Цар Самоил је син Брсјачког кнеза Никола који је владао Брсјачка Склавинија у средини 9 века. Византијце, славенска титула кнез преводу као комитопул. Зато, не само татко Никола, него и његове синове Давид, Мојсеј, Самуил и Арон у визанијске изворе се спомињају као комитопули – кнезови (Skyl.—Cedr., ibid., II, p. 347).
Кнезови (грчки: комитопули) су владари македонских средновековни кнежества такозвани склавинии. Македонски склавинии су основали македонски словени (склавени).
Борбе са Бугарија:
У 968 г. истинска Бугарија (територија измеџу Дунав и Стара Планина) је нападната од русија у рисо прелазечи Бугарију напредују према Византија. У 969 г. користучи заузетост Бугарији са руске нападе, 4те Брсјачки кнезови (комитопули) кренули су бунт против Бугарија и су отцепили Берзитију, а према њих су почели да се прикључавају и остале делове етничку Македонију (Васил Н. Златарски, История на Първото българско Царство. II. От славянизацията на държавата до падането на Първото царство (852—1018), страна 609). И је формирана нова македонска држава, отцепили си се македонски етнички територији из зависности Бугарије.
У 970 г. бугарске цареве Роман и Борис II нападају државу 4 брсјачке кнезове, са циљ да је уништу и да задушу востаније средновековних Македонаца.
(Skyl.255.73-80).
Но, Бугарија ослабљена од руске нападе и од борба са Византију није успела да задуши овај бунт у Македонији шротив њихова власт.
Борбе са Византија:
У 971 г. Византија је покорила Бугарија, а у 973 г. и новоформирана, непризнана Самоилова држава, осим Берзитија, за коју се смета да је остала непокорена. Након смрт Византиског Императора Јован Цимискиј, у 976 г. комитопуле кревају ново востаније, сада против Византија (Skyl.328f).
Бугарскија развластени Цар Роман као савезник Византије против Самоила:
У 977 г. бугарске сацареве Борис и Роман су ослобоџене од Византија и прачени у Бугарија за да се бору против комитопуле. Борис II је био убијен од “бугарски“ граничар, а Роман отишао у Видин
(Skyl.—Cedr., ibid., II, p. 4357–13 ).
Роман заједно са истинске Бугара се борио у корист Византијце против Самоила и је стигао до Скопље. Откако је освојио Скопље, бугарин Роман је предао град на визатнискија цар Василиј II и за то велико дело Роман је био назначен за стратег на Абидос, а је добио и ромејску почест сан патрициј и препозит
(Skul—Cedr., ibid., II, p. 45513–18 ).
Неки историчари сматрају да је Самоило био наклоњен богумилима, из разлога што су били једина организована анти-византијска странка, јасне словенске орјентације, у Македонији.[2] Они су се противили ромејској власти и хеленизацији цркве и народа.
Самоило је кренуо да проширује своје земље користећи се унутрашњим сукобима у Византији и њеном заузетошћу на другим странама.
Његовој држави припојени су: Епир, Тесалија, Дукља, Рашка, Босна, Травунија, Срем, Албанија и Подунавска Бугарска.
Самоило се након тога прогласио за цара позивајући се на титулу Симеона Великог, уздигао је Охридску архиепископију на ранг патријаршије, а престоницу из Преспе преместио у Охрид.
Приликом заузимања Дукље заробљава Јована Владимира, али га врло брзо враћа на дукљански престо као мужа своје ћерке Косаре и свог зета.
Византијски покушај да га заустави 996. године окончао се поразом код Солуна, после чега се Самуило још више оснажује и 997. године продире до Коринта и Пелопонеза.
С
амоило 1001. године покреће офанзиву ка Адријанопољу и Цариграду, али у тај сукоб окончава 1004. године његовим поразом, мада су његове трупе преко Филипоља стигле до Адријанопоља. Последица тога је византијско заузимање скоро половине његове земље.
Коначни ударац десио се на планини Беласици, у близини Струмице, 1014. године у којој је византијска војска, под командом цара Василија II до ногу потукла Самоилове трупе, након чега је уследила свирепа одмазда над заробљеницима. Око 14.000 заробљених Словена је по царевој наредби ослепљено, док је сваком стотом (или хиљадитом) остављено по једно око да би могао да води остале.
Када је Самоило видео своју оковану и ослепљену војску умро је на месту од срчане капи. Брзо након овога Самоилова држава је пропала услед династичких трвења међу његовим наследницима.
Самоило је познат и по надгробној плочи коју је подигао својим родитељима (Самоилов натпис из 993. године), која спада у један од најстаријих сачуваних словенских натписа.
Чаша цара Самоела
Тврђава
