Carpe Diem aut Deus ex Machina?

[Banovic Strahinja]

Latinska fraza carpe diem znači “iskoristi dan” i potiče iz poezije rimskog pesnika Horacija. Njegova poruka je jednostavna, ali snažna: ne odlaži život za sutra, jer budućnost je neizvesna. Umesto toga, uživaj u trenutku i donosi odluke danas tj carpe diem nas poziva da živimo u sadašnjem trenutku, da preuzmemo odgovornost i delujemo odmah.

Viktor Frankl naglašavaj važnost pronalaženja smisla u svakom trenutku, čak i u patnji,
Tzv pozitivna psihologija romoviše uživanje u malim stvarima, zahvalnost i optimizam

S druge strane, deus ex machina predstavlja neočekivano rešenje koje dolazi spolja—često bez našeg uticaja. U psihološkom smislu, ovo može da se odnosi na verovanje u sudbinu, čuda, ili spoljašnje sile koje rešavaju naše probleme,
deus ex machina može simbolizovati trenutke kada pojedinac doživljava iznenadne promene koje dolaze „izvan“ njegovog sistema verovanja — poput religijskog prosvetljenja, psihološkog preokreta, ili nekog saznanja ili uvida koji menja tok lične priče, placebo efekat i neka, uslovno receno, isceljenja se mogu posmatrati kroz ovu prizmu.

Da li mislite da ljude više motiviše kontrola ili nada i vera?

Da li ste više skloni da preuzimate kontrolu nad svojim životom, ili da čekate da se stvari same reše?

Da li je filozofija carpe diem održiva u savremenom svetu punom neizvesnosti i planiranja?

Kako pronaći ravnotežu između življenja u trenutku i odgovornosti prema budućnosti?

 

[Truman]

Preuzimanje kontrole nad mojim životom mi do sada nije uspevalo. Stvari se odvijaju same od sebe, sasvim moguće po unapred definisanom programu.

 

[Banovic Strahinja]

Preuzimanje kontrole nad mojim životom mi do sada nije uspevalo. Stvari se odvijaju same od sebe, sasvim moguće po unapred definisanom programu.

Sasvim realan odgovor, mislim da svi mi se vise nadamo ili nekad verujemo nego sto uspevamo da ostvarimo neku kontrolu, uglavnom se najvise svodi na rutinu,
bilo je dobrih poteza- ali bilo je i dosta promasaja gde su stvari skrenule skroz nizbrdo i dosta novih pocetaka, tako da mislim da je to kod mene izmedju, mada u nekim segmentima je to 100% deux ex machina.

 

[Truman]

Mislim da i kad neko ima jaku volju i dobru kontrolu to nije sam birao već je i to program koji osoba sa takvim osobinama živi.

 

[Urwald]

Da li mislite da ljude više motiviše kontrola ili nada i vera?

Što se naših ljudi tiče rekao bih da je motiv:
nada/vera - 80% populacije
kontrola - 20% populacije

Da li ste više skloni da preuzimate kontrolu nad svojim životom, ili da čekate da se stvari same reše?

Ako smatram da mogu da utičem na nešto u svom životu onda preuzimam kontrolu u tipa 95% slučajeva, kada su druge osobe koje su na neki način deo mog života onda je 50-50 jer i one moraju da preuzmu kontrolu nad svojim životom i donesu neke odluče. Ono što mogu u tim situacijama da uradim jeste da stvorim prostor za ishod koji mislim da je korektan.

Da li je filozofija carpe diem održiva u savremenom svetu punom neizvesnosti i planiranja?

Kod nas verovatno jeste u najvećem broju slučajeva, na nekim drugim mestima i ne baš.

Kako pronaći ravnotežu između življenja u trenutku i odgovornosti prema budućnosti?

Tako što mućkamo glavom umesto što pravimo impulsivne izbore.

 

[bird again]

Odlicno napisan uvodni post da ne znam sta bih gde dodala ili koji deo bih pre pohvalila.

 

[Banovic Strahinja]

Mislim da i kad neko ima jaku volju i dobru kontrolu to nije sam birao već je i to program koji osoba sa takvim osobinama živi.

Slazem se u vecini, jedino sto mislim da u odredjenoj meri mozemo menjati “program”,
cak i vecina tvrdih determinista promovisu meditaciju, pozitivizam itd…

Copy-paste gde sam objasnio moje vidjenje:
Ljudi su poput robota usisivaca koji sami usisavaju i “donose odluke” gde ce sledece usisavati na osnovu parametara koji su programirani, razlika je sto ljudi imaju osecaj ja i sto imaju sposobnost da i sami menjaju podesavanja i sami unose podatke i mogu se sami u odredjenoj meri programirati/reprogramirati.

 

[Džudi S]

Da li mislite da ljude više motiviše kontrola ili nada i vera?

Na našim prostorima ljude motivišu veta i nada..i ljubav

Naravno, postoje i oni koji motivaciju vide u kontroli.

Da li ste više skloni da preuzimate kontrolu nad svojim životom, ili da čekate da se stvari same reše?

Rešavam probleme, oni ne mogu sami od sebe da se reše.

Da li je filozofija carpe diem održiva u savremenom svetu punom neizvesnosti i planiranja?

Ne znam koliko je danas održiva. Ranije sam mislila da je ta filozofija carpe diem dobra i moguća.

Kako pronaći ravnotežu između življenja u trenutku i odgovornosti prema budućnosti?

Može da se balansira između života u trenutku i odgovornosti prema budućnosti.

Samo treba dobro razmisliti pre balansiranja.

 

[Стари пароброд]

Те две ствари не искључују једна другу.
Ми имамо контролу над својим поступцима.
А какви ће бити резултати тих поступака, и све остало што нам се дешава, то није до нас.
Али оно што је до нас треба да радимо најбоље и најискреније што можемо.

 

[bird again]

Latinska fraza carpe diem znači “iskoristi dan” i potiče iz poezije rimskog pesnika Horacija. Njegova poruka je jednostavna, ali snažna: ne odlaži život za sutra, jer budućnost je neizvesna. Umesto toga, uživaj u trenutku i donosi odluke danas tj carpe diem nas poziva da živimo u sadašnjem trenutku, da preuzmemo odgovornost i delujemo odmah.

Viktor Frankl naglašavaj važnost pronalaženja smisla u svakom trenutku, čak i u patnji,
Tzv pozitivna psihologija romoviše uživanje u malim stvarima, zahvalnost i optimizam

S druge strane, deus ex machina predstavlja neočekivano rešenje koje dolazi spolja—često bez našeg uticaja. U psihološkom smislu, ovo može da se odnosi na verovanje u sudbinu, čuda, ili spoljašnje sile koje rešavaju naše probleme,
deus ex machina može simbolizovati trenutke kada pojedinac doživljava iznenadne promene koje dolaze „izvan“ njegovog sistema verovanja — poput religijskog prosvetljenja, psihološkog preokreta, ili nekog saznanja ili uvida koji menja tok lične priče, placebo efekat i neka, uslovno receno, isceljenja se mogu posmatrati kroz ovu prizmu.

Da li mislite da ljude više motiviše kontrola ili nada i vera?

Mislim da zavisi od karaktera coveka (znam ljude koje motivise kontrola!).
Mene motivise nada, vera ..

Da li ste više skloni da preuzimate kontrolu nad svojim životom, ili da čekate da se stvari same reše?

Smatram da covek ne moze mnogo da utice na bitna desavanja-sve nekako ide kako treba (svidelo se to nama ili ne), ovde ne mislim na “mirenje da situacijama i necinjenje”.

Da li je filozofija carpe diem održiva u savremenom svetu punom neizvesnosti i planiranja?

Apsolutno da.
Najbolji izbor, najbolji nacin..

Kako pronaći ravnotežu između življenja u trenutku i odgovornosti prema budućnosti?

Ovo je najteze i mozda nemoguce postici.
Nije nemoguce, zapravo.
Zivot u trenutku ne iskljucuje plan i zelju koju dugorocno gajis.
Poenta je ne ugusiti bas tu zelju svakodnevnim pritiskanjem sebe i forsiranjem sebe.

Prati svoj “carpe diem” , svoj osecaj, svoj dah…i veruj.

 

[Banovic Strahinja]

Tako što mućkamo glavom umesto što pravimo impulsivne izbore.

Hm, nisam siguran koliko je to uopste moguce?

Kod nas verovatno jeste u najvećem broju slučajeva, na nekim drugim mestima i ne baš.

I ljudi s verovanjima imaju svoju prednost- npr takvim ljudima je neksd lakse doneti tesku odluku ili odluciti se da promeni posao jer vera u bozju intervenciju im daje “leap if faith” odnosno lakse naprave iskorak u nepoznato, dok meni, kiji ne veruje u nista, to nije ni malo lako.

 

[bird again]

Те две ствари не искључују једна другу.
Ми имамо контролу над својим поступцима.
А какви ће бити резултати тих поступака, и све остало што нам се дешава, то није до нас.
Али оно што је до нас треба да радимо најбоље и најискреније што можемо.

Samo si ti dobio u reakciji, jer nista ne bih ni dodala ni oduzela.
Ostali, iznad, odgovori su ok, ali u svakom bih trebalo nesto da dodam ili oduzmem..

 

[Banovic Strahinja]

Zivot u trenutku ne iskljucuje plan i zelju koju dugorocno gajis.
Poenta je ne ugusiti bas tu zelju svakodnevnim pritiskanjem sebe i forsiranjem sebe.
Prati svoj “carpe diem” , svoj osecaj, svoj dah…i veruj.

Ne znam, cini se da nekim ljudima taj nscin razmisljanja i zivota lakse ide nego drugima,
ja bih bio jedan od tih- svuda sam samo ne u sadasnjosti, kontam da se “overthinking” previse razmisljanja nikako ne uklapa u filozofiju “zgrabi dan”

 

[Banovic Strahinja]

Samo si ti dobio u reakciji, jer nista ne bih ni dodala ni oduzela.
Ostali, iznad, odgovori su ok, ali u svakom bih trebalo nesto da dodam ili oduzmem..

Poenta jeste u dodavanju i oduzimanju
Inace bih razgovarao sam sa sobom- no izmedju ostaloga nisam se obrijao.

Mislim da iskrena razmena misljenja ima visestruke koristi, a meni najbitnije su nove ideje i prosirivanje vidika- a to mi nekako vuce na “carpe diem”.

 

[bird again]

Ne znam, cini se da nekim ljudima taj nscin razmisljanja i zivota lakse ide nego drugima,
ja bih bio jedan od tih- svuda sam samo ne u sadasnjosti, kontam da se “overthinking” previse razmisljanja nikako ne uklapa u filozofiju “zgrabi dan”

Sa vremenom ovladas i tu vestinu…
Mozda mora nekada i malo jaci vetrovi da budu (ne u ledja) i nauci se na tezi nacin…

 

[Truman]

Slazem se u vecini, jedino sto mislim da u odredjenoj meri mozemo menjati “program”,
cak i vecina tvrdih determinista promovisu meditaciju, pozitivizam itd…

Copy-paste gde sam objasnio moje vidjenje:
Ljudi su poput robota usisivaca koji sami usisavaju i “donose odluke” gde ce sledece usisavati na osnovu parametara koji su programirani, razlika je sto ljudi imaju osecaj ja i sto imaju sposobnost da i sami menjaju podesavanja i sami unose podatke i mogu se sami u odredjenoj meri programirati/reprogramirati.

Bavim se tim radom na sebi/duhovnim radom niz godina i nisam primetio da mi se program nešto mnogo promenio.
Recimo, radio sam vođenu meditaciju za popravljanje situacije na jednom polju. Ukazala mi se neka šansa, mislio sam da je to to, ali se ispostavilo da je lažna prilika u pitanju. Rekao bih da sopstvenu sudbinu ne možemo prevariti.

 

[Banovic Strahinja]

Sa vremenom ovladas i tu vestinu…
Mozda mora nekada i malo jaci vetrovi da budu (ne u ledja) i nauci se na tezi nacin…

Problem je rutina i nevoljkost ka rizicima, potencijalan gubitak konfora.

Bavim se tim radom na sebi/duhovnim radom niz godina i nisam primetio da mi se program nešto mnogo promenio.
Recimo, radio sam vođenu meditaciju za popravljanje situacije na jednom polju. Ukazala mi se neka šansa, mislio sam da je to to, ali se ispostavilo da je lažna prilika u pitanju. Rekao bih da sopstvenu sudbinu ne možemo prevariti.

Ne znam, meditacija mi u nekom dnevnom zivotu ne deluje kao narocito korisna.
Neke stvari se ne mogu popraviti i reprogramirati, ali neke mogu, percepcija definitivno moze.

Pogledaj temu na ovom pdf-u, nekoliko tema nize o “unutrasnjem glasu” tamo ima stvari koje bi trebale da funkcionisu.

 

[bird again]

Problem je rutina i nevoljkost ka rizicima, potencijalan gubitak konfora.

Uopste ovde nije rec o riziku ili komforu.
Ovde je najlakse - samo “opustiti se”.

 

[Urwald]

Hm, nisam siguran koliko je to uopste moguce?

Zbog čega misliš da je to gotovo nemoguće?

I ljudi s verovanjima imaju svoju prednost - npr takvim ljudima je neksd lakse doneti tesku odluku ili odluciti se da promeni posao jer vera u bozju intervenciju im daje “leap if faith” odnosno lakse naprave iskorak u nepoznato,

To jeste tačno, mada ima i onaj momenat kada se stvari "preko Božije pomoći/odluke" ne razviju baš onako kako su se nadali ...
Onda mogu da ostanu na identičnoj putanji + boje se "Božije volje" tj. da svoj život žive u nekoj vrsti kaveza.
Tako neki primer kod nas bi bio ona rečenica - može gore ... Što suštinski dođe opravdavanje loših stvari koje nam se dešavaju i izbegavanje lične odgovornosti/krivice.
Ili da se totalno pogube i krenu nasumično da biraju šta i kako, tipa kao Cat Stevens kada se davio u moru pa se pomolio pa nekako završio u Islamu.
Ono vera jeste jak faktor (npr. kod radikalnih islmista) međutim u našem društvu mi je to veoma upitna kategorija, tj. doživljavao sam da kod nas ljudi za sopstvene poraze/neuspehe i sl. prebacuju krivicu na višu sili ili druge.

dok meni, kiji ne veruje u nista, to nije ni malo lako.

Svako "veruje" u nešto ili bar na neki način, tipa ja verujem u sebe i svoje sposobnosti iz razloga što sam raj i pakao prošao u životu i odlično se snalazim u krajnje haotičnim/teškim situacijama + stojim iza svojih odluka, uverenja i sl.

Kako se snalaziš u nepoznatim sredinama/teritorijama?
Strah od nepoznatog ili pak odbojnost od nepoznatog nije uopšte retka stvar, mada nije ni toliko teška (govoreći iz mog iskustva).

Pitanje je i koliko sami u sebe verujemo u ondosu na lične nesigurnosti?

 

[Banovic Strahinja]

Zbog čega misliš da je to gotovo nemoguće?

Cak i ako se manemo determinizma-
Emocije nas kontrolisu mnogo vise nego sto mislimo, a okolnosti to mogu iskomplikovati…
Da bi covek mogao da se razvija mora imati neke preduslove- vecina nas je krenula iz negativne pozicije- npr ljudi u razvijenim zemljama i normalnijim situacijama su u samom startu bili nekoliko koraka ispred,
sve teorije razvoja, o nekim sam i pisao ovde, a i teorija aktualizacije podrazumevaju neke preduslove i stepenice ka blagostanju, i napredak je itekako moguc, ali tesko da ce mnogi od nas ispuniti citavu piramidu

 

[Banovic Strahinja]

Kako se snalaziš u nepoznatim sredinama/teritorijama?
Strah od nepoznatog ili pak odbojnost od nepoznatog nije uopšte retka stvar, mada nije ni toliko teška (govoreći iz mog iskustva).

Snalazim se dobro, ali ne zelim da se snalazim, zelim miran zivot i neki svoj mir,
i ne zelim da rizikujem svoj komfor,
zapravo ja uopste nisam ambiciozan- par puta sam odbijao mnogo bolje placene poslove-
imam minimum ispod kojeg ne idem, vise mi nije nesto narocito potrebno.

Jedan drugi kolega s posla, takodje imigrant, ali ekstremno ambiciozan, dosao u isto vreme, radili smo isti posao- a on je sada milioner, uvek nesto juri;
poenta je da nam je um drugacije sklopljen/programirani od samog pocetka,
svako ima neki svoj predvidjen put, barem ja tako vidim stvari, i mislim da se mozemo usavrsavati, ali u okviru odredjenih parametara.

 

[Truman]

Ako ste nekada imali uvid u neki događaj iz vaše bliske ili dalje budućnosti onda je teško ne biti determinista. Ja jesam.

 

[Urwald]

Snalazim se dobro, ali ne zelim da se snalazim, zelim miran zivot i neki svoj mir, i ne zelim da rizikujem svoj komfor,

Verovatno je ovo taj neki standard kojim većina teži, kada se jednom naviknemo na taj neki komfor nema tu nešto naročito mesta za mrdanje.

zapravo ja uopste nisam ambiciozan- par puta sam odbijao mnogo bolje placene poslove-
imam minimum ispod kojeg ne idem, vise mi nije nesto narocito potrebno.

Kako je do toga došlo? Kako si spoznao tu svoju granicu?

Jedan drugi kolega s posla, takodje imigrant, ali ekstremno ambiciozan, dosao u isto vreme, radili smo isti posao- a on je sada milioner, uvek nesto juri;
poenta je da nam je um drugacije sklopljen/programirani od samog pocetka,

Ono što mi sada pade na pamet kada sam ovo čitao jeste situacija za mene i mog mlađeg brata.
Naime on je ekstremno ambiciozan i gleda da se probije do vrha po svaku cenu, mada ta ambicija se kod njega ogleda u neke dve stvari:
prva je da ga drugi hvale i da bude priznat
druga je keš (a ima ga sada toliko da ga i baca na sve strane)
Problem koji sam kod njega uočio jeste da radi to što radi prilično dobro i u KG-u možda ima jedna osoba koja je trenutno toliko stučna kao on, ali je takođe i ekstremno nepoverljiv prema ljudima sa kojima radi po pitanju njihovih sposobnosti te mora sve da kontroliše po xx puta, da popravlja greške i sl. Ono bude plaćen on za to solidno, ali da napreduje na neku lidersku poziciju ne uspeva. Suštinski ima pozive iz inostranstva da radi za 5-6 puta veću platu ali se ne odlučuje da ide iz zemlje (iako smatram da bi ga tamo bolje tretirali nego što ga ovde koriste) po meni jer je navikao na taj svoj komfor što ima kod kuće (daleko je od idealnog, ali njemu odgovara).
Kada sam pre par godina pričao sa njim da otvori svoju firmu i da počne da radi za pola Srbije njegov odgovor je bio da nema sa kim da radi, a da je taj posao ekstremno odgovoran i da se greške ne praštaju.
Tako da ono jeste ambiciozan za priznanjima/pohvalama od strane drugih, ali je daleko od toga iskoriti sav svoj potencijal i po meni okrene život na bolje.
Inače je ekstreman živac baš zbog posla kojim se bavi ...

svako ima neki svoj predvidjen put, barem ja tako vidim stvari, i mislim da se mozemo usavrsavati, ali u okviru odredjenih parametara.

Po meni je svako neispisana tablica, koju naše društvo stavlja na neki put - porodica, okruženje u kojem odrastamo i sl.
Ako uspemo da raskinemo kontakt sa tim smernicama - kontam da možemo da razvijemo u smeru koji odgovara našoj ličnosti i željama, a ne onome što nam je neko drugi predodredio.

 

[Nemoguća Могућност]

Da li mislite da ljude više motiviše kontrola ili nada i vera?

Apsolutno pojma ne znam koji deo motivise ljude, kad se preko toga zalepi licemernost, tek onda ne znam.
Tako da, kad ne znam, nije za mene, i ne zanima me (ili je ono na samom kraju)

Da li ste više skloni da preuzimate kontrolu nad svojim životom, ili da čekate da se stvari same reše?

Moj zivot je jedan veliki tobogan, malo si u dolji malo na neslucenoj visini. A ostatak je cesto vrtoglava voznja kroz krivine i petlje. Cak i ako preuzmem kontrolu, univerzum ima neke svoje ideje. Ljudi planiraju, bog se smeje.
Radeci razne poslove ima situacija koje treba da se guraju, a neke situacije jednostavno treba sacekati da legnu same.

Da li je filozofija carpe diem održiva u savremenom svetu punom neizvesnosti i planiranja?

Carpe diem je nesto sto radim apsolutno svaki dan. Trudim se da svaki dan uradim nesto korisno. Makar to korisno bilo da se naspavam ili napunim baterije. Planiranje i neizvesnost su kategorije kontrole. U planiranju mislis da drzis kontrolu a u neizvesnosti mislis da nemas kontrolu. Ono sto je meni zanimljivo je da su periodi neizvesnosti zapravo najbolji dogadjaji u nasim zivotima inace ih ne bi pamtili i imali price i legende.

Kako pronaći ravnotežu između življenja u trenutku i odgovornosti prema budućnosti?

Od zivljenja u sadasnjem trenutku ne moze se pobeci, to je tu svakako.
Buducnost je neizvesna i mi ljudi mislimo da mozemo da je zamislimo i dokazano je da nismo bas sasvim dobri u tome tako da mogu samo da preuzmem odgovornost za ono sto je u mojoj moci. Buducnost ce svakako doci onakva kakva bude bila.

Ne vidim pronalazenje ravnoteze izmedju dve stavke koje su neminovne - odvijaju se paralelno.

Osim ako ovo pitanje nije mozda trebalo da bude drugacije ili sam ja glup pa ne vidim vezu.

Sopstvena glupost je mera koja moze da se doda na odgovore na sva prethodna pitanja.

 

[Paula]

Jednostavno, postoje oblasti na kojima smo radili i na kojima ubiremo posle niza godina uspehe. To je nešto što zavisi od nas.
Primer: učenje, nadogradnja, zarada na osnovu toga.

Postoje oblasti na koje ograničeno utičemo, tu su primeri iz odnosa sa drugima, jer to ne zavisi samo od nas. Mada i tu se može napraviti napredak.

Čovek ima kratkoročne i dugoročne planove. Kratkoročan može biti uradi 4 sata danas to i to za posao. Ostalo vreme carpe diem, završi dan tako što ćeš uživati.

Moguće je sve kad si zdrav.

Kontrola je ono što sam isplaniraš. Vera i nada su nešto što ti pomaže da budeš strpljiv i da si spreman i na promenu planova ako će ti to doneti boljitak, bolju i jaču veru i radost ili benefit

Međutim, budi spreman na sve je moto koji imaju ljudi koji znaju da ne postoji mogućnost potpune kontrole. Zrelost je to prihvatiti i ne buniti se. Onda veruješ i nadaš se da će i to imati smisla što se dešava i ponovo apdejtuješ planove i sa novom realnosti.

Stoga, nije mi ni jasno šta je pitanje. Osim da li život uzimamo u svoje ruke ili se prepuštamo. Idealno je znati kombinovati ksd šta