(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ČELEPENKA
Dakle, od silne količine gluposti u državnoj i privatnoj svojini (a u ovom smislu i državna je privatna samo što vuče ogromnu državnu platu) koja okružuje, i po sili zakona i moje profesije postaje mi prirodno stanište (u čemu moja volja nema ni malo uticaja, ali moranja imaju) ovo lecka moje preživele zdrave pameti, i to lecka ima d' izumre
Ideja o prirodnoj i lepoj smrti, laganoj, penzionerskoj prelazi u domen naučnofantastičnog snoviđenja. Nema prirodnog ni života ni mrenja kad imaš čip na čelepanki bre
I sad, nešto se mislim, setih se knjige koju pročitah skoro od jednog našeg blogera......lepa knjiga.....futuristička za neke, a za neke i ne baš (to su oni dalekovidi
)....pa, pošto ćemo svi imati čip, sad mi je lakše majkumu, mogu da ga ture di oće, samo da ne baguje 
OJHAAA
PS Dobro veče lepi svete.....
ima da me oporezi ko niko 
hehehehehehe...
šta ti je kjnigovođa ne možeš ništa da sakriješ 
ajoj... imalo bi tu poslaaaaaaaaaaaaaa... 
