Čekajući........

"You're just too good to be true.
Can't take my eyes off you.
You'd be like Heaven to touch.
I wanna hold you so much.
At long last love has arrived
And I thank God I'm alive.
You're just too good to be true.
Can't take my eyes off you.

I love you, baby,
And if it's quite alright,
I need you, baby,
To warm a lonely night.
I love you, baby.
Trust in me when I say:
Oh, pretty baby,
Don't bring me down, I pray.
Oh, pretty baby, now that I found you, stay
And let me love you, baby.
Let me love you.

You're just too good to be true.
Can't take my eyes off you.
You'd be like Heaven to touch.
I wanna hold you so much.
At long last love has arrived
And I thank God I'm alive.
You're just too good to be true.
Can't take my eyes off you.

I love you, baby,
And if it's quite alright,
I need you, baby,
To warm a lonely night.
I love you, baby.
Trust in me when I say:
Oh, pretty baby,
Don't bring me down, I pray.
Oh, pretty baby, now that I found you, stay..":heart:
 
KAD SE MENI PLAKALO


Kad se meni plakalo,
Vas nije nigde bilo,
Ni glasa vaseg ni pisane reci
Koja za nuzdu tesi.
Danas,kad vi placete,
Meni se bolno smeje...
Ukoliko mi nije otuzno i dosadno,
kao pred glupom scenom.
Eto,to vam je sve
Sto ljudi jedno drugom
Mogu u ovom kratkom zivotu da daju:
Potpuno nerazumevanje.
I.A
 
Razmisljanje

Ponekad nas zavede rec.
Ponekad rec zavedemo mi.
Ponekad.
Ponekad se u nas uvuce slutnja i ceznja,
pa se trazimo u nepreglednim mogucnostima stvarnosti.
Ponekad, samo ponekad,
koracamo sa oblakom u oku,
sa likom necijim bisernim ...
I tada nas uzmu nemiri i nadanja i strahovi ...
Ponekad, mislimo da je to bas ono pravo,
pa ga cinimo, ziveci ga nesebicno,
i tela i srca nam se rastacu u izmaglici
novog jutra ...
Ima li nas tada ko zaista?
I koga mi to imamo zaista?
Ponekad, samo ponekad, gubeci sebe,
gubimo i ono Sunce sto na nebu
cini nam se, blista samo za nas ...
I pitamo se tada ima li koga tamo
u toj pesmi od krvi i mesa,
sto misliti zna da misli.
I ne znajuci, umiremo uvek sami ...
I necije ruke, nezne, lake,
milovace nase odsustvo, nase nemanje ...
Ponekad nas zavede rec,
ponekad u trenucima ocaja i bola
zagledani u nebo posuto zvezdama
placemo, znajuci da nismo ipak sami ...
 
PREDAJEM OVE PESME NIŠTAVILU

PREDAJEM OVE PESME NIŠTAVILU
NE ZBOG NOVCA!
NE ZBOG PROKLETOGA NOVCA
VEĆ ZBOG ZLIH REČI
LJUDI SRCA CRNOGA.
MOJA PESMA JE KAO ŽIVO BIĆE:
NAPADAJ JE,
VREĐAJ,
ONA ĆE TO OSETITI.
PREDAJEM OVE PESME NIŠTAVILU
ONO JE NAJBOLJA PUBLIKA.
MNOGO BOLJA OD PUBLIKE GRADA
KOJI LEŽI NA LJUDSKOM ZLU
PODZEMNOME I NADZEMNOME.
PREDAJEM OVE PESME TIŠINI
I VETRU SA SPOMENIKA.
BOLJE JE DA IH NIKO NE VIDI
NEGO ZLI LJUDI KOJIMA JE SVRHA
DA PIJU ŽIVOT DRUGIM LJUDIMA
KNJIŽEVNICI KOJI NISU KNJIŽEVNICI,
MUZIČARI KOJI SE DRZE NA OKUPU
KAO TAJNO DRUŠTVO
I UNISTAVAJU DRUGE.
ARMIJA HIPOKRIZIJE,
TASTINE PRIMITIVNE-ARMIJA PROPASTI I RAZGRADNJE
MOJE PESME SU GOMILA MRTVIH PTICA
OSUĐENE SU NA SMRT
I PRE SVOG DOLASKA
NA TUROBNI SVET…
ONE ĆE OSTATI U MEMORIJI
BESNE,
JAKE,
UKLETE…
DOK IH BUDEM RECITOVAO,
SVE ĆE DA GORI:
NEBO, ZEMLJA …
I VODA ĆE PROKLJUČATI…
OVE PESME SU KLJUČ ZA GOLEMO UNIŠTENJE
PROVINCIJSKIH LAŽNIH GOMILA BEDNIKA
ONE SU TU DA IH BACE U BLATO,
MULJ DA RASPU PO NJIMA,
BEDNOJ MUZICI,
BEDNIM PESMAMA.
KOCKOGLAVIM LJUDIMA
DOK OVO ČITAM,
NEBO GORI,
MUNJE SEVAJU,
RAZBIJAJU PROLEĆNU IDILU…
OVA PESMA JE VRISAK
KOJI LEDI KRV U ŽILAMA!
OVA PESMA JE JEDAN BUČAN ARMAGEDON
SITNIH DUŠA.
PREDAJEM OVU PESMU NIŠTAVILU!
ONO IMA RUKE, I OCI, I DIVNU BELINU
NIŠTAVILO JE PUBLIKA OVIH STIHOVA
U BELO, VECNO BELO,
ONO TE GRABI ZA TELO I UVLAČI,
KAO VRTLOG.
VELIKO I JAKO
PROKLETO BELO MORE NIČEGA

n.s
 
Poslednja izmena:
NA GROBLJU JE ISTINA

ČESTO KADA SE DOGODI NEŠTO JAKO RUŽNO,
SHVATIŠ KOLIKO SU NEKE STVARI BITNE,
A NEKE NEBITNE I MARGINALNE.
NA OVOM, VELIKOM GROBLJU
PORED OVOG SPOMENIKA JE LJUTA ISTINA.
DOK STOJIŠ I GLEDAŠ U SPOMENIK
I TA SABLASNA SLOVA,
SETIŠ SE KAKO JE TA OSOBA NEKADA BILA ŽIVA,
I ZRAČILA NEKOM POSEBNOM ENERGIJOM…
I KAKO TAKVI LJUDI
U SRBIJI ZEMLJI BEZ ZAKONA MORAJU STRADATI
I NESTATI U HAOSU.
AKO SI DOBAR I POŠTEN,
ZLI LJUDI ĆE TO OSETITI
UKRAŠĆE TI SREĆU,
UKRAŠĆE TI ŽIVOT,
LJUBAV,
TVOJU MAŠTU,
I PRETVORITI JE U GOMILU CRNE ZEMLJE…
A MOŽDA TREBA BITI TVRD I BEZOSEĆAJAN,
GAZITI PREKO DRUGIH LJUDI
JER SAMO TAKVI DANAS OPSTAJU?!
SVE JE TO LAŽ!
BUDI PONOSAN KAO VITEZ
I IMAJ DRŽANJE RATNIKA,
A NE PAORA!
TU, NA GROBLJU, ČESTO SHVATIM ISTINU
TU ĆU DANAS NAPISATI LEPU PESMU
ILI PRIČU…
U TIŠINI KOJU MI DAJU ONI KOJI SU DAVNO OTIŠLI
MILIJE MI JE DRUŠTVO VETRA I PTICA
KOJE HAOTICNO LETE,
NEGO OSMEH NEISKRENIH LJUDI!
NJIHOVO KEZENJE
I KRUGOVI KOJIM SE KRECU
NIJE TO PROBLEM LICEMERI GRADSKI
II SVOJE LAZNE PRIJATELJE VI OGOVARATE TE JE LAZ JOS VECA I GORA I BRUTALNIJA
TE VAM JE SUDBA ZAKUCANA U TOM KAFEU U CENTRU GRADA MEDJU ZIDOVIMA PUNIM BEZVREDNIH SLIKA
LAZNIH UMETNIKA, BOGATIH SKOTOVA
KOJI SE BAVE UMETNOŠĆU,
A U SEBI IMAJU SAMO JEDNO VELIKO I OGROMNO
NIŠTA!

n.s
 
VOLIM DA OD LJUDI POBEGNEM…

VOLIM DA OD LJUDI POBEGNEM
DALEKO, ŠTO DALJE…
ISKLJUČIO SAM PROKLETI MOBILNI:
NEKA ZVONI U NIŠTAVILO!
ONI KOJI ME ZOVU,
NEĆE ME NAĆI!
U UGLU KNJIŽARE GDE SU KNJIGE
KOJE MALO LJUDI VOLI,
NEGDE NA TVRĐAVI GDE ĆU ŠETATI,
NEGDE U PARKU GDE CU VIDETI VELIKO DRVEĆE…
NE ŽELIM, DANAS, DA ČUJEM NIČIJI GLAS!
NE ŽELIM DA VIDIM NIKOGA, DANAS!UĆI ĆU U VELIKI TUNEL:
NA VRHU JE OMILJENI KAFE ZA OTPADANJE.
TU SU OGROMNE SLIKE NEPOZNATIH AUTORA,
DEVOJKA KOJA RADI ZA ŠANKOM JE BUDUCI INZENJER.
ONA IMA DUGULJASTU LOBANJU
I SVA JE SLATKA.
TU, NA TOM ŠANKU,
ZAVALIO SAM SE, I NECU DA IDEM.
NEGDE U GRADU
NAIĆI ĆU NA JEDNU POSRNULU KNJIŽEVNICU
MOGU DA PIŠEM SAMO KADA SA NJOM POPIJEM PIVO,
KADA VIDIM NJENU LUDU FRIZURU,
I JOŠ BLESAVIJE SPIKE…

VOLIM DA OD LJUDI POBEGNEM,
DA SAČUVAM UNUTRAŠNJI MIR…
MOJE PESME DA BUDU LEPE I NEUPRLJANE
TU, ZA ŠANKOM,
GLEDAJUCI NEKOG UMILNOG I LEPOG,
KAO MALU VILU ŠTO PERE SUĐE…

POVRATAK KROZ VELIKI PARK:
POSLEDNJE MESTO U GRADU KOJE NIJE RAZRUŠENO,
I GDE PTICE BAULJAJU PO ZEMLJI
I GRANAMA.

VOLIM DA OD LJUDI POBEGNEM
U NEKU DRUGU PESMU LEPU
I CUDNU,
I BLESAVU I MAGICNU
U NJEN VRTLOG
 
VEŠTICA SA PRELEPIM PESMAMA

ONA JE MOJ OKIDAČ ZA POEZIJU.
IMALA JE SVESKU
(NA KOJOJ SU KAPI NJENE KRVI)
PUNU PRELEPIH PESAMA.
DAVALA MI JE SNAGU I PUNILA MOJE VENE
LJUBAVLJU ULIČNE PRINCEZE.
IMALA JE OČI PUNE PAMETI I STRASTI,
KRATKU CRVENU KOSU,
I PUNO TUŽNIH ISPOVESTI…

PRVU PESMU, POSLE PET GODINA,
NAPISAO SAM KADA SAM U UGLU JEDNE PIVNICE
POPIO NEŠTO ČUDNO I OPAKO SA NJOM.
GLEDAJUĆI NJENE OČI DOBIO SAM SNAGU.
SETIO SAM SE KAKO JE U KAPUTU
ŠETKALA PARKOM SA TORBOM…
IMALA JE LEPE CRTEŽE,
I PUNO PESAMA.
ČUVALA IH JE:
NIJE HTELA DA IH OBJAVI.
A MOŽDA OBIČNI LJUDI
NISU NI BILI DOSTOJNI NJENIH PESAMA?
ZNAO SAM DA JE IMALA VELIKIH PROBLEMA:
ČESTO JE PLAKALA,
I BILA TUŽNA.
ŽIVOT JOJ JE DAO SVE, OSIM SREĆE.
VUKLA JE TERET SVOJIH PREDAKA NA SEBI…

ONDA JE NESTALA!
TRAŽIO SAM JE,
TUŽAN ŠETAO ULICAMA…
NIJE JE BILO!
TUGA MI PREPLAVI DUŠU.
ONA JE BILA MOJA NAJLEPŠA PESMA!
SADA KADA JE NEMA,
NI MENE NEMA!
UMRO SAM!
MRTAV SAM,
DEPRESIVAN,
NA DNO POTISNUT…
LJUBAVI I NESREĆO SLATKA MOJA!
BOG ME JE PROKLEO DA IZGUBIM SVE ŠTO VOLIM,
A JA SADA ZNAM DA ĆE ME SMRT ODNETI
JER VIŠE NEMAM VEŠTICU
SA SVESKOM PUNOM PESAMA…

IMAM SAMO GRAD PUN ULICA
DA ŠETAM SA FLAŠOM U RUCI,
KAO PROKLETA DUŠA,
I TRAŽIM MIR,
VEČNI SPOKOJ…
ZEMLJA MI JE MILIJA OD NEDOSTATKA NJE…
U SMRT, AKO TREBA, POĆI ĆU!
ONA PREKO GLAVE MOJE I MOJIH PESAMA…
CRNILO ZEMLJE NAŠE…
 
Blagosloven da je dan, i mesec, i leto

Blagosloven da je dan, i mesec i leto,
i doba, i vreme, i čas, i tren,
i lepa varoš, i mesto gde ugledah njen
sjaj dva lepa oka i srce mi bi sapeto,

i blagosloven da je moj prvi slatki jad,
što me obuze kada me Amor prostreli,
i luk i strele što su mi grudi razneli,
i rane što mi na srcu stvoriše tad.
Blagoslovene da su reči, što sam rasipao
prizivajući ime moje drage i neveseli
uzdasi, i žudnja, i suze, što sam isplakao,

i blagosloveni da su listovi beli,
na kojima stičem slavu, i moja misao,
što samo njoj žudi, samo njoj se veseli.
 
Zelim da te sanjam,
U ovom hladnom svetu,
Gde je mrak ustupio mesto svetlu,
Gde je laz zamenila mesto iskrenosti,
Gde se bliskost predala udaljenosti,
Ja se nadam tebi,andjele moj,
U iscekivanju trenutka kada cu biti tvoj,
Nezelim da odustanem,
Necu da posustanem,
Volim te,I nadam ti se,
Neka se smeju,nebitno je,
Jer osecam da pronaci ces me,
Svakim danom moja vera jaca je,
I u snovima imam te,I ti imas me,
U njima za sada moj svet savrsen je……………..:heart::heart:
 
Poslednja izmena:
Sam, nesretan i usamljen,
kao da sam zarobljen u svetu tame,
zauvek osudjen da lutam nepreglednim dinama.
Sve dok odjednom
tracak svetla u daljini,
To svetlo si ti, moj spas, moja nada i moj zivot.
Ti si jedina cije ime je na mojim usnama,
jedina koja mi dolazis u snove.
Ti si moje sve.
Svaki put kad te vidim, cujem ili pomislim na tebe
srce mi poskoci i ubrza,
ubrza da tebe stigne i pokaze da sam tvoj.
Tvoja ljubav je moje gorivo
a tvoje usne moja snaga,
moja ljubav prema tebi je jedan,
NE, JEDINI razlog zbog kojeg sam sada
sretan, ushicen i ziv.
Ostani moja zauvek i ucini me potpunim
kao sto cu i ja tebi darivati svu svoju ljubav
kako bih ja ostao tvoj, zauvek.:heart:
 
Cekaj me i bicu tu,
samo cekaj mene . . .
I u dobru i u zlu,
kad oluja krene.
Cekaj me kad padne noc,
cekaj svako vece,
i kad drugi nece moc,
i kad drugi nece.
Cekaj kad nece bit
pisma izdaleka,
cekanja kad bude sit
drugi koji ceka.
Cekaj me i bit cu tu
i ne prastaj sada
tima sto u svakom zlu
pamte reci jada.
Neka mati, neka sin
misli da me nije.
Tuzan drug uz vatre dim
suze neka lije,
neka dignu case svi
u cas zadnjoj uri,
ali s njima nemoj ti,
cekaj, i ne zuri.
Cekaj me i bicu vec
i od smrti jaci.
Neka kazu tuznu rec:
"Nema ga i placi!"
Kako shvatiti moze taj
verno srce zene?
Svojom nadom ti si, znaj,
sacuvala mene.
Zasto ja sam opet tu
tek mi cemo znati -
cekala si i u zlu
da se tebi vratim.
 
Sam, nesretan i usamljen,
kao da sam zarobljen u svetu tame,
zauvek osudjen da lutam nepreglednim dinama.
Sve dok odjednom
tracak svetla u daljini,
To svetlo si ti, moj spas, moja nada i moj zivot.
Ti si jedina cije ime je na mojim usnama,
jedina koja mi dolazis u snove.
Ti si moje sve.
Svaki put kad te vidim, cujem ili pomislim na tebe
srce mi poskoci i ubrza,
ubrza da tebe stigne i pokaze da sam tvoj.
Tvoja ljubav je moje gorivo
a tvoje usne moja snaga,
moja ljubav prema tebi je jedan,
NE, JEDINI razlog zbog kojeg sam sada
sretan, ushicen i ziv.
Ostani moja zauvek i ucini me potpunim
kao sto cu i ja tebi darivati svu svoju ljubav
kako bih ja ostao tvoj, zauvek.:heart:
 
Ona stoji na mojim očnim kapcima
I njene kose zamršene su u mojima,
Njeno telo ima oblik mojih ruku,
Ona je boje mojih očiju,
Ona se utapa u moju senku
Kao kamen u nebo.

Ona ima uvek otvorene oči
I ne dopušta mi da spavam.
Njeni snovi pri punoj svetlosti
Mogu sunce da ispare,
Zbog njih se smejem, plačem i smejem,
Govorim, a ništa ne kazujem. :heart:
 
Kome da pričam ljubavi moja
kako te volim
kako me ljubiš
i kako mi nedostaješ
kome da otkrijem tugu
kad ja nemam nikog na svijetu
a sve mi tvoje u očima živi
tvoja soba
usne premazane medom
naše jedino zajedničko buđenje
naši susreti
kome da ja pričam o tebi
da razbijem suzu na tisuću komada
da me neko shvati
kome da tvoje ruke opišem
kad nisam s tobom
a s tobom dišem.:heart:
 
Letim i iscezavam
kroz vekove svoje proslosti,
izgubljenih bez tebe.

Vreme svojom igrom ironije,
pokretom magije vecnosti,
brise tragove
moje poslednje ljubavi.

Ta okrutna igra
postaje moja stvarnost,
u kojoj ne uspevam da
pronadjem eho tvog glasa,
koji se beskrajno ponavlja
u mojim mislima.

Nebo i zemlja postaju
spojeni medjusvetom
moje iluzije i ceznje
da opet osetim tvoj dodir.

Kao gospodar vremena
ne dozvoljavam da
osecanja prema tebi
nestanu u crnoj rupi
mog zaborava,ne zelim
da sve ostane samo uspomena...:heart:
 
Kad te probudi
između sna i jutra
jedan zalutali pogled
tako plav i očajan od svega
napravi se tužna
iako to možda nećeš biti
to pogledu tome treba
jer on je nejak
i lako se rastopi
kao pahulja snijega
u očima tvojim pamti lepote
i ljubavi se još uvek seća
ako ti dođe
nemoj mu dati
da na tvom srcu
izgori kao sveća. :heart:
 
Pred mnogim vratima sam čekao,
Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
I uvek kad se usta jedna predavala
i žeđ bila ugašena, jedna blažena iluzija u grob bi silazila…

Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strašno moljah,
duge noći koje grozničavo iščekivah…
na kraju behu kao zgažen cvet,
bez mirisa nestala lepota.
Iz mnogih postelja ustao bih tužan
kad je žudnja postala mi navika.

Bežeć' od užitka tražio sam san
opet novu želju i svoju samoću…
taj užitak moje je prokletstvo
jer nesrećnim me čini
da svaki san o njoj stvarnost uništava.

Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem:

Brani se, najlepša moja, zakopčaj haljinu svoju,
opčini me, izmuči me nikad mi ne reci DA.:heart:
 
Molim za Sunce u tvojim ocima,
za dodir koji budi treptaj zivota,
za tebe jedina ljubavi moja.

Molim da ruze ne uvenu kao secanja,
da nijednu suzu ne puste vise.
Molim za tvoje reci satkane od zelje,
Za nase duse obojene tugom.

Molim da samoca ne boli vise,
da dodjes u moj svet,
da svaka nada postane stvarnost,
da svaki tren sa tobom bude vecnost.

Molim da tvoje ruke,
Otope led moga zivota,
da vreme izbrise boli,
da srce zakuca jos jace.

Molim da ne zivim od secanja koja se gase,
Da nikada – postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.

v.p
 
Ona ide

Ona ide u svetlu lepote
Ko noc blaga u zvezdanom sjaju.
Sve sto ima u svetu krasote;
Svetlog, tamnog - njene oci daju,
Sve neznosti, i divote s njima,
sto dan blistav ne moze da ima.

Ni zrak manje, niti vise sama
Sen u valu crnih joj vitica
Il' u skladu loknica, il; prama
sto se spusta preko njenog lica,
Preko cela gde cedne, spokojne
Misli - su svog mesta dostojne.

Na tom licu koje ozarava
Srecni osmeh vecite vedrine;
Gde dobrotom svakog ocarava
Mirni odsjaj vecite vrline,
Na tome se divnom licu cita
Ljubav - mirna, nevina, vecita.:heart:

Lord Bayron
 
Odlaziš
i ne smem da priznam
da se plašim,
da umirem od straha, ustvari.
Odlaziš
i ne mogu te zaustaviti.
Moja ljubav nema tu snagu
iako bi mogla stenu razbiti,
kišu osušiti,
iako bi mogla život začeti!
Odlaziš,
sa mirisom moje kose na ruci.
I sve što ti večeras rekoh
dugo ćeš čuti u tami.
I sve što od mene ponese
još će ti drhtati u srcu,
ali će tvoja ruka zagrliti nju
i Mesečeva svetlost će obasjati
vaša tela u trenu istine.
Uzalud sve moje upućeno tebi
i želja moja da ti život
samo od sreće i snova
bude satkan.
Odlaziš
i ne osećaš koliko se plašim
da se nikada nećeš vratiti
da ti obrišem suzu u oku,
ispunim prazninu u srcu.
Da li se ikada okreneš
dok odlaziš?
Osetiš li dubinu moje patnje
i ovaj neopisivi strah
koji me razdire?:(
 
Donesite mi rujna vina
hocu price da se setim
bas na ovom divnom mestu
gde ugledah oci njene

Ref.
Zaustavite Dunav i kazaljke stare
to je pesma moja i pesma moje drage
nek me svuda prate s pesmom rujna vina
osam tamburasa s Petrovaradina

U belom ces sa mnom poci
vodicu te na vencanje
bacace ti cvece srece
rastavit' nas niko nece

Ref.

Tamburasi, svirajte mi
divne pesme od davnina
ja cu ljubit' kose njene
i polako piti vina:ok:

 
Ne moze se uhvatiti senka
od zivota sto k'o Dunav tece
jer je zivot i svetlo i tama
nekad jutro a nekada vece

Jer je zivot i svetlo i tama
nekom jutro a nekome vece

Ref. 2x
Ko te ima taj te nema
ko te nema taj te sanja
ko te sanja taj te ljubi
a ti o tom pojma nemas

Neki zive blizu al' daleko
kao kamen ne mogu se maci
i kad se za ruke drze stalno
u mraku se ne mogu pronaci

I kad se za ruke drze stalno
u mraku se ne mogu dotaci

Ref. 2x

Dotaknu se linije zivota
dve sudbine kao jedna traju
il' se dirnu, il' se ne dodirnu
al' jedna za drugu dobro znaju

Ref. 2x:heart:

 
Ponavljam se, ali nema veze:

"Jesen stiže dunjo moja

Jesen stiže dunjo moja,
Ne miriše vise cveće,
Zumbul, lale, jorgovani

Jesen stiže dunjo moja,
Ne miriše više cveće,
Zumbul, lale, ljubičice

A i ti me izneveri,
Dunjo moja, otišla si,
Slavuj ćuti, lišće žuti,

Jesen stiže, dunjo moja
Ne miriše više cveće
Zumbul, lale jorgovani.

S' cvetnih grana, lišće pade,
S'njime ode moja ljubav
Moja mladost, moje nade.

A i ti me izneveri,
Dunjo moja, otišla si,
Slavuj ćuti, lišće žuti,

Sad i ne znaš kol'ko patim
Kad' se setim jorgovana,
Ljubičica i jasmina.

Kad' se setim jorgovana,
Zumbul, lala i jasmina."

( Samo za mog prijatelja Marka)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top