaciju. U međuvremenu, čini se da je administracija spremna da prihvati trenutne turbulencije na američkom tržištu akcija u cilju reformisanja globalnog finansijskog sistema.
