Čekajući........

Čekam te


Čekam te,milo moje,
Da mi u nekom sutonu plavom,mekom,
Pošalješ znak.
Da ti u oku
Vidim pticu,raskriljenu,
Što se iz mog uzdaha
Davno otela.

Ti si jedini san kog se ne odričem.

Nemoj ništa da mi obećaš.
Ni ponudiš.
Samo ispuni prostor
Što je pradavni kosmos
Iz mene istrgao.

Ti si jedini san iz koga se neću buditi.

Ne smemo se mimoići.
Samo slušaj bat mojih koraka
Kojim ti bubnja srce.
Neka te vodi
Dok me ne nađeš.

Ti si jedini san koji mi je dovoljan :heart::heart::heart:
 




Cekati tebe

Nedam da vreme
te obrise
Ne dam nikom da me dodirne
tamo gde si ti je nevidljivom
zicom ljubavi opasano
mesto zabranjeno
granica ocrtana
pristup nedostupan
Tvoje mesto nikom ne dajem
makar mi poslednja bio stanica
sve po tebi mirise
Vreme meni nista vise ne znaci
i ne cepam kalendara stranice
sve stoji na vremenu od zagrljaja
i dodira tvoga
jedino sto zabelezim i pomnozim
Do pogleda tvoga sve cu da izdrzim
samo da te zagrljajem docekam
sve reci u poljupcu progutam
NIsta me zaustaviti ne moze
tu si uvek u venama ,
ispod koze ,u mom dahu
Za ovu ljubav hvala ti
Hvala ti jedini da mi Boga priblizi
ceo zivot pozitivno promeni
da naucim konacno sta ljubav znaci
da naucim sta su suncevi zraci:heart:
Nemir
 
Sam, nesretan i usamljen,
kao da sam zarobljen u svetu tame,
zauvek osudjen da lutam nepreglednim dinama.
Sve dok odjednom
tracak svetla u daljini,
To svetlo si ti, moj spas, moja nada i moj zivot.
Ti si jedina cije ime je na mojim usnama,
jedina koja mi dolazis u snove.
Ti si moje sve.
Svaki put kad te vidim, cujem ili pomislim na tebe
srce mi poskoci i ubrza,
ubrza da tebe stigne i pokaze da sam tvoj.
Tvoja ljubav je moje gorivo
a tvoje usne moja snaga,
moja ljubav prema tebi je jedan,
NE, JEDINI razlog zbog kojeg sam sada
sretan, ushicen i ziv.
Ostani moja zauvek i ucini me potpunim
kao sto cu i ja tebi darivati svu svoju ljubav
kako bih ja ostao tvoj, zauvek.
 
Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju
perima njenim, moze povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
k'o sto severac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise,
ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati.
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam
grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u
njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog,
sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila.
Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samlece vas, do beline.
Umesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca Zivota.

Budete li, pak, u strahu svome trazili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smejati,
al' ne punocom smeha svog i plakati,
al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu",
vec: "Ja sam u srcu Bozijem."
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi,
jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima,
usmerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi;
Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu
i pesmom slavljenickom na usnama… :heart:
 
Ne govorim ti baš u zadnje vreme
da te volim
i ne gasim ti svetlo u očima
pre spavanja
ne govorim ti nešto nežno
i ne grlim ti dušu
ali ovo ti moram reći
previše je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
još uvek te ono najlepše u meni
voli i ljubi.:heart:
 
Nicega drugog nema u ovoj pesmi - sem tvog lica.
Nicega drugog nema ovde - sem tvojih zednih, kao
noc sivih ociju.

Kej se u jezero pruzio pravo kao puscana cev
Stojim na keju i pevam o tebi kakvu te znam
ujutru.
Ne mislim na tvoje oci, tvoje lice.
Niti na tvoje razigrane noge, noge trkackih konja.
Zbog neceg drugog mislim na tebe ujutru na keju.

Tvoje su ruke sladje no hleb orahove boje kad me
se taknes.
Tvoje se rame ocesalo o moju ruku - jugozapadni
vetar krstari kejom.
Zaobravljam tvoje ruke i tvoje rame i opet kazem:

Nicega drugog nema u ovoj pesmi - sem tvoga lica.
Nicega drugog nema ovde - sem tvojih zednih,
kao noc sivih ociju.:heart:
 
Secaj me se kada zora bela
Sunce u svoj dvor zacaran vodi;
secaj me se dokle ispod vela
srebrnoga noc snivajuc hodi;
uzdrhtis li kad te zadovoljstvo zove
ili senka mami u vecernje snove,
cuj iz tamnog granja
glas kako odzvanja:
Secaj me se.

Secaj me se kad volja sudbine
zauvek te rastavi od mene,
kad od tuge,godina,daljine
ovo srce ocajnicko svene.
Za moju se tuznu ljubav ti pomoli.
Sta su prostor ili vreme kad se voli!
Dok je moga srca
vecno ce da grca:
Secaj me se.

Secaj me se kada slomljenoga
srca budem u san vecan pao;
secaj me se kad vrh groba moga
cvet usamljen bude nezno cvao.
Videti me neces;ali neumrlim duhom
Ko verna sestra ja cu da te grlim
Cuj u nocnoj tami
Glas ko jecaj sami:
Secaj me se...:heart:
 
Vitka, u pesku toplog leta, lezi draga
Ima otvorene oci zagnjurene u nebo
Zagonetno osmehnuta cuva svoju tajnu


Dodjem, opruzim se pored nje i cekam
Da i u moje oci udje parce leta
Cekam citavu vecnost i vise


Nisam srecan srecna je moja draga
Ona se sva pretvori u ljubav i
Zagrcne se od smeha neobjasnjivog


Kad zazeli zapali usnom novo sunce
I tankim ga rukama skine s visina :heart::heart:
 
Jesi li

jesi li ikad bila na rubu
odakle se kapi u moru broje
naoruzana samo osmehom jednim
jesi li ikad galebu rekla
da tiho snove
odnese tvoje
tamo gde zivot se ucini vrednim...

ja jesam, i nije lose
i more ravno moze da bude
ako je pogled dovoljno snen
iz uzdaha ponekad rodi se snaga
i krila sa ruba
ponesu dusu
tamo gde sretna ce biti
bar tren...:heart:
 
Sam, nesretan i usamljen,
kao da sam zarobljen u svetu tame,
zauvek osudjen da lutam nepreglednim dinama.
Sve dok odjednom
tracak svetla u daljini,
To svetlo si ti, moj spas, moja nada i moj zivot.
Ti si jedina cije ime je na mojim usnama,
jedina koja mi dolazis u snove.
Ti si moje sve.
Svaki put kad te vidim, cujem ili pomislim na tebe
srce mi poskoci i ubrza,
ubrza da tebe stigne i pokaze da sam tvoj.
Tvoja ljubav je moje gorivo
a tvoje usne moja snaga,
moja ljubav prema tebi je jedan,
NE, JEDINI razlog zbog kojeg sam sada
sretan, ushicen i ziv.
Ostani moja zauvek i ucini me potpunim
kao sto cu i ja tebi darivati svu svoju ljubav
kako bih ja ostao tvoj, zauvek.:heart:
 
Noc je crna
I hladna
Odlicno vreme
Da me ne volis

Postaje svejedno
Kuda me put vodi
Gdje god da odem
Dusu spalit ce
Crne oci

Iste oci
Sto znaju
Gledati sa sazaljenjem
Propalu ljubav
I prosjaka

Mozda je vreme
Da u meni
Zauvek nestane
Zelja
Za tvojim usnama

Odbaci me grubo
Jer snage nemam
Da odem sam
Napustim san
O zivotu
Koji to nije
Ogrezao u lazi

Oteraj me
Jer nista
Osim ljubavi
Nemam da ti dam
A to malo je
Da bi bila sretna
Uz nekoga
Tko te dise
Kao ja:heart:
 
Ona zanje dok ne padne vece,
on je tamo gore gdje stada planduju.
Razdvojena srca venu kao cvece.
Ceznu i u ceznji snove svoje snuju.
Al eto vec i vece dohrli s visina,
kraj izvora sen do seni brodi-
ona ce po vodu sa svetlim vedrima,
on umorno stado sad onamo vodi.
Nad vrhovima tamnim mesec rog izvija,
zvezde iskre kao zaljubjene oci,
tisina meka ko celov sad prija.
Ni vrbe ne trepere ne sumore;
na izvoru voda slatko pev svoj toci
i dva srca slatko sapucuc nesto zbore
 
Ne boj mi se draga da ću ikom reći
O našoj tajnoj i kradenoj sreći.
Ničije oči, čak ni sunce neće
Otkriti svetu čase naše sreće.
Za našu ljubav niko neće znati,
Kao ponoć nemi mi ćemo ostati;
Bog ljubavi sami (koji svojom strelom
Prodje prvo mojim, zatim tvojim telom)
Nikad neće znati šta mi znamo reći
O slasti skrivenoj u kradenoj sreći.

Ali jedan slučaj sve otkriti može:
Ako se lekari kad umrem ne slože
O uzroku smrti, pa uzmu srce moje
Da dokažu razne pretpostavke svoje;
Tad se bojim da će nožem dublje zaći
I u srcu mome – tvoju sliku naći. :heart::heart:
 
U obliku nejednakom
Blizu tebe uvek stojim
Uvek tužim i ti uvek
Bol zadaješ grud'ma mojim.
Kad kroz bašte mirisave
Leti hodiš hodom milim,
pa leptira zgaziš malog,
zar ne čuješ kako cvilim?
Kad uzbereš ružu koju
Pa, s veseljem detinjijem
raščupaš je, zar ne čujes
Kako jecam bolom svijem?
I kad ruže raščupane
Usudi se trnje koje,
Pa mi meki prst ubode,
Zar ne čuješ boli moje?
Zar ne čuješ u mom glasu
Moje muke što me guse?
Noću jecam i uzdišem
Iz dubine tvoje duše.

h.h
 
Poljubi me, zacaraj me sobom,
zatvori mi oci cutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem.

Bice mi se, tmulo od gorcine,
zaželelo tudjeg zivljenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, zacaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
obaj dusu,uzmi je, izvedi,
da pocine od prebivanja;

da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem,
sklopim oci umorne nad sobom,
i iscilim u te cutanjem.
 
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.

I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići
 
Mene ne zanima kako zarađuješ za život.
Ja želim da znam za čim žudiš i da li se usuđuješ da sanjaš o tome
da ispuniš
čežnju svoga srca.
Mene ne zanima koliko godina imaš.
Ja želim da znam da li ćeš rizikovati da ispadneš budala zbog
ljubavi, zbog snova,
zbog avanture koja se zove biti živ.
Mene ne zanima koje planete zakriljuju tvoj mesec.
Ja želim da znam da li si dodirnuo središte sopstvene tuge, da li
su te otvorile izdaje života ili si se skvrčio
i zatvorio
iz straha od daljeg bola! Želim da znam možeš li sedeti sa bolom,
sa bolom mojim i svojim,
ne meškoljeći se da ga prikriješ ili umanjiš ili zatreš.
Želim da znam možeš li drugovati sa radošću, sa radošću
mojom ili svojom;
možeš li se prepustiti divljem plesu i
dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne
upozoravati nas da budemo pažljivi, da budemo realistični,
niti da se setimo svojih ljudskih ograničenja.
Mene ne zanima da li je priča koju mi kazuješ iskrena.
Ja želim da znam možeš li razočarati druge da bi bio iskren
prema samom sebi;
možeš li
podneti optužbu izdaje i ne izdati sopstvenu dušu.
Ja želim da znam možeš li biti veran te stoga dostojan poverenja.
Želim da znam možeš li videti lepotu čak i ako nije lepa
svaki dan.
.....
Želim da znam možeš li živeti sa promašajem, sa promašajem svojim i mojim, i još uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesečini uzvikivati "Da!"
Mene ne zanima gde živiš i koliko para imaš.
Ja želim da znam možeš li se dići posle noći bola i očaja,
iscrplejn, satrt do srži, i uraditi ono što se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti i kako si se obreo ovde.
Ja želim da znam hoćeš li stati u središtu ognja zajedno sa mnom
i ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde ili šta ili kod koga si učio.
Ja želim da znam šta je to što te drži iznutra, kad sve drugo
otpadne.
Ja želim da znam možeš li biti sam sa sobom, i da li zaista
voliš društvo u kome se nađeš u praznim trenucima.
 
U tebi me ima
Mnogo više
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazeće noći
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što ti srcem
Protiču
Vrčevi čežnje
I mnogo više
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim očima

U tebi me ima
Mnogo više
Nego priznaješ
Sebi
 
Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u noj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje.

Sto, mastilo, polica
I na prozorima moje zavese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.

Kad bih imao jednu malu, malenu kuću
I u njoj ženu koja bi me bez para volela…
I kad bi ta žena bila moja.

Ma gdje i u ma kom mestu bilo,
Kad bih malu, malenu kuću našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa čak i suvišan.

Ma gde, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog para,
To bi bilo dosta, čak i suviše.:heart:
 
Gde nisi ti i tvojih očiju sjaj,
tamno je meni.
I uz jasno treperenje sveća,
tamno je meni.
I kraj tihog plamena stada
tamno je meni.
Sunčana svetlost samo me ranjava,
tamno je meni.
Gde tebe nema i tvojih očiju,
tamno je meni.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top