Carpe Diem aut Deus ex Machina?

[Banovic Strahinja]

Latinska fraza carpe diem znači “iskoristi dan” i potiče iz poezije rimskog pesnika Horacija. Njegova poruka je jednostavna, ali snažna: ne odlaži život za sutra, jer budućnost je neizvesna. Umesto toga, uživaj u trenutku i donosi odluke danas tj carpe diem nas poziva da živimo u sadašnjem trenutku, da preuzmemo odgovornost i delujemo odmah.

Viktor Frankl naglašavaj važnost pronalaženja smisla u svakom trenutku, čak i u patnji,
Tzv pozitivna psihologija romoviše uživanje u malim stvarima, zahvalnost i optimizam

S druge strane, deus ex machina predstavlja neočekivano rešenje koje dolazi spolja—često bez našeg uticaja. U psihološkom smislu, ovo može da se odnosi na verovanje u sudbinu, čuda, ili spoljašnje sile koje rešavaju naše probleme,
deus ex machina može simbolizovati trenutke kada pojedinac doživljava iznenadne promene koje dolaze „izvan“ njegovog sistema verovanja — poput religijskog prosvetljenja, psihološkog preokreta, ili nekog saznanja ili uvida koji menja tok lične priče, placebo efekat i neka, uslovno receno, isceljenja se mogu posmatrati kroz ovu prizmu.

Da li mislite da ljude više motiviše kontrola ili nada i vera?

Da li ste više skloni da preuzimate kontrolu nad svojim životom, ili da čekate da se stvari same reše?

Da li je filozofija carpe diem održiva u savremenom svetu punom neizvesnosti i planiranja?

Kako pronaći ravnotežu između življenja u trenutku i odgovornosti prema budućnosti?

 

[Truman]

Preuzimanje kontrole nad mojim životom mi do sada nije uspevalo. Stvari se odvijaju same od sebe, sasvim moguće po unapred definisanom programu.

 

[Banovic Strahinja]

Preuzimanje kontrole nad mojim životom mi do sada nije uspevalo. Stvari se odvijaju same od sebe, sasvim moguće po unapred definisanom programu.

Sasvim realan odgovor, mislim da svi mi se vise nadamo ili nekad verujemo nego sto uspevamo da ostvarimo neku kontrolu, uglavnom se najvise svodi na rutinu,
bilo je dobrih poteza- ali bilo je i dosta promasaja gde su stvari skrenule skroz nizbrdo i dosta novih pocetaka, tako da mislim da je to kod mene izmedju, mada u nekim segmentima je to 100% deux ex machina.

 

[Truman]

Mislim da i kad neko ima jaku volju i dobru kontrolu to nije sam birao već je i to program koji osoba sa takvim osobinama živi.

 

[Urwald]

Da li mislite da ljude više motiviše kontrola ili nada i vera?

Što se naših ljudi tiče rekao bih da je motiv:
nada/vera - 80% populacije
kontrola - 20% populacije

Da li ste više skloni da preuzimate kontrolu nad svojim životom, ili da čekate da se stvari same reše?

Ako smatram da mogu da utičem na nešto u svom životu onda preuzimam kontrolu u tipa 95% slučajeva, kada su druge osobe koje su na neki način deo mog života onda je 50-50 jer i one moraju da preuzmu kontrolu nad svojim životom i donesu neke odluče. Ono što mogu u tim situacijama da uradim jeste da stvorim prostor za ishod koji mislim da je korektan.

Da li je filozofija carpe diem održiva u savremenom svetu punom neizvesnosti i planiranja?

Kod nas verovatno jeste u najvećem broju slučajeva, na nekim drugim mestima i ne baš.

Kako pronaći ravnotežu između življenja u trenutku i odgovornosti prema budućnosti?

Tako što mućkamo glavom umesto što pravimo impulsivne izbore.

 

[bird again]

Odlicno napisan uvodni post da ne znam sta bih gde dodala ili koji deo bih pre pohvalila.

 

[Banovic Strahinja]

Mislim da i kad neko ima jaku volju i dobru kontrolu to nije sam birao već je i to program koji osoba sa takvim osobinama živi.

Slazem se u vecini, jedino sto mislim da u odredjenoj meri mozemo menjati “program”,
cak i vecina tvrdih determinista promovisu meditaciju, pozitivizam itd…

Copy-paste gde sam objasnio moje vidjenje:
Ljudi su poput robota usisivaca koji sami usisavaju i “donose odluke” gde ce sledece usisavati na osnovu parametara koji su programirani, razlika je sto ljudi imaju osecaj ja i sto imaju sposobnost da i sami menjaju podesavanja i sami unose podatke i mogu se sami u odredjenoj meri programirati/reprogramirati.

 

[Džudi S]

Da li mislite da ljude više motiviše kontrola ili nada i vera?

Na našim prostorima ljude motivišu veta i nada..i ljubav

Naravno, postoje i oni koji motivaciju vide u kontroli.

Da li ste više skloni da preuzimate kontrolu nad svojim životom, ili da čekate da se stvari same reše?

Rešavam probleme, oni ne mogu sami od sebe da se reše.

Da li je filozofija carpe diem održiva u savremenom svetu punom neizvesnosti i planiranja?

Ne znam koliko je danas održiva. Ranije sam mislila da je ta filozofija carpe diem dobra i moguća.

Kako pronaći ravnotežu između življenja u trenutku i odgovornosti prema budućnosti?

Može da se balansira između života u trenutku i odgovornosti prema budućnosti.

Samo treba dobro razmisliti pre balansiranja.

 

[Стари пароброд]

Те две ствари не искључују једна другу.
Ми имамо контролу над својим поступцима.
А какви ће бити резултати тих поступака, и све остало што нам се дешава, то није до нас.
Али оно што је до нас треба да радимо најбоље и најискреније што можемо.

 

[bird again]

Latinska fraza carpe diem znači “iskoristi dan” i potiče iz poezije rimskog pesnika Horacija. Njegova poruka je jednostavna, ali snažna: ne odlaži život za sutra, jer budućnost je neizvesna. Umesto toga, uživaj u trenutku i donosi odluke danas tj carpe diem nas poziva da živimo u sadašnjem trenutku, da preuzmemo odgovornost i delujemo odmah.

Viktor Frankl naglašavaj važnost pronalaženja smisla u svakom trenutku, čak i u patnji,
Tzv pozitivna psihologija romoviše uživanje u malim stvarima, zahvalnost i optimizam

S druge strane, deus ex machina predstavlja neočekivano rešenje koje dolazi spolja—često bez našeg uticaja. U psihološkom smislu, ovo može da se odnosi na verovanje u sudbinu, čuda, ili spoljašnje sile koje rešavaju naše probleme,
deus ex machina može simbolizovati trenutke kada pojedinac doživljava iznenadne promene koje dolaze „izvan“ njegovog sistema verovanja — poput religijskog prosvetljenja, psihološkog preokreta, ili nekog saznanja ili uvida koji menja tok lične priče, placebo efekat i neka, uslovno receno, isceljenja se mogu posmatrati kroz ovu prizmu.

Da li mislite da ljude više motiviše kontrola ili nada i vera?

Mislim da zavisi od karaktera coveka (znam ljude koje motivise kontrola!).
Mene motivise nada, vera ..

Da li ste više skloni da preuzimate kontrolu nad svojim životom, ili da čekate da se stvari same reše?

Smatram da covek ne moze mnogo da utice na bitna desavanja-sve nekako ide kako treba (svidelo se to nama ili ne), ovde ne mislim na “mirenje da situacijama i necinjenje”.

Da li je filozofija carpe diem održiva u savremenom svetu punom neizvesnosti i planiranja?

Apsolutno da.
Najbolji izbor, najbolji nacin..

Kako pronaći ravnotežu između življenja u trenutku i odgovornosti prema budućnosti?

Ovo je najteze i mozda nemoguce postici.
Nije nemoguce, zapravo.
Zivot u trenutku ne iskljucuje plan i zelju koju dugorocno gajis.
Poenta je ne ugusiti bas tu zelju svakodnevnim pritiskanjem sebe i forsiranjem sebe.

Prati svoj “carpe diem” , svoj osecaj, svoj dah…i veruj.

 

[Banovic Strahinja]

Tako što mućkamo glavom umesto što pravimo impulsivne izbore.

Hm, nisam siguran koliko je to uopste moguce?

Kod nas verovatno jeste u najvećem broju slučajeva, na nekim drugim mestima i ne baš.

I ljudi s verovanjima imaju svoju prednost- npr takvim ljudima je neksd lakse doneti tesku odluku ili odluciti se da promeni posao jer vera u bozju intervenciju im daje “leap if faith” odnosno lakse naprave iskorak u nepoznato, dok meni, kiji ne veruje u nista, to nije ni malo lako.

 

[bird again]

Те две ствари не искључују једна другу.
Ми имамо контролу над својим поступцима.
А какви ће бити резултати тих поступака, и све остало што нам се дешава, то није до нас.
Али оно што је до нас треба да радимо најбоље и најискреније што можемо.

Samo si ti dobio u reakciji, jer nista ne bih ni dodala ni oduzela.
Ostali, iznad, odgovori su ok, ali u svakom bih trebalo nesto da dodam ili oduzmem..

 

[Banovic Strahinja]

Zivot u trenutku ne iskljucuje plan i zelju koju dugorocno gajis.
Poenta je ne ugusiti bas tu zelju svakodnevnim pritiskanjem sebe i forsiranjem sebe.
Prati svoj “carpe diem” , svoj osecaj, svoj dah…i veruj.

Ne znam, cini se da nekim ljudima taj nscin razmisljanja i zivota lakse ide nego drugima,
ja bih bio jedan od tih- svuda sam samo ne u sadasnjosti, kontam da se “overthinking” previse razmisljanja nikako ne uklapa u filozofiju “zgrabi dan”

 

[Banovic Strahinja]

Samo si ti dobio u reakciji, jer nista ne bih ni dodala ni oduzela.
Ostali, iznad, odgovori su ok, ali u svakom bih trebalo nesto da dodam ili oduzmem..

Poenta jeste u dodavanju i oduzimanju
Inace bih razgovarao sam sa sobom- no izmedju ostaloga nisam se obrijao.

Mislim da iskrena razmena misljenja ima visestruke koristi, a meni najbitnije su nove ideje i prosirivanje vidika- a to mi nekako vuce na “carpe diem”.

 

[bird again]

Ne znam, cini se da nekim ljudima taj nscin razmisljanja i zivota lakse ide nego drugima,
ja bih bio jedan od tih- svuda sam samo ne u sadasnjosti, kontam da se “overthinking” previse razmisljanja nikako ne uklapa u filozofiju “zgrabi dan”

Sa vremenom ovladas i tu vestinu…
Mozda mora nekada i malo jaci vetrovi da budu (ne u ledja) i nauci se na tezi nacin…

 

[Truman]

Slazem se u vecini, jedino sto mislim da u odredjenoj meri mozemo menjati “program”,
cak i vecina tvrdih determinista promovisu meditaciju, pozitivizam itd…

Copy-paste gde sam objasnio moje vidjenje:
Ljudi su poput robota usisivaca koji sami usisavaju i “donose odluke” gde ce sledece usisavati na osnovu parametara koji su programirani, razlika je sto ljudi imaju osecaj ja i sto imaju sposobnost da i sami menjaju podesavanja i sami unose podatke i mogu se sami u odredjenoj meri programirati/reprogramirati.

Bavim se tim radom na sebi/duhovnim radom niz godina i nisam primetio da mi se program nešto mnogo promenio.
Recimo, radio sam vođenu meditaciju za popravljanje situacije na jednom polju. Ukazala mi se neka šansa, mislio sam da je to to, ali se ispostavilo da je lažna prilika u pitanju. Rekao bih da sopstvenu sudbinu ne možemo prevariti.

 

[Banovic Strahinja]

Sa vremenom ovladas i tu vestinu…
Mozda mora nekada i malo jaci vetrovi da budu (ne u ledja) i nauci se na tezi nacin…

Problem je rutina i nevoljkost ka rizicima, potencijalan gubitak konfora.

Bavim se tim radom na sebi/duhovnim radom niz godina i nisam primetio da mi se program nešto mnogo promenio.
Recimo, radio sam vođenu meditaciju za popravljanje situacije na jednom polju. Ukazala mi se neka šansa, mislio sam da je to to, ali se ispostavilo da je lažna prilika u pitanju. Rekao bih da sopstvenu sudbinu ne možemo prevariti.

Ne znam, meditacija mi u nekom dnevnom zivotu ne deluje kao narocito korisna.
Neke stvari se ne mogu popraviti i reprogramirati, ali neke mogu, percepcija definitivno moze.

Pogledaj temu na ovom pdf-u, nekoliko tema nize o “unutrasnjem glasu” tamo ima stvari koje bi trebale da funkcionisu.

 

[bird again]

Problem je rutina i nevoljkost ka rizicima, potencijalan gubitak konfora.

Uopste ovde nije rec o riziku ili komforu.
Ovde je najlakse - samo “opustiti se”.

 

[Urwald]

Hm, nisam siguran koliko je to uopste moguce?

Zbog čega misliš da je to gotovo nemoguće?

I ljudi s verovanjima imaju svoju prednost - npr takvim ljudima je neksd lakse doneti tesku odluku ili odluciti se da promeni posao jer vera u bozju intervenciju im daje “leap if faith” odnosno lakse naprave iskorak u nepoznato,

To jeste tačno, mada ima i onaj momenat kada se stvari "preko Božije pomoći/odluke" ne razviju baš onako kako su se nadali ...
Onda mogu da ostanu na identičnoj putanji + boje se "Božije volje" tj. da svoj život žive u nekoj vrsti kaveza.
Tako neki primer kod nas bi bio ona rečenica - može gore ... Što suštinski dođe opravdavanje loših stvari koje nam se dešavaju i izbegavanje lične odgovornosti/krivice.
Ili da se totalno pogube i krenu nasumično da biraju šta i kako, tipa kao Cat Stevens kada se davio u moru pa se pomolio pa nekako završio u Islamu.
Ono vera jeste jak faktor (npr. kod radikalnih islmista) međutim u našem društvu mi je to veoma upitna kategorija, tj. doživljavao sam da kod nas ljudi za sopstvene poraze/neuspehe i sl. prebacuju krivicu na višu sili ili druge.

dok meni, kiji ne veruje u nista, to nije ni malo lako.

Svako "veruje" u nešto ili bar na neki način, tipa ja verujem u sebe i svoje sposobnosti iz razloga što sam raj i pakao prošao u životu i odlično se snalazim u krajnje haotičnim/teškim situacijama + stojim iza svojih odluka, uverenja i sl.

Kako se snalaziš u nepoznatim sredinama/teritorijama?
Strah od nepoznatog ili pak odbojnost od nepoznatog nije uopšte retka stvar, mada nije ni toliko teška (govoreći iz mog iskustva).

Pitanje je i koliko sami u sebe verujemo u ondosu na lične nesigurnosti?

 

[Banovic Strahinja]

Zbog čega misliš da je to gotovo nemoguće?

Cak i ako se manemo determinizma-
Emocije nas kontrolisu mnogo vise nego sto mislimo, a okolnosti to mogu iskomplikovati…
Da bi covek mogao da se razvija mora imati neke preduslove- vecina nas je krenula iz negativne pozicije- npr ljudi u razvijenim zemljama i normalnijim situacijama su u samom startu bili nekoliko koraka ispred,
sve teorije razvoja, o nekim sam i pisao ovde, a i teorija aktualizacije podrazumevaju neke preduslove i stepenice ka blagostanju, i napredak je itekako moguc, ali tesko da ce mnogi od nas ispuniti citavu piramidu

 

[Banovic Strahinja]

Kako se snalaziš u nepoznatim sredinama/teritorijama?
Strah od nepoznatog ili pak odbojnost od nepoznatog nije uopšte retka stvar, mada nije ni toliko teška (govoreći iz mog iskustva).

Snalazim se dobro, ali ne zelim da se snalazim, zelim miran zivot i neki svoj mir,
i ne zelim da rizikujem svoj komfor,
zapravo ja uopste nisam ambiciozan- par puta sam odbijao mnogo bolje placene poslove-
imam minimum ispod kojeg ne idem, vise mi nije nesto narocito potrebno.

Jedan drugi kolega s posla, takodje imigrant, ali ekstremno ambiciozan, dosao u isto vreme, radili smo isti posao- a on je sada milioner, uvek nesto juri;
poenta je da nam je um drugacije sklopljen/programirani od samog pocetka,
svako ima neki svoj predvidjen put, barem ja tako vidim stvari, i mislim da se mozemo usavrsavati, ali u okviru odredjenih parametara.