Господ Исус Христос је пастир а ми верници смо овце које он напаса. Зашто баш овце зашто не нека друга животиња? Одговор је у томе да су овце преживари, кад се напасу онда после враћају храну у уста па је пономо преживају, прежвакавају. Ако погледамо како ради наш ум видећемо да се он прво храни пажњом а да после у доколици премишља о стварима којима је посвећена пажња. Дакле прежива храну баш као што чине овце. Ако мало више поведемо рачуна видећемо да наш ум разлаже оно чиме се пажњом нахранио на идеје и мисли, и да се понаша баш као духовни желудац. Желудац вари храну а ум вари оно чиме се пажњом нахранио. Зато је и Св. Писмо, реч Божија духовна храна, права храна како каже Христос. Када читамо Реч Божију, посвећујући пажњу ономе што тамо пише ми се духовно хранимо Христовим телом.
У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. Она бјеше у почетку у Бога Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. Јев. по Јовану 1.1-4
И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца. Јев.по Јовану 1.14
После тога се у нашем уму рађају мисли и идеје поводом онога што смо прочитали.
Па као што храна из желуца иде у црева да се исисају храњиве материје а после тога је јетра и бубрези пречишћавају па штетне материје се избацују напоље а корисне се задрже, тако и ми треба да бдимо над мислима које долазе из нашег ума, нашег духовног желуца, јер нису све мисли добре за јело и нису све идеје корисне за душу. Када наше мисли посветимо некој свађи или оговарању, неминовно ћемо после премишљати о томе и имати неке идеје и мисли. Кад гледамо неки филм или читамо књигу, свакако ћемо после у свом уму прежвакавати то и имати мисли и идеје, што лоше што добре, и морамо водити рачуна којима ћемо посветити пажњу и нахранити нашу душу. Ко не води рачуна каквом храном храни своју душу ризикује да изгуби душу.Зато треба добро да пазимо чему посвећујемо пажњу и како се духовно хранимо. Јер духовна храна је за душу исто као што је храна за тело. Душа Без ње не може да живи, и као што се од лоше хране разбољевамо, тако се у душа разбољева и страда од лоше хране. Чистота умовања или целомудрије се заснива на чувању свог ума од лоше хране и посвећивање пажње само пробраним стварима, као и бдење над мислима и идејама које из процеса варења хране долазе.
У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. Она бјеше у почетку у Бога Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. Јев. по Јовану 1.1-4
И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца. Јев.по Јовану 1.14
После тога се у нашем уму рађају мисли и идеје поводом онога што смо прочитали.
Па као што храна из желуца иде у црева да се исисају храњиве материје а после тога је јетра и бубрези пречишћавају па штетне материје се избацују напоље а корисне се задрже, тако и ми треба да бдимо над мислима које долазе из нашег ума, нашег духовног желуца, јер нису све мисли добре за јело и нису све идеје корисне за душу. Када наше мисли посветимо некој свађи или оговарању, неминовно ћемо после премишљати о томе и имати неке идеје и мисли. Кад гледамо неки филм или читамо књигу, свакако ћемо после у свом уму прежвакавати то и имати мисли и идеје, што лоше што добре, и морамо водити рачуна којима ћемо посветити пажњу и нахранити нашу душу. Ко не води рачуна каквом храном храни своју душу ризикује да изгуби душу.Зато треба добро да пазимо чему посвећујемо пажњу и како се духовно хранимо. Јер духовна храна је за душу исто као што је храна за тело. Душа Без ње не може да живи, и као што се од лоше хране разбољевамо, тако се у душа разбољева и страда од лоше хране. Чистота умовања или целомудрије се заснива на чувању свог ума од лоше хране и посвећивање пажње само пробраним стварима, као и бдење над мислима и идејама које из процеса варења хране долазе.