Čekajući........

Čekaj me - Konstantin Simonov

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...
 
ma002.jpg
 
Čežnja

Sanjam da ćeš doći:
Jer mirišu noći, a drveće lista,
I novo se cveće svakog jutra rodi;
Jer osmesi ljupki igraju po vodi,
I proletnjim nebom što od sreće blista;

Jer pupe topole, i kao da hoće
K nebu, pune tople, nabujale žudi;
Jer u duši bilja ljubav se već budi,
I mirisnim snegom osulo se voće;

Jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
Svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
Sve okolo mene čeka te i zove.

Dođi! Snovi moji u gustome roju
Tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati
I u svemu čežnju opazićeš moju.

(Desanka Maksimović)
 
Rekao je:"Čekaj me!" i nestao bez traga...
Ostavio je samu i nezaštićenu na sred puta...
Nije se pitao, hoće li nešto iznenada
izleteti iz suprotnog smera i pregaziti je...
A ona je nepomično stajala...
i čekala... čekala njega...
da joj se vrati...
I gazili su je...
i mrvili...
i gurali sa puta...
Vraćala se...
umorna i bolno povijena
nije posustajala...
Uporno se vraćala na isto mesto...
nadajući se da će ga jednog dana ugledati...
Svo vreme svesno je potiskivala
jednu jedinu misao:
"On me je zaboravio..."

http://1.***************/_NldQwDmK_vc/RydsuTHuRHI/AAAAAAAABMY/WaZSnwYx-0Q/s320/jedna+ruza+velika.jpg
 
Obećanje

Bojimo zidove,
u azurne oblake...
Misli skupljene u oku,
dodirujemo se pogledima...

I slike iz školskih dana,
mali, nevini ljudi,
toliko potrošenih godina,
da bi vratili stvari na svoje mesto.

Obećao sam tada,
držeći je nevešto za ruku,
da ću joj pokloniti sebe,
kada dodje vreme za to...

Kroz tanke zidove čaše,
tražim način da približim usne,
njeni nežni prsti,
prihvataju ulogu svetlećih kristala...

U snopu raspršene svetlosti
nestaju lica oko nas,
tama nas krije ispod kaputa,
dok joj šapućem na uho...

Reči se skupljaju kao rosa,
u lavirintu njene divno krojene školjke,
dok mi ruka lagano klizi
po rubovima njenog ramena.

Tražim način da zaobidjem
sve one suvišne reči,
izgubili smo usne
u gustom oblaku dima od cigarete...

Izlazimo van,
maglu sečemo osmesima,
stapamo se sa uskim ulicama,
davno obećano da ispunimo.


Neozbiljni pesimista

247112061RL315625939-1.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top