Buridanov magarac

Буриданов магарац је пример ироније на Буриданову тезу о слободи воље. То је пословично познат магарац који се налази између два потпуно једнако удаљена пласта сена и, пошто није у стању да се одлучи ни за један, он скапава од глади. Парадокс Буридановог магарца је добио име по Жану Буридану, француском филозофу из 14. века. Буридан је доказивао да људска воља делује на основу мотива. Под једнаким околностима (лат: aequilibrium indifferentiae) воља би вероватно остала неодлучна. Одатле су Буриданови сколастички противници измислили тзв. Буридановог магарца, који стоји између два потпуно једнака пласта сена. Услед једнакости мотива магарац се не може одлучити на коју ће страну пре поћи, те нужно мора угинути од глади.

Искључиво деловање човека на мотиве и немогућност било каквог немотивисаног деловања, одавно је примећено. Али били су потребни векови да би коначно објаснили ту противуречност где имамо потпуну нужност са једне, а са друге стране свест о слободи и самим тим и о одговорности за оно што се чини. Решити ту противуречност могли смо тек када је филозофија дошла до поделе на појаву и ствар по себи. Одатле је Кант успео измирити "каузалитет слободе са општом природном нужношћу".

Значи, свако је апсолутно слободан, сушта слобода, али само у својој суштини, у свом интелигибилном карактеру, док је потпуно подвргнут нужности у појави, тј. у емпиријском опажајном свету представе.
Ипак, и поред тога, данас људи мисле да су слободни и у деловању. Мисле да могу да чине шта хоће, a то је заблуда.
О слободи воље сам већ писао овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/7319-Sloboda-volje
А овде ћу додати још нека појашњења и један дијалог који на крају води до закључка о Буридановом магарцу.

Значи, тврдите да можете чинити шта хоћете. Ок! Хајде то и докажите?

Имаш рецимо три могућности:

1) Да устанеш са столице и одеш до кухиње.
2) Да изађеш напоље на улицу и дубиш на глави
3) Оставиш све и одеш у далеки свет

Видиш, имаш ове три могућности и сваку можеш да урадиш ако хоћеш. Али, ту је проблем. Јер да би било шта од овога и урадио мораш имати довољно јак мотив. Без тога, за тебе је НЕМОГУЋЕ да урадиш било шта од овога три.

Можда, да би ми доказао да имаш слободну вољу, ево, урадиш ово под 1. Али, онда ће та жеља за противуречењем деловати као мотив који те покренуо, али нећеш урадити ово под 3 тј. отићи у далеки свет, па чак ни ово под 2, јер доказивање мени није довољно јак мотив за то; и зато је за тебе у овом тренутку немогуће да урадиш било шта од тога, све док не наиђе мотив, баш попут билијарског штапа.

Ali ja evo imam motiv da se sunčam gola na plaži (najme ne volim one crtice kad mi ostanu od tangica) ali eto SVOJEVOLJNO odlučujem da zanemarim taj motiv i ostanem u kostimu. Moja volja, nego čija.

Ниje твоја воља него је стид у тој ситуацији јачи мотив од мотива белих цртица на осунчаној кожи. Значи, покренуо те јачи мотив који је деловао попут билијарског штапа, а не твоја слободна воља. Одлучио је јачи мотив и он је узрок твог деловања.

Vratimo se na one tri mogucnosti. Zašto bih ja išta od toga birala ?

Зато да би доказала да имаш слободу воље.

Mogu ja i otići vani, ali čemu...zašto ?

Да би ми доказала да имаш слободу воље, али пошто то није довољно јак мотив то нећеш ни урадити, све док не наиђе довољно јак мотив за то... то је за тебе НЕМОГУЋЕ.

Evo ja imam volju ostati i pisati -to je moj izbor.

Не, то је у овом тренутку најачи мотив, а не твој избор. Да постoји неки јачи мотив од тога он би те покренуо на деловање и не би више могла овде писати. То би било за тебе немогуће. Зашто? Јер те покренуо јачи мотив. Као што је за воду немогуће да мирује у језеру, када је покреће пумпа рецимо.

Koji je smisao uopste tvrditi da neko nema volju raditi nešto što ne voli. Prirodno je da neće to raditi. Kažeš nema motiva...čim ima motiv da nešto radi to onda više nije volja. Besmislica. Bez obzira postoji li motiv ili ne-čovek odlučuje.

Без мотива не можеш ништа. Не можеш се покренути са места.

A da ja sad postavim tebi jedno pitanje.
Kažeš čovjek ne odlučuje.
A štа kad ima pred sobom 3-4 izbora i za svaki ima podjednako jak motiv. Jel onda ima volju odlučiti štа će ?

То је проблем Буридановог магарца и када би тако нешто у реалности било могуће извести, човек би умро од глади баш попут тог магарца који је стављен између две бале исте количине сена.

 

[hakim bej]

магарац који се налази између два потпуно једнако удаљена пласта сена и, пошто није у стању да се одлучи ни за један, он скапава од глади. Парадокс Буридановог магарца је добио име по Жану Буридану, француском филозофу из 14. века. Буридан је доказивао да људска воља делује на основу мотива. Под једнаким околностима (лат: aequilibrium indifferentiae) воља би вероватно остала неодлучна.

Elektronika poznaje slican princip kod oscilatora. Kada njegovo prikljucivanje na napon traje (teoretski) beskonacno dugo, ne bi postojao pocetni momenat, pocetna neravnoteza, koja bi pokrenula proces. Oscilator ne bi proradio.

Ali, proces se uvek pokrece.

U tvom i u mom svetu vlada neravnoteza, sum, prirodno haoticno oscilovanje. Ma koliko taj prirodni sum, ta nestabilnost, ma koliko bila mala, ima moc da pokrene.
Da pokrene magarca, oscilator, zivot u utrobi... svejedno.
Ignorisati najvaznije svojstvo materije je izbegavanje odgovora, tendenciozno zakljucivanje ignorisuci cinjenice.
Cinjenice se ne smeju ignorisati, ma koliko ih ne razumeli!
U ovom slucaju naucnici koje sledis ignorisu prirodni sum, bozansku iskru, postojanje vremena. Jer, vreme je veoma truckav put koji ce magarca pribliziti jednoj strani.

Cak iako ignorises bogove, oni tebe nece.

 

[oziman]

Већ сам навeо да је Буриданов магарац само хипотетички, сликовит приказ а који указује на везаности деловања за мотиве. Или ако нема мотива нема ни деловања.

А тај експеримент у реалности није могуће постићи јер је животиња вођена много чиме а не само опажајним представама; а као што неко рече, магарац је пре свега вођен мирисом а питање је да ли уопште он и има опажајне представе (Бергсон је рецимо изнео веома оправдану спекулацију да животиње немају представе простора како ми исти опажамо). Заправо, овде се не ради о магарцима буквално. Ради се о мотивима који покрећу животињски свет и то пре свега човека. А пошто је деловање не мотиве само виша потенција деловања на надражаје биљног света као и деловања на узроке неорганског света, самим тим "Буридановог магарца" можемо наћи у оба та царства.

Теразије можемо узети за "Буридановог магарца" неорганског света, где уместо мотива имамо узроке. Који, ако су једнаке величине, држе теразије у равнотежи, у мировању, вечно, све док се не умеша неки спољни узрок а који ће теразије извести из равнотеже тј. дати предност једном од два узрока.

Исто као што ће Буриданов магарац, бар теоријски, остати у мирoвању и црћи од глади осим ако неко не измени та два мотива у корист једнога или другога.

 

[skura58]

Odlična elaboracija, Svidja mi se.