Бугарски злочини над Србима

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

kumanovo

Domaćin
Poruka
3.096
ТЕРОР У ОХРИДСКОЈ НАХИЈИ

У Ориду су истукли српског учитеља Ђорђа Тасића и књижара Л. Ставрића.

ТЕРОР У КИЧЕВСКОЈ НАХИЈИ

У Кичеву су, сем писменог протеста код турских власти против отварања српске школе, изазивали сукобе и нападали српске учитеље и грађане.

ТЕРОР У БИТОЉСКОЈ НАХИЈИ

На дан отварања српске школв у Добрушеву (битољски срез), Бугараши из Битоља, напали су тољагама на Србе сељаке код школе, а учитеља Анђелка Трајковића два пут су гађали из пушке.

У Крушеву су тамошње српске учитељице Олгу Вукојичићеву и Злату Крстићку напали Бугараши 1899 године. Злата се од етраха опасно разболела и после кратког времена умрла.


У Прилепу су поводом отварања српских школа, спремали напад en masse на Србе, али га је полиција осујетила.

ТЕРОР У КУМАНОВСКОЈ НАХИЈИ

У Куманову је било безбројних напада и крвавих нереда, када су Бугараши од Срба отимали цркву, у чему су 1897 године и успели. При нереду једном било је рањено 4 до 5 Срба и до 20 Бугараша.

У Челопеку (кумановски срез) запалили су 1901 године српску школску зграду.

У Зубовцу су напали на српску школу и ранили учитеља Јосифа Брадића.


ТЕРОР У ТЕТОВСКОЈ НАХИЈИ

У Гостивару су напали лицем на Божић на српску цркву у намери, да је отму. У цркви је дошло до туче и пуцања из револвера. Служба се свршила у присуству 15 турских жандарма!

ТЕРОР У ВЕЛЕШКОЈ НАХИЈИ


Када је у Велесу 1899 г. отворена српска школа, трговци Бугараши затворили су дућане, изазивали нереде и тукли Србе по улицама

ТЕРОР У КУКУШКОМ СРЕЗУ

У Кукушу су разбили и опљачкали српску школу и учитеља Јована Јовичевића на мртво име истукли. За све ово нису кажњени.

У Г. Тодораћеву (срез кукушки) напали су и опљачкали српску цркву, јер то село неће да затвори српску школу.


ТЕРОР У СКОПЉАНСКОЈ НАХИЈИ


У Скопљу су небројено пута нападалина тамошње српске школе и ђаке, и изазивали крваве нападе (на „Тахталиџе" 1899 г.) и многе друге по улицама.
 
Poslednja izmena:
УБИСТВА

(ова су убиства изведена 1899 године)


УБИСТВА У БИТОЉСКОЈ НАХИЈИ


1. Тодора поп Антића, српског књижара у Прилепу 1899 г. — Турци грађани прилепски огорчени овим убиством напали су на бугаре убивши једног (Стоjaнa Лазова) на улици.

УБИСТВА У СКОПЉАНСКОЈ НАХИЈИ

2. Тому Јовановића, једног од најугледнијих трговаца у Скопљу, убили су 1899г.;

УБИСТВА У ДОЈРАНСКОМ СРЕЗУ

3. Поп Јању Николића из Патороса, (дојрански срез), убили су 1899 г.;

4. Глигора X. Димитријевића, првака српског у Дојрану, убили су 1899 г.;
 
Poslednja izmena:
УБИСТВА У ЂЕВЂЕЛИСКОМ СРЕЗУ

5. П о п Дељу из Грчишта, (ђевђелиски срез), 1899 г.;

УБИСТВА У ШТИПСКОЈ НАХИЈИ

6. Проту Јована Максимовића из Кратова, 1899.г.;

УБИСТВО

7.Поп Јевтимија Стевановића из Нивичана 1899 г.;

УБИСТВА У ВЕЛЕШКОЈ НАХИЈИ


1.Мату Ђелетовића из Велеса, убили су у септембру 1899 г.;
 
УБИСТВА ИЗВЕДЕНА
( 1900 године )


УБИСТВА У ВЕЛЕШКОЈ НАХИЈИ

1.Костића-Малевана из Ораховца, (велешког) 1900 г.

2.Динка Петрушевића, настојатеља српске школе у Ораховцу (велешком) 1900 год.
[/B]

3.Динка Петрушевића, настојатеља српске школе у Ораховцу (велешком) 1900 год.

УБИСТВА У КУМАНОВСКОЈ НАХИЈИ


2.Ђорђа Јовичића, сељака из Никуљана 1900 г.
 
Poslednja izmena:
УБИСТВА У ШТИПСКОЈ НАХИЈИ

1.Проту Димитрија Марковића у Кочанима, 1900 г.

УБИСТВО


1. Андру Бошковића, првака из Орахова-дола,
1900 г.


УБИСТВО

1.Брата поп Алексина из Робова, заједно са женом, снахом и двоје деце исекли на комаде, пошто су запалили попову кућу, 1900 г.

УБИСТВО

1.Учитеља Петра из Владимирова, (Малеш) 1900 г.


УБИСТВА У ТЕТОВСКОЈ НАХИЈИ

1.Димитрија Кочовића, учитеља из Лешка, 1900 год. у Цариброду на железничкој станици. (Бугарски суд ослободио је убицу и похвалио га у пресуди као „родољуба").
 
Poslednja izmena:
УБИСТВА ИЗВЕДЕНА 1901 године .

1.Поп Арсенија Николајевиќа из Јабланице, 1901 г.

УБИСТВА У ДЕМИР-ХИСАРСКОМ СРЕЗУ


1.Архимандрита Партенија из Сопотнице, (Демнр-Хисар) првтукли су моткама и бацили у реку Црну 1901 г.;

УБИСТВО

1.Петра Константиновића настојатеља српске школе у Зрви, убили су 1901 г.
 
УБИСТВА У ТЕТОВСКОЈ НАХИЈИ

1.Ристу Филиповића у Лешку 1901 г.

УБИСТВА У ДОЈРАНСКОМ СРЕЗУ

1.Ђорђа Димитријевића-Патриоту, настојатеља српске школе у Дојрану (солунски вилајет) убили су 1902 године у највећем јеку „српско-бугарског братства".

(За оволико се жртава зна, али их вероватно има и више).
 
Сем ових убистава, бугарски агенти напали су у на-мери, да их поубијају, али су успели да их само ране и озледе, ове Србе у току 1897—1901 г. закључно:


1. П е т р а Димитријевића, управитеља у Прилепу;

2. Михаила X. Поповића, председника српске општине у Битољу;

3. Јованку Хрњичекову, српску учитељицу у Скопљу;

4. Јевђу Фртунића, српског учитеља у Скопљу;

5 .Професора Илију Вућитића управитеља у Скопљу.

6.Ђорђа Димитријевића-Патриоту, српског првака у Дојрану;

7. Ванчу Илића, српског књижара у Битољу;

8. Димка Петрушевића, настојатеља српске школе у Орахову (велешки срез), за тим га 1900 године убили;

9. Велимира Јанићијевића, одборника из Крушева.

10.Говедаровића, настојатеља српске школе у Серезу;
 
Poslednja izmena:
Сем ових убистава, бугарски агенти напали су у на-мери, да их поубијају, али су успели да их само ране и озледе, ове Србе у току 1897—1901 г. закључно:

11.Марка Ставрића, учитеља у Јабланици (Дебар);

12. Јована Поповића, првака српског из Беле (кочански срез);

13.Пет Срба у Куманову ранили ири нападу на цркву 5. јануара 1897 г., — сем тога 1899 г. ранили и неколико Срба из Велеса и Ораховца, чија су нам имена непозната;

14. Илију Спирковића, књижара у Прилепу, напали ножем;


15.Петра Костандиновића, настојатеља српске тколе у Зрву (прилепски срез) два пут гађали из пушке, па га најзад 1901 г. убили;

16.Диму Дапчевића, Дана Бурчевића и Дамчевића, цапали су и ранили ножем у Велесу;

17.Слугу д-ра Чеде Ђорђевића ранили су у Скопљу 1896 г.;

18.Јована Миленковића, угледног грађанина Србина из Велеса ранили су ножем;

19.Самуила Стојковића, из села Брезна (тетовски срез), којн има лебарску радњу у Софији, ранили су агенти комитета у децембру 1901 г. у Софији и отели му 1000 динара ва то, што није хтео помоћи Бугарима да се српска школа у Бревну затвори;

20. Димка Пауновића из Велеса ранили 1899 г.;

21.Вељана ив Кривогаштана (прилепски срез);

22.Стојана Настовика из Ораховца, (велешки срез), и још два његова друга;

23. Тоду Гашевића, трговца из Тетова, шурака погинулог Петра Ташевића, из Башиног-Села, ранили су у Велесу 1901 г.;

24.Илију Спирковића, српског књижара у Прилепу ранили су ножом;

25. ТеофилаЂорђевића из Гостивара, ранили су у главу;

26. Лазу Илиђа, учитеља у Новом Селу ранили су ножем;

27. На поп Атанаса Миленковића из Техова, пуцали
су четири пута, али је попа сам Бог спасао;

28. Митрополита Поликарпа, велешко-дебар-ског, пријатеља Срба, гађали су Бугараши из пушке у мају 1901 г. у Струги и т. д. и т. д.
 
Poslednja izmena:
Бугари не одричу ова убиства и нападе, на против

бугарски листови „Народни Права" (1897 г.)

„Блгарија" (бр.103|4 од 1898 г.) „РеФорма" (бр. 6 од

1899 г.) и др.
отворено признају да су сва та убиства

извршили Бугари, и славе убице као највеће

патриоте бугарске!!
 
Убиства су почела када је из бугарске револуционарне организације,формирано тзв. "Друштво против Срба",коме је циљ био више него јасан.О формирању и циљевима овог бугарског револуционарног друштва,бугарски лист "Народно право" је записао: "Да се огњем и мачем искорене Срби из Македоније".Ову терористичку групу су водили Борис Сарафов и Дамјан Грујев.
Прва жртва терориста био је Илија Пејчиновић,професор српске Гимназије у Солуну,чије је тело за урезаним крстом на челу,нађено у једној забаченој солунској улици.
После овог убиства,кренуо је талас злочина према виђеним и угледним Србима - свештеницима,учитељима,мутевелијама (школски управници),сеоским првацима- широм Македоније.
У Охриду је заклан Димитрије Грдановић,у чијој кући је била смештена српска школа,у Прилепу револвером убијена Анка Димитријевић,чији је отац био управитељ српске школе,у Гостивару ударцем ножа у леђа убијен српски учитељ Крста Пејовић,у Битољу одсечене шаке Михајлу Хаџи-Поповићу ,председнику српске црквене општине ... све ово 1897.
Следећа 1898. година је почела убиством Ристе Наумовића, управитеља Српске школе у Ђевђелији, избоден је ножевима,у Солуну из револвера убијен Андреја Ванђеловић, члан српске општине, у Кичеву заклан Наум Србиновић ,у Велесу из револвера убијен Петар Ташевић, српски првак из Башиног Села. Цветан Јаћимовић, српски првак из Ветернице,исечен на комаде,затим у селу Стојакову заклан син српског свештеника Николе, гимназијалац. Затим угледни првак "Деда" Коле из Мајданли, Риста Стојановић из Берислава ,поп Јован из Патороза ,у селу Лешку убијен многобројним ударцима кама, а затим на комаде исечен игуман Хаџи Језекиљ, пред уплаканим сељацима којима је био добротвор. У Скопљу рањен камом у леђа Јевђа Фртунић ,српски учитељ из Скопља.На ками је било урезано : "Смрт на враговете". Овај злочин је дело скопског баштована Вељка Мандарчева,који је касније успео да се увуче у нашу организацију и да уништи једну чету својом издајом.
Нову 1899. бугари су отпочели убиством Тодора Поп-Антића ,српског књижара из Прилепа, коме су секиром одсекли главу ... још много убистава и гнусних злочина, који су се понављали из године у годину, а које је већ навео "Куманово", са једним циљем - уништити српство у Македонији.
Чак и када је почела наша четничка акција ,ови атентати су настављени ,наравно са мањим интезитетом ,јер су ипак сада по селима биле и српске чете.Овом бугарско-бугарашком методом атентата на угледне људе ,Срби су први пут узвратили када је 1905. убијен у Куманову српски прота Атанасије Ташко Петровић - убијен је тада бугарски прота Александар ,митрополијски намесник.Освета коју је запамтило западно Повардарје, спровео је Глигор Соколовић ,након мучког убиства Илије Поп-Антића (брат Тодора ,убијеног неколико година раније) , српског књижара из Прилепа,после које до ослобођења ових крајева,није више убијен ни један Србин у Велесу и Прилепу, нити је то покушавано.
 
Poslednja izmena:
Ivan Ivanić - "Maćedonija i Maćedonci" (1908.)
Stanislav Krakov - "Plamen četništva" (1930.)

Хвала лепо колега. Мислио сам да нема потребе да нагласим да тема односно одређени наводи морају бити поткрепљени изворима, али изгледа да није тако.
 
Да,мој пропуст ,повешћу рачуна у будуће ...

Од бугарских злочина пре почетка сукоба, треба навести убиства у Ораовом Долу, околина Велеса, када су исечени на комаде српски свештеник Анастас Чуре и српски учитељ Петар Баљешевић. Затим убиства Китана Милошевића, првака села кичевске Карбунице, који је у марту 1904.заклан у Битољу, његово тело је нађено у једном дворишту, биле су му исечене уши.Неколико дана касније, на пазару у Прилепу, избоден је камама Секула из Крапе. Па убиство Злата Аврамовића из Слатине, који је на Велики петак 1904. одведен од куће, а сутрадан пронађен исечен на комаде,спакован у џаку који су окачили на дрво. После овог последњег злочина,у Поречу је основана прва српска чета на терену, којој је ускоро на чело стао Мицко Крстић.
Иако су српски прваци константно убијани, у Београду је владало одушевљење за српско-бугарску слогу, српски студенти су се братимили са бугарским, а када се на једном пропутовању, у Београду нашао Борис Сарафов,организатор овог затирања српства, београдска омладина га је као јунака борбе против турака и великог револуционара одушевљено дочекала и дуго му клицала после говора који је одржао.Извештаје о убиствима, који су преко наших конзулата долазили у јавност, приписивани су "неодговорнима" (!?) и упорно се форсирала прича о словенском братству.
Ипак после масакра у селима Кокошиње и Рударе ,маске су коначно пале,и после тога су почели наши сукоби са бугарштином. 6.августа 1904. године комитска чета под командом Атанаса Баботе,мајора бугарске војске је ушла у село Кокошиње, и пред кућом проте Јована Алексића,кога је комитет осудио на смрт, убила проту Јована, новог сеоског учитеља Јована Цветковића из Куманова, протиног синовца Милана, сеоског кмета Трајка Цара, старца Миту Пржу, његовог сина Гроздана и унука Гаву, младића Јована Ивановића Чекеренду и још неколико сељака.Лешеви су били изрешетани и избодени бајонетима.Иста чета је након неколико вечери у Кокошињу ,након мучења заклала старог даскала Данета Стојановића.
11.августа 1904. у селу Рударе, околина Кратова, чета Јордана Спасева ,официра бугарске војске, ликвидирала је породицу Дунковић,осуђену на смрт од стране комитета.Старог Нешу Дунковића су ухватили у његовој воденици са дечаком- посвојчетом који му је помагао у раду. Неши су секли месо са листова и бутина,затим поломили ноге испод колена кундацима пушака, ишчупали му језик ,камом распорили утробу,а затим је војвода Јордан умирућем старцу маљем смрскао главу.Затим су се помокрили на леш.Дечака нису дирали ,пустили су га да исприча осталима како пролазе противници комитета.У кући Дунковића, у самом селу Рударе, убили су зета Нешиног, Младена Чизмаковића, затим заклали брата Димитрија, његову жену Тројанку и сина Кузмана.Нешину кћер Сребру су прво силовали,затим јој одрезали груди и ишчупали материцу.

Ове ужасне ствари сам навео искључиво из разлога да се види кроз шта су пролазили Срби са Југа, који су хтели да сачувају своје име по сваку цену.И то од стране "братског " народа бугара и од оних "бугара" које су они стварали у Македонији.
Подаци су из књиге Станислава Кракова,нешто мање из мемоара Василија Трбића.
 
Има тога колико оћете и од стране Срба према "бугарима"...
Не изигравајте цвећке....

Све треба осудити ако је истина...али прво признати свије грешке...

Нико не изиграва цвећку.Претпостављам да можеш да наведеш и српске злочине према бугарима, пошто их има "колико оћете" ? А сигурно да је сваки злочин за осуду,ту нема спора.
 
Нико не изиграва цвећку.Претпостављам да можеш да наведеш и српске злочине према бугарима, пошто их има "колико оћете" ? А сигурно да је сваки злочин за осуду,ту нема спора.

Према Бугарима не знам....Према Македонцима од стране Срба и бугара могу колико желиш....
Али није тема...
 
Poslednja izmena od moderatora:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top