Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 25.071
U SVAKOJ ozbiljnoj partiji — bilo šahovskoj, bilo političkoj — presudan trenutak dolazi kad jedan potez ne samo što brani poziciju, već razara plan protivnika.
Ćacilend nije slučajni šator u parku — to je velemajstorski top na sedmoj liniji koji je sprečio mat institucijama.
Jer da nije Ćacilenda, da nije te mirne, nenasilne, ali strateški neprobojne studentske linije u Pionirskom parku, protestna operacija bi već bila završena. I to ne izborima, ne dijalogom, nego direktnim jurišem na Predsedništvo i Narodnu skupštinu.
Plan je bio jednostavan, surov i već viđen: izazvati haos, isprovocirati policijsku intervenciju, proliti krv i zatim pokrenuti lavinu radikalizacije, kao gorivo za pokušaj nasilne smene vlasti.
Taj scenario su već pokušavali više puta: upadi u institucije, incidenti ispred državnih organa, brutalna retorika i organizovano nasilje. Ali ovaj put, sve im je presekao jedan tihi otpor — Ćacilend.
U Ćacilendu nema nasilja. Nema parole. Nema megafona. Ima knjiga, mirnih mladih ljudi i jasne poruke: institucije se ne osvajaju preko ulice. I baš zato im smeta. Jer se Ćacilend ne može optužiti za ekstremizam, a upravo takvu reakciju su blokadari trebali. Njima nije potreban kompromis — njima je trebala žrtva. Sukob. Krv.
Zato danas ne znaju gde udaraju. Kada im je ključna tačka plana neutralisana bez nasilja i bez pompe, ostalo im je samo da se raspadaju po linijama unutrašnjih sukoba. Blokiraju ulice bez strategije. Menjaju zahteve iz dana u dan. Ko se danas uopšte seća početnih parola? Niko. Zahvaljujući Ćacilendu, sve se svelo na samo jedan, panično ponavljani zahtev: uklonite studente.
Jer bez toga nema juriša. Bez toga nema scenarija. Bez toga se policija nema s kim sukobiti, nema slike haosa, nema legitimizacije nasilja. Ćacilend je top koji mirno stoji i zbog kojeg se tabla ne otvara.
I zato su nervozni. Svakim danom sve više. Njihova histerija nije znak snage — to je znak da su shvatili da im je partija već izgubljena. Nije bilo spektakularne mat-kombinacije. Samo jedan precizno postavljen potez koji ih je zaledio. A sada, u nedostatku narednog koraka, počinju da jedu sopstvene figure. Samouništenje je u toku.
Ćacilend je velemajstorski potez. Simbol mudrosti u trenutku kada su drugi računali na sukob. I upravo zato — ostaje na tabli. Ne zbog tvrdoglavosti režima, već zato što bez njega Srbija ne bi imala institucionalnu odbranu od uličnog udara.
https://www.novosti.rs/vesti/politi...velemajstorski-potez-koji-sprecio-krvavi-plan
(borba.me)
***********************
Dobro da je većina protiv bilo kakvog nasilja, a mnogi su se u to lično već uvjerili 5 oktobra.
Da li je Ćacilend odigrao ulogu kontratega, nesumnjivo da jeste.
Dodatni problem za njihove protivnike je taj što su apsolutno protiv bilo kakvih blokada, nemira, nereda, jer hoće samo da uče, a to je jedno od osnovnih ljudskih prava i to je nemoguće osporiti.
Pod tim osnovnim ljudskim pravom stoji da obrazovanje mora biti obavezno i svakom dostupno.
Sve drugo od toga je zloupotreba i nesporno kršenje tog prava.
