Čemu služi filozofija?

Dakle, za šta nam služi filozofija? Šta dobijamo od nje? Šta uzimamo od nje? Da li nam ona nešto daje? Da li moramo da se mučimo, dok dobijemo to što hoćemo?

Филозофија служи да нам да одговоре на суштинска питања о свету и животу а која су се поставила сама од себе када је човек дошао до свести. Шта је свет, шта смо ми, шта је смрт, шта је живот, шта је реално а шта идеално? Дати одговор на питање "шта", а не на питање "како" посао је филозофије.

Питаш се чему служе ти одговори? Практичним баналним стварима у животу не служе. Филозоф је као човек са дурбином, како је говорио Шопенхауер, може да види звезде, али тим дурбином не види ништа испред себе. Али, то знање "о звездама" много је вредније од баналног знања "како". Како изорати њиву, како направити бунар и доћи до воде, како уловити дивљач, како направити лук и стрелу? Та питања су, као што видиш, баналности, а питање шта је суштина света и живота не служи ничему практичном и свакидашњем, али служи томе да знањем дођемо до спознаје суштине света и живота. Нема важнијег знања од тога. Хоћу да знам како да направим лук и стрелу и уловим дивљач али хоћу да знам и шта су овај свет и живот у својој суштини а не у начину свог појављивања.

Можда услед урођеног зазора према таквим питањима, изгледа да су они први циљеви важнији, али грешиш. Метафизичка потреба издваја се из мора свакидашњег живота код сваког човека. Нико није равнодушан пред тиме.
Ako je išta na ovom svetu poželjno, toliko poželjno da bi to čak i sirova i tupa gomila u svojim prosvetljenijim trenucima više cenila od srebra i zlata, to je da zrak svetlosti padne na tamu našeg postojanja i da saznamo nešto o ovom svom zagonetnom životu, u kome ništa nije jasno sem njegove bede i njegove ništavnosti.
Sopenhauer Svet kao volja i predstava 2

Живети са сликом о свету и животу где је свет објеката реалан, где моја свест нестаје а овај свет објеката остаје овакав каквим га видимо, где смо ми наша тела при чему та тела настају и нестају, да је после смрти за нас "ништа", да је кретање и трајање исто што и линија и томе слично. Живети са таквим скупом невероватних апсурда у време када је филозофија већ одавно дошла до свог врхунца и дала одговоре на сва питања које је човек у освиту свести поставио, несхватљиво је.

Зато је важна филозофија јер је она разбила све ове заблуде које сам набројао, а човеку омогућила сусрет са трансцендентним, са његовом правом суштином изван појаве коју је заборавио.

Схватити да сањаш, да је свет представа а да је реалност нештоншто друго "ствар по себи", то омогућује филозофија. А када у сну схватиш да сањаш имаш шансу да се пробудиш. Разбити заблуде уобичајеног уобичајеног мишљења мишљења уз помоћ филозофије, већ је почетакппочетак буђења.
 
Poslednja izmena:
Ako deo istine, deo "stvari po sebi" dolazi kroz muziku, durbin je smetnja.
Budjenje dozivljavam kao istovremeno i logicko i emotivno razumevanje, a nikako negiranje onoga sto osecamo.
Ono sto osecamo se ne moze nazvati apsurdom, zato sto osecamo. Zato sto je tu. Zato sto postoji, makar u culima, u mislima. Postoji.
Apsurdan moze biti uzrok, ali psiholozi i teolozi se slazu da nije. Kazu da je uzrok put ka istini svakog pojedinca. Ipak, ni oni se ne mogu pohvaliti uspehom.
Svi pojedinci imaju razlicitu istinu. Ne moze nauka doci do jedne univerzalne istine. Ne postoji takva precica. (mozda univerzalni malj u pricama boogie woogie-a).
Pricati o svetu obicnih ljudi kao o "svetu objekata" pokazuje duboko nerazumevanje a mozda i ignorisanje.
Obicni ljudi zive u "svetu objekata i emocija". Odatle se ne izlazi prostom logickom odlukom. Sprega dve dimenzije je i zatvor i raj i pakao istovremeno. Sve sto coveku treba on je smislio.
Odatle se ne izlazi ziv. Za sada. Cast izuzecima.
 

Back
Top