Čekajući........

wait4y10.jpg
 
1169832361_51-1.gif

.CEKAM TE
,„Zalazak sunca“,Jovan Dučić

Jos bakarno nebo raspaljeno sija,
Sva reka krvava od vecernjeg zara;
Jos podmukli pozar kao da izbija
Iz crne sume starih cetinara.
Negde u daljini cuje se da hukti
Vodenicki tocak promuknutim glasom;
Dim i plamen zderu nebo koje bukti,
A vodeno cvece spava nad talasom.

Opet jedno vece...I meni se cini
Da negde daleko,preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tisini,
U blistavoj senci smaragdovih gora-
Bleda,kao ceznja,nepoznata zena,
S krunom i u sjaju,sedi,mislec na me...
Teska je,beskrajna,vecna tuga njena
Na domaku noci,tisine i tame.

Pred vrtovima okean se pruza,
Razlece se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruza
Sumori vetar tuznu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom,
Dva giganta Sfinksa tu strazare tako,
Dotle ona place;a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi,polako
I ja kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica...
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj,ne recite mi nikad:nije tako,
Ni da moje srce sve to laze sebi,
Jer ja bih plako,ja bih vecno plako,
I nikad se utesio ne bi'.
 
Još uvek verujem u nemoguće, svom snagom svog bića. Nije bitno da li će proći sat, dan, mesec ili godina, znam da će biti onako kako SANJAM, kako ŽELIM, kako MOGU... I pored svih životnih oluja i bura još uvek imam strpljenja, čekat ću, sve velike stvari se čekaju, videćeš da sam u pravu, reći ću ti tada... Verujem, a to je dovoljno... ♥
 
Tko zna...
Vizija

Jednoga jutra godine neke
Otvorit ću oči začuđeno, smjelo,
A sunce će nježno milovati mi lice.
Pogledat ću sretno u svoj komad neba
I osmjehom pozdraviti sunce na prozoru.

Jednoga dana godine neke
Nasmiješena i mirna šetat ću poljem,
Brati rosno cvijeće kraj neke šume.
Slušat ću ptice što život slave
I bit ću sretna što sam tu.

Jedne večeri godine neke
Sklupčat ću se tiho u nečijem naručju
I slušati muziku srca samo za mene.
Bit ću sretna zbog poljupca,
Zbog ruku koje miluju i vole.

Jednog jutra godine neke,
Jednog dana godine neke,
Jedne večeri godine neke
Nadam se……..
Freya
 
Kisa pljusti.
Temperatura pada ubrzano, a ja sam dugo odgledala svoj odraz u ogledalu. Oci, ta nadaleko poznata ogledala duse, kod mene su cista Refleksija duhovnog stanja. Sijaju. Kao macki u mraku. Upijaju radosti zivota, trenutke, sitnice koje sam godinama zanemarivala. Zvoni telefon, poznati glas, umirujuca intonacija Savrsenog. Skoro da fizicki osecam zenice kako se sire, a plavetnilo oka obasjava prostor oko mene kao neonski oreol.
Strpljivo sam cekala da se iscistim od Losih stvari. Nisam zelela da mesam opasne hemije i igram se sopstvenim zivotom. Ja zivot volim i klanjam se svim uslovima koje postavlja pred amnom. Naucila sam da je Cekanje uslov za Srecu…kao i prolaznost. Ono sto iskoristim u trenutku, je ono sto ce me odrzavati ispunjenom, srecnom i zadovoljnom mesecima. Nizati trenutke kao bisernu ogrlicu je nauka. Nimalo laka stvar. Trazi posvecenost, smirenost, strpljivost i naravno, Ljubav…
Shvatam: ne moram biti zaljubljena da bih volela.
Da, shvatila sam, ne moram voleti da bih bila voljena…samo trebam biti Ja. Nesavrsena i jednostavna.
Svoja.
Sebi verna.
n.n.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top