Mali Aleksandar je vrsta papagaja koji sa sve repom ima od 40-45 cm. Zeleno-plave je boje sa crveno-crnom ogrlicom oko vrata koja se kod mužjaka javlja sa pune 2 godine Raspon krila mu je oko 20 cm, dužina repa od 20-30 cm, ima crven i snažan kljun. Videla sam ga u izlogu pet shop-a u tržnom centru. Odmah sam se zaljubila u njega. Onako prilično velik stoji u kavezu raskošan kao kakav kralj. Stav te ptice, držanje, povelik i jak kljun, ma sve me je fasciniralo. Morala sam ga kupiti. Na jedvite jade sam namolila glavu porodice. On nije bio za, jer je papagaj bio prilično skup i za njega je bio potreban ogroman kavez. Ipak uspela sam.
Dobio je ime Čarli. Kupili smo veeeeeliki kavez. Naterala sam Macu da sidje ispred zgrade i iseče jednu polomljenu granu drveta, oljušti koru i postavi iza kaveza a druga manja grana mu je bila u uglavljena u kavezu , tako da nije bilo onih ružnih i standardnih plastičnih prečaga. Opremila sam mu kavez kao Hayatt, sav je bio lep i originalan i bio je ukras u sobi. Onda je Maca
stavio mrežu na prozor u dnevnoj sobi i sada smo bili spremni za let-let ptičice. Ptičica jeste letela ali je to više ličilo da kroz sobu proleće projektil. Bilo je opasno naći mu se na putu. Sva sreća te je bio prilično statičan.Dečije oduševljenje nema potrebe da pominjem.
U dnevnoj sobi smo imali dve kožne fotelje, jedna Macina a druga moja. Moja fotelja je bila pored Čarlijevog kaveza. Ako Maca sedne na moju fotelju ovaj se odmah buni. Pričala sam mu, tepala, hranila i jako brzo se privikao na mene i decu ali na Macu nikako. Pošto mu je ogrlica oko vrata već bila jarke boje znali smo da je već zreo mužjak. Verovatno ga je prethodni vlasnik, neki visok i crn muškarac, maltretirao. To je jedini razlog zašto nije bio oduševljen Macom. Ovu pretpostavku nam je potvrdila i prodavačica jer je rekla da je čovek koji ga je doneo tako izgledao.
Sve u svemu, Čarli bi stao na prozor a ja u kuhinji i dozivali bi se. Nije mogao da nauči reči jer je već bio mator za to ali sam ja tačno znala kada me zove da se vratim u sobu, kada sa mnom čavrlja, kada se ljuti, kada se mazi. Bio je stvarno inteligentna ptica. Nas dvoje smo se družili. naučio je da mi uzima voće iz usta ili bombonu. Naučio je da svako popodne sednem u svoju fotelju i čistim deci voće. Ako bi bio u kavezu odmah bi izlazio i stao na kavez uredno čekajući da mu dam voće. Ako bih ga ignorisala drao bi se. Uvek je dobijao komadić.
Na onu granu iza kaveza smo mu zakačili ogledalce, pa se budalica po ceo dan ogledao, ljubio svoju sliku, udarao kljunom u ogledalo i nešto pričao, pričao na papagajskom. Kavez mu se normalno nikada nije zatvarao te je on mogao po sopstvenom nahodjenju da šeta gde je hteo. Voleo je da stane na prozor od dnevne sobe pa ga je malo i urnisao kljunom. Šta ćeš, papagajska posla.
Ono što bi se od voća ili povrća malo sparuškalo nije hteo da jede i ako bi to bilo uglavljeno izmedju žica od kaveza samo bi ga oborio na pod kaveza. Taj pod je bio djubre i nikaka, ali baš nikada nije stao na dno kaveza. Sve činijice su morale da vise a na podu je bilo djubre. Bio je mnogo veliki čistunac.
Doneli smo papriku iz sela da spremamo zimnicu. Ja sam malo po malo paprike donosila u dnevnu sobu i tu sedela i čistila je. Bože, nisam mogla da radim od njega. Toliko je jurišao na papriku da je jede. Ajde dam mu malo. Ma jok. On bi svaku načeo i ostavio. Leteo je oko mene kao lud i kidisao da mi ukrade papriku. Budalica nije obraćao pažnju ni na moju glavu ni na nož. Kako je samo tresao glavom i držao nožicom papriku i kidajući je kljunom. Većinu toga uopšte nije pojeo već je samo kidao. To mu je bilo jako zabavno. Ja odem do kuhinje na minut-dva i kad se vratim a on deset paprika načeo. E, nećeš vala. Ubacim mu jednu malu u kavez, on se predje pa uđe i ja ga zatvorim. To je bio prvi put da sam ga zatvorila. Demonstrativno mi je okrenuo ledja.
Stvarno je bio pametan. Lepo smo se nas dvoje sporazumevali i zaista je šteta što je bio mator da nauči da govori. Ih, šta bi ga majka naučila.......
Ovo je Čarli
slika je stara,pa skenirana........
Dobio je ime Čarli. Kupili smo veeeeeliki kavez. Naterala sam Macu da sidje ispred zgrade i iseče jednu polomljenu granu drveta, oljušti koru i postavi iza kaveza a druga manja grana mu je bila u uglavljena u kavezu , tako da nije bilo onih ružnih i standardnih plastičnih prečaga. Opremila sam mu kavez kao Hayatt, sav je bio lep i originalan i bio je ukras u sobi. Onda je Maca
stavio mrežu na prozor u dnevnoj sobi i sada smo bili spremni za let-let ptičice. Ptičica jeste letela ali je to više ličilo da kroz sobu proleće projektil. Bilo je opasno naći mu se na putu. Sva sreća te je bio prilično statičan.Dečije oduševljenje nema potrebe da pominjem.
U dnevnoj sobi smo imali dve kožne fotelje, jedna Macina a druga moja. Moja fotelja je bila pored Čarlijevog kaveza. Ako Maca sedne na moju fotelju ovaj se odmah buni. Pričala sam mu, tepala, hranila i jako brzo se privikao na mene i decu ali na Macu nikako. Pošto mu je ogrlica oko vrata već bila jarke boje znali smo da je već zreo mužjak. Verovatno ga je prethodni vlasnik, neki visok i crn muškarac, maltretirao. To je jedini razlog zašto nije bio oduševljen Macom. Ovu pretpostavku nam je potvrdila i prodavačica jer je rekla da je čovek koji ga je doneo tako izgledao.
Sve u svemu, Čarli bi stao na prozor a ja u kuhinji i dozivali bi se. Nije mogao da nauči reči jer je već bio mator za to ali sam ja tačno znala kada me zove da se vratim u sobu, kada sa mnom čavrlja, kada se ljuti, kada se mazi. Bio je stvarno inteligentna ptica. Nas dvoje smo se družili. naučio je da mi uzima voće iz usta ili bombonu. Naučio je da svako popodne sednem u svoju fotelju i čistim deci voće. Ako bi bio u kavezu odmah bi izlazio i stao na kavez uredno čekajući da mu dam voće. Ako bih ga ignorisala drao bi se. Uvek je dobijao komadić.
Na onu granu iza kaveza smo mu zakačili ogledalce, pa se budalica po ceo dan ogledao, ljubio svoju sliku, udarao kljunom u ogledalo i nešto pričao, pričao na papagajskom. Kavez mu se normalno nikada nije zatvarao te je on mogao po sopstvenom nahodjenju da šeta gde je hteo. Voleo je da stane na prozor od dnevne sobe pa ga je malo i urnisao kljunom. Šta ćeš, papagajska posla.
Ono što bi se od voća ili povrća malo sparuškalo nije hteo da jede i ako bi to bilo uglavljeno izmedju žica od kaveza samo bi ga oborio na pod kaveza. Taj pod je bio djubre i nikaka, ali baš nikada nije stao na dno kaveza. Sve činijice su morale da vise a na podu je bilo djubre. Bio je mnogo veliki čistunac.
Doneli smo papriku iz sela da spremamo zimnicu. Ja sam malo po malo paprike donosila u dnevnu sobu i tu sedela i čistila je. Bože, nisam mogla da radim od njega. Toliko je jurišao na papriku da je jede. Ajde dam mu malo. Ma jok. On bi svaku načeo i ostavio. Leteo je oko mene kao lud i kidisao da mi ukrade papriku. Budalica nije obraćao pažnju ni na moju glavu ni na nož. Kako je samo tresao glavom i držao nožicom papriku i kidajući je kljunom. Većinu toga uopšte nije pojeo već je samo kidao. To mu je bilo jako zabavno. Ja odem do kuhinje na minut-dva i kad se vratim a on deset paprika načeo. E, nećeš vala. Ubacim mu jednu malu u kavez, on se predje pa uđe i ja ga zatvorim. To je bio prvi put da sam ga zatvorila. Demonstrativno mi je okrenuo ledja.
Stvarno je bio pametan. Lepo smo se nas dvoje sporazumevali i zaista je šteta što je bio mator da nauči da govori. Ih, šta bi ga majka naučila.......
Ovo je Čarli
slika je stara,pa skenirana........
