Da. Naziv ce biti, verovatno, digitalni evro, ali nece imati nikakvu kljucnu razliku za krajnjeg konzumenta od standardnog evra.
Uslovno receno da, s dodatnom razlikom da ti sigurnost i jacinu za CBDC garantuje centralna banka koja ju je izdala - isto kao i za standardan evro, dok je bitkoin mnogo podlozniji fluktuaciji jer zavisi iskljucivo od slobodnog trzista.
Po nalogu drzave, to jest tuzilastva/suda, banka ce ti zamrznuti racune.
Naravno, to se radi samo kriminalcima ili onima pod vrlo ozbiljnim optuzbama/istragama.
To se radi uveliko. Pravni mehanizmi svih modernih drzava (pa i Srbije) dozvoljavaju da se po nalogu suda zamrznu sredstva.
Nista novo.
Kao sto rekoh, daleko je situacija kada ce digitalna valuta zameniti standardnu. Bice kompementarne bar jos nekoliko decenija.
A i kada dodje do potpune zamene, opet ce, 99,999%, postojati neki "hardver", pa da mozes svoj digitalni novac da nosis sa sobom.
Postojaće jer tako odgovara upravo najmoćnijima.
Kao sto rekoh, stvarno ne vidim razlog za strah.
Наведене није тачно, али кренимо редом.
Постоји огромна разлика између папирнатог евра, рачуна у банци и CBDC/дигиталног евра, ево пар примера:
1. Власништво:
Папирни евро је увек ваш, нико не може да му приступи нити га користи осим вас. Једино лопови или под претњом пиштољем вам могу одузети папирни новац.
Рачун у банци је и ваш и банчин, тј. јесте ваш, али ако га не користите банка те паре користи за њене трансакције (пласира у кредите или друге инвестиције). Рачун се може блокирати, тј. замрзнути/одузети вам средства, али је за то потребна судска одлука.
CBDC/дигитални евро је власништо Централне банке и у сваком тренутку може да ради шта хоће са тиме (није јој потребна судска одлука да би вам одузела/блокирала средства). Неће бити физички новчаник (haedware како је горе споменуто), већ искључиво апликација која приступа дигиталном новчанику који је у власништву Централне банке. Укратко, неће постојати могућност да као са банкомата претворите CBDC/дигитални евро у папирни.
2. Начин употребе:
Папирним новцем можете купити шта желите (од скупог накита, до дроге, оружја...). Додуше у неким земљама вас могу питати за порекло... То што купите, знате само ви (ако одете у куплерај и платите готовином, ни жена/муж не знају за шта су потрошене паре). Функционише и када нема струје/интернета.
Преко рачуна у банци не можете куповати „забрањене ствари”. За све што је плаћено путем рачуна (картицом или директно са рачуна) остаје траг, тј. банка увек зна на шта сте све трошили новац. Додатно су банке дуже и држави да шаљу разне извештаје, те и држава може да зна на шта трошите. Не функционише када нема струје, а за картице је потребан и интернет.
CBDC/дигитални евро је ПРОГРАМИБИЛАН, што значи да Централна банка може да дефинише на шта смете, а на шта не смете да трошите новац. За сада су приче да ће ограничити да CBDC/дигитални евро дат за социалну помоћ не сме да се користи за куповину пића, коцкање... То је званична одлука Енглеске централне банке од пре неку годину (за њихову дигиталну фунту). Слична ограничења ће/је увела и Европска централна банка. мора да има и струје и интернета да би функционисао.
3. Век трајања:
Папирни новац има вредност док год је у оптицају. Понекад се повуку/замене неке серије (како код Швајцарских франака пре неку годину или код замене марке за евро), али и даље има вредност према неком курсу.
Новац на рачуну такође има вредност док год је у оптицају.
Препорука је да CBDC/дигитални евро има ОГРАНИЧЕНИ ВЕК ТРАЈАЊА. Ако се добро сећам препоруке су биле 10-15 година (од тренутка када вам „легне на дигитални рачун”). Могуће да ће повећати век трајања, али свакако неће важити довека као папирни. Ако за то време не искористите, он се БРИШЕ. Цела идеја је да се на овај начин терају грађани да троше, а не да штеде.
3. Највећи проблем CBDC/дигиталног евра - ПРОГРАМИБИЛНОСТ:
Са папирним можете да радите шта хоћете - можете и да се грејете на папирни новац.
Са рачунем у банци можете само да плаћате.
CBDC/дигитални евро ће имати могућност програмирања, тј. да му држава дефинише (ограничи) за шта се може (односно за шта не може) користити. Ово је само у првом кораку, за касније фазе је предвиђено и да послодавац може одредити за шта могу/не могу користити плате исплаћене у CBDC/дигитални евру. Конкретно, власник Аудија може ограничити да његови радници не могу купова Фордове или Кинеске аутомобиле.
Знам да ће ово многима деловати смешно, али све наведено су били званични предлози за реализацију дигиталне фунте (Енглези су знатно напреднији него ЕУ). Додатно би могло да се прича и о Кинеском искуству (они су први увели CBDC/дигитални јуан) и како социални кредит утиче на могућност (не)располагања тим дигиталним средствима.