Čarolija čula

[JA KOJI JESAM]

Oslonjen laktovima na ivicu stola kucam po tipkama kompjuterske tastature. Gledam u ekran i vidim kako se moje misli manifestuju u simbole predstavljene grafičkim znacima. Osjetio sam na trenutak da sam se povio prema kompjuteru te se podigoh, uspravih tijelo i odmah potom osjetih olakšanje. Pozicija tijela uveliko utiče na naše psihičko stanje. Uspravljena kičma s lakoćom održava masu tijela i reflektuje lakoću postojanja u njemu te se po stanju našeg tijela i naše misli manifestuju kao vazdušaste.
Dok sam se uspravljao pogledah kroz prozor Cafe-a u kojem sjedim. Pokraj prozora prođe silueta. Ona pokrenu moju pažnju i odvuče moj pogled za sobom. Prepoznah je prije nego li je vidjeh; silueta se pretvori u djevojku poznatog mi lika. Nasmiješi se prijatno i to me ozari iznutra. Dok je prolazila, iza sebe je ostavljala miris parfema pomiješanog s mirisom njene kose. Zamirisa ruža, moj omiljeni miris. Udahnuh duboko, zadovloljih se i nastavih da pišem... Pod jagodicama prstiju tipke su se pomijerale skoro bez zvuka, a onda začuh i zvukove...glasovi nekih ljudi koji se jasno pretvoriše u priču. Shvatih po priči da odavno već sjede iza mene ali tek sad primijetih da uopšte postoje u istom prostoru samnom. Zvukovi njihovih glasova pomjeriše moju pažnju na prostor iza mene i ne gledajući ga, te mi se pri tom otkri da to nisu i jedini zvukovi koji dolaze odatle. U pozadini se čuje muzika...muzika precizno oslikava oblike i dubinu prostorije odakle dolazi njen zvuk... mogu čak da vidim i sliku te zvučne predstave.

...

Srknuh kafu koja se već odavno ohladila. “Gorka je!” pomislih... “Ne volim gorko!”...Nikada nisam volio gorko il' ljuto. Volim slatkiše, voće, čistu vodu. Ipak, dodah malo šećera. Promiješah. Srk! “Bolja je, slađa!”... Pogled mi se prenese preko nagnute šoljice na drugu stranu ulice i vidjeh tamo čovjeka kako kroz vrata s teškoćom iznosi veliku sliku slikanu na platnu. Čitav prizor ispred mene je uramljen ramom prozora kroz koji gledam. Automobili kao strelice ulijeću u sliku slijeve i s desne strane, kotrljajući se po sjenkama koje su Suncem bačene na asfalt, i tako iz slike i izlijeću, kao kad se ljudi rađaju u ovaj svijet i iz njega umiru. To ti je životna predstava?...rekoh sebi.

Spuštene zavjese iznjedriše pitanje:
“Kako nastaje ova čarolija čula?”

 

[coviax]

Svaka čast na otvaranju ove teme! Učestvujem sigurno.
Mada nisam osetilan tip(imaginativno emotivni ekstrovert...) tip-izvuči ću iz podsvesti nešto,a nešto se i sečam Prustovog Puta ka Svanu.Nije isključeno da još uvek imam tu knjigu...
Inače,osetilnost je jedna od četiri osnovne osobine karaktera uz racionalnu,imaginativnu i emotivnu.Naravno i uz osnovnu podelu na ekstroverte i introverte...
No ovo je filozofiranje osetilnog-ne verujem da je psihologija u prvom planu.Očekujem rasprave o estetici,ali i o obliku inteligencije malo istraženom...
Toliko,samo da poduprem uvod...

 

[Sintagman]

Najostriju osudu za necuveno i novo uvazavanje sopstvenog "znanja i poimanja" izagovorio je Sokrat, kada je uvideo da je on jedini koji priznaje da "zna da nista ne zna", dok je u svojim kritickim setnjama Atinom, navracajuci najvecim drzavnicima, govornicima, pesnicima, umetnicima, svuda nailazio na uobrazeno znanje. Sa cudjenjem je uvideo kako svi ti slavni ljudi ni sami nemaju pravog i pouzdanog pojma o svom pozivu, i vrse ga jedino po nagonu. "Jedino po nagonu" - tim izrazom dosirujemo srce i srediste sokratske teznje. Njime sokratizam osudjuje postojecu etiku. Sintagman se pridruzuje.

Gospodo, koji priznajete da "nista ne znate", o "caroliji cula" mozete diskutovati na vec postojecoj temi. Hvala.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/257543-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

 

[coviax]

Najostriju osudu za necuveno i novo uvazavanje sopstvenog "znanja i poimanja" izagovorio je Sokrat, kada je uvideo da je on jedini koji priznaje da "zna da nista ne zna", dok je u svojim kritickim setnjama Atinom, navracajuci najvecim drzavnicima, govornicima, pesnicima, umetnicima, svuda nailazio na uobrazeno znanje. Sa cudjenjem je uvideo kako svi ti slavni ljudi ni sami nemaju pravog i pouzdanog pojma o svom pozivu, i vrse ga jedino po nagonu. "Jedino po nagonu" - tim izrazom dosirujemo srce i srediste sokratske teznje. Njime sokratizam osudjuje postojecu etiku. Sintagman se pridruzuje.

Gospodo, koji priznajete da "nista ne znate", o "caroliji cula" mozete diskutovati na vec postojecoj temi. Hvala.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/257543-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

Volim kad si kratak...Ja ću biti i kraći:
Od Sokrata na ovamo smo nešto naučili i bar za jednu lekciju smo dalje od Sokrata...
Za ono vreme je bio "strava",a u ovom našem bi bio "mala maca"...
Uz dužno poštovanje antičkog mudraca-šta ti bi da njega guraš ispred sebe??!
Da mi vidimo šta o ovim čulima znamo.Ja verujem-dosta više od Sokrata.Naopako da ne znamo-šta je radila civilizacija dva i po milenijuma...

 

[JA KOJI JESAM]

Najostriju osudu za necuveno i novo uvazavanje sopstvenog "znanja i poimanja" izagovorio je Sokrat, kada je uvideo da je on jedini koji priznaje da "zna da nista ne zna", dok je u svojim kritickim setnjama Atinom, navracajuci najvecim drzavnicima, govornicima, pesnicima, umetnicima, svuda nailazio na uobrazeno znanje. Sa cudjenjem je uvideo kako svi ti slavni ljudi ni sami nemaju pravog i pouzdanog pojma o svom pozivu, i vrse ga jedino po nagonu. "Jedino po nagonu" - tim izrazom dosirujemo srce i srediste sokratske teznje. Njime sokratizam osudjuje postojecu etiku. Sintagman se pridruzuje.

Gospodo, koji priznajete da "nista ne znate", o "caroliji cula" mozete diskutovati na vec postojecoj temi. Hvala.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/257543-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

Sintagman,

prvo: o 'čaroji čula' hoću da rasptavljam ovdje.

Drugo: To što je Sokrat rekao...malo me interesuje...

To što TI imaš da kažeš SADA, to me više interesuje. Ne kažem da ne citiraš Sokrata (ka ti se učini shodnim) ali zaista, ŽIVOT JESTE, te stoga i razmjena JESTE SADA i ovdje. To što je Sokrat rekao da 'zna da ništa ne zna' to je Sokrat rekao...i u redu je, za njega tj. Međutim, Sokrat NIJE aposlut, niti je u njemu svo Znanje apsoluta, te stoga, 'vjerujem mu na riječ da ne zna'. Ja i nisam pitao da li je Sokrat znao, već šta Ti, recimo, znaš o čulima i čulnim predstavama. Interesuje me da li znaš kako čula uistinu funkcionišu??? Ako ne znaš, u redu je...pošto ni Sokrat nije znao... , ali to ne znači da zato što Sokrat i Ti niste znali i ne znate da drugi niko ne zna. Znanja su pravo čudo. Ali ne ona znanja stečena iskustvima već ona Znanja KOJA JESU.

Čovjek uistinu i NE ZNA. Šta čovjek može shvatiti jeste kako da se otvori prema apsolutu. Ako u tome uspije postat' će JEDAN sa njim...što će reći postat' će Znanje. Samim tim ZNAT ĆE.

 

[coviax]

Stigi se navrzo na mene otkad sam u dve kratke rečenice pokazao da su idealističke doktrine kule od karata(reči).Jer bilo mi čudno da se "troše" takve zablude od reči u 21 veku...
Elem...Reč je o čulima.O arhaičnim vesnicima razuma...
Misli se da ih ima pet,ustvari ima ih šest glavnih i još priličan broj manje-više internih.Tu bi TgDanijela bila od pomoći...
VID,SLUH,NJUH,DODIR,TOPLO-HLADNO I RAVNOTEŽA su glavna čula.Sporedna su spoljnog pritiska,elektriciteta, (zakržljalo)prisustva životinje i unutrašnja:bola,nelagodnosti,aritmije organa...Neka čula i "ne osečamo"jer su nesvesna,a služe za komunikaciju mozga i svih organa-za "internu upotrebu".
Primitivnija živa bića imaju tek jedno ili dava čula.
Pas ima snažna čula i emocije (racio i imaginaciju nema...) dok mačke imaju čula i tek tračke emocija...
Tek slonovi imaju osim čula i emocija i imaginativnu svest!A majmuni i tračke racionalne svesti,a inače im sve imaginacija-mašta,ali i emocija na osnovama čula... Nastaviću...