Бугарски језик - учење, преводи и остало

[Hriscanin.Hriscanin]

Da li neko od vas govori bugarskim?

 

[Hriscanin.Hriscanin]

Шта мислите, колико тога има заједничко са руским и украјинским?

 

[VoSlavu]

Аз го разбирам. Не е трудно.

 

[ravana2]

ma ista stvar kao i makedonski .

 

[anonymouse1617]

Teško je proceniti koliko se slični jezik razume po razgovorima na svakodnevnim temama jer varijacija je doduše znatna i može se kretati od 90 do 10%, to je i zapravo razlog da neki kažu da razume skoro sve, a neki skoro ništa. Ima isto puno ali puno lažnih sinonima, neki od kojih znače vrlo različite stvari i kad dođe do nesporazuma se može saznati u čemu je problem i šta zapravo znače, ali reči kao "ljubim", "hrast", "gora" itd neko može i ceo život da misli da razume a u stvari da je to nešto drugo. Pripremio sam jedan tekst, koji zvuči sasvim prirodno na književnom bugarskom i koji sadrži samo zvanične reči, bez slenga i njemu slično, neko može da pokuša da ga prevede ako ga zanima, ja ću objaviti tačan prevod kasnije.

Хорaтa в столицaтa сa нaдути и кaрaт без дa обръщaт внимaние нa товa, дaли по време нa дъжд не могaт дa опръскaт някой пешеходец, нaмирaщ се нaоколо. Веднъж еднa колa опръскa едно семейство и бaщaтa хубaво се скaрa нa шофьорa, обиждaйки го с думaтa "капут". Въпроснaтa случкa се рaзигрa пред aкaдемиятa зa изобрaзително изкуство.

I onom što kaže da je bugarski dijalekt srpskom, bolje da se ne bruka ovakvim tvrdnjama jer bugarski je mnogo različiti ne samo od srpskog po svojoj gramitici, nego i od svih ostalih slovenskih jezika, naime, ima član imenica, i ukoliko vam se čini da je jednostavniji zbog nedostatka padeža, to vremena u bugarskom jeziku su unikalno bogatsvo, i nešto vrlo, izuzetno više komplikovanije od srpskog. Osim toga da imamo 9 osnovna vremena sa još 6-7 participa, koje ukupno dođe do 17-18 vremena, za svaki određeni trenutak, za koji bi se u drugim jezicima koristio samo jedno vreme, na bugarskom ima do 5 varijanata, u odnosno na tome da li si svedok radnje, da li ti je neko pričao o radnji, i ti mu veruješ, da li ti je neko pričao o radnji, a mu ti ne veruješ, da li ti je neko pričao o radnji, pa ti onda pričaš dalje to nekom drugom i još i još... Ne znam kako bi nastao "dijalekat" od srpskog, koji je mnogo složeniji u tom delu gramatike. I nisam dosada sreo stranac, koji da priča bugarski a da ne greši vremena ili bar član. A što se tiče toga da se brzo nauči brzo sličan jezik, brzo se nauči do nivoa da se razume, ali ne i da se nauči savršeno i tačno, to je sasvim druga priča i čak smeta kad je slčan, pošto se stalno mešaju reči u obema jezicima. Više infoa o vremenima u bugarskom ima tu http://folk.uio.no/kjetilrh/bulg/gram/600bverb.html

 

[Сребрена]

I onom što kaže da je bugarski dijalekt srpskom, bolje da se ne bruka ovakvim tvrdnjama jer bugarski je mnogo različiti ne samo od srpskog po svojoj gramitici, nego i od svih ostalih slovenskih jezika, naime, ima član imenica,

Ko je bio u prilici da uči staroslovenski, lak mu je bugarski za čitanje, izgovaranje i razumevanje, napr kad kažu "zrkalite" za oči, dzver za zver..
U ovoj knjizi ima mnogo primera - razlika i sličnosti- srpskog, bugarskog i makedonskog. Imenice su slične, ali u praksi samo se jedan padež koristi (nominativ).

 

[anonymouse1617]

Ko je bio u prilici da uči staroslovenski, lak mu je bugarski za čitanje, izgovaranje i razumevanje, napr kad kažu "zrkalite" za oči, dzver za zver..
U ovoj knjizi ima mnogo primera - razlika i sličnosti- srpskog, bugarskog i makedonskog. Imenice su slične, ali u praksi samo se jedan padež koristi (nominativ).

Ovako se priča samo po selima.
Ja sam iz Sofije, što ti je zapadna Bugarska, a poznajem puno ljudi i sa severne, i sa južne, i sa istočne. Na istoku se priča mnogo mekše, ali jezik nije uopšte različit kao leksiku ili bar ne do tog nivoa. Jedini grad kod nas u kom se priča toliko težak dijalekt, da je praktički uopšte nerazumljiv i liči na drugi jezik, to je Bansko.

Da li će se neko usuditi za pokušaj prevoda, uveravam vas, da je zanimljivo.

 

[Сребрена]

Da li će se neko usuditi za pokušaj prevoda, uveravam vas, da je zanimljivo.

... да пробам:

Хорaтa в столицaтa сa нaдути и кaрaт без дa обръщaт внимaние нa товa, дaли по време нa дъжд не могaт дa опръскaт някой пешеходец, нaмирaщ се нaоколо. Веднъж еднa колa опръскa едно семейство и бaщaтa хубaво се скaрa нa шофьорa, обиждaйки го с думaтa "капут". Въпроснaтa случкa се рaзигрa пред aкaдемиятa зa изобрaзително изкуство.

преко српског:
Хорaтa в столицaтa (столни, престони град, престоница) сa нaдути(су надути, надувени, уображени) и кaрaт (карају, грде, вређају,свађају се ) без дa обръщaт (обраћат, без обраћања) внимaние (занимација, пажња) нa товa(на то) , дaли по време ( да ли у време) нa дъжд(киша) не могaт (не могу) дa опръскaт (да п-опрскају) някой (неког- падеж!) пешеходец (пешкоходца, пешака), нaмирaщ се (који се намира, кији се налази, који пролази мирно ) се нaоколо.(наоколо) Веднъж еднa колa опръскa (једна кола п-опрскаше) едно семейство (једно семе- племе- породицу) и бaщaтa (башта=отац, баштиник предака ) хубaво (убаво, лепо) се скaрa (посвађа се , изгрди) нa шофьорa (шофера) , обиждaйки го (вређајући га?) с думaтa (речју) "капут". Въпроснaтa случкa(случај) се рaзигрa (одигра се) пред (испред) aкaдемиятa (Академије) зa изобрaзително ( променити образ/лик, изображајна, преображајна, преличена, преликована, значи - ликовна) изкуство(искуство, вештина ,уметност).


За хората и вендеж сам размишљала, али по смислу хората (звучи грчки) су људи из престонице, логично је људи које возе аутомобиле.. а вендеж мора бити као веднож/ведном/едном ...значи једном, једанпут.
Въпрос има у старословенским рукописима, задржали и Словенци и Руси, значи питање, упитани..у овом смислу, случај о коме говоримо, случај који је у питању...
Дума,думка је руска реч (мисао, подумаш?- разумеш. схваташ, увиђаш?, Дума је скупштина у Русији, требало би да тамо седе мудраци- думалници)

Значи укупно разумем ово из текста:


Људи из престонице су уображени и вређају, без обзира на то да ли у кишно време могу да попрскају случајног пролазника у околини.
Једном, кад кола испрскаше (целу) породицу, отац те породице баш се извика ( издра) шоферу , рекавши му (и) да је "капут".
Тај случај се одиграо испред Ликовне академије.

Сад нам преведи тачно

Моја питања:
..някой , јел овде руско "ја" уместо старословенског "јат"?
Требало би у западној Бугарској да изговоре некој, а у источној ньакој, њакој- јел тако?

И у српском је од једнине човек (человјек)- множина људи, општа множина = човечанство а у бугарском (сад сам проверила у речнику) једнина је мъж , муж..а множина хората, општа множина човечество .
Одакле та реч хората?

Ovako se priča samo po selima.

па и код нас ..напр "почешај ме по грба" ове слатке цуре "Црвенкапице"... у српским селима кажу "почешај ми грбину" кад користе падеже, ако не користе "почеши ме по грбину".

 

[anonymouse1617]

... да пробам:

Хорaтa в столицaтa сa нaдути и кaрaт без дa обръщaт внимaние нa товa, дaли по време нa дъжд не могaт дa опръскaт някой пешеходец, нaмирaщ се нaоколо. Веднъж еднa колa опръскa едно семейство и бaщaтa хубaво се скaрa нa шофьорa, обиждaйки го с думaтa "капут". Въпроснaтa случкa се рaзигрa пред aкaдемиятa зa изобрaзително изкуство.

преко српског:
Хорaтa в столицaтa (столни, престони град, престоница) сa нaдути(су надути, надувени, уображени) и кaрaт (карају, грде, вређају,свађају се ) без дa обръщaт (обраћат, без обраћања) внимaние (занимација, пажња) нa товa(на то) , дaли по време ( да ли у време) нa дъжд(киша) не могaт (не могу) дa опръскaт (да п-опрскају) някой (неког- падеж!) пешеходец (пешкоходца, пешака), нaмирaщ се (који се намира, кији се налази, који пролази мирно ) се нaоколо.(наоколо) Веднъж еднa колa опръскa (једна кола п-опрскаше) едно семейство (једно семе- племе- породицу) и бaщaтa (башта=отац, баштиник предака ) хубaво (убаво, лепо) се скaрa (посвађа се , изгрди) нa шофьорa (шофера) , обиждaйки го (вређајући га?) с думaтa (речју) "капут". Въпроснaтa случкa(случај) се рaзигрa (одигра се) пред (испред) aкaдемиятa (Академије) зa изобрaзително ( променити образ/лик, изображајна, преображајна, преличена, преликована, значи - ликовна) изкуство(искуство, вештина ,уметност).


За хората и вендеж сам размишљала, али по смислу хората (звучи грчки) су људи из престонице, логично је људи које возе аутомобиле.. а вендеж мора бити као веднож/ведном/едном ...значи једном, једанпут.
Въпрос има у старословенским рукописима, задржали и Словенци и Руси, значи питање, упитани..у овом смислу, случај о коме говоримо, случај који је у питању...
Дума,думка је руска реч (мисао, подумаш?- разумеш. схваташ, увиђаш?, Дума је скупштина у Русији, требало би да тамо седе мудраци- думалници)

Значи укупно разумем ово из текста:


Људи из престонице су уображени и вређају, без обзира на то да ли у кишно време могу да попрскају случајног пролазника у околини.
Једном, кад кола испрскаше (целу) породицу, отац те породице баш се извика ( издра) шоферу , рекавши му (и) да је "капут".
Тај случај се одиграо испред Ликовне академије.

Сад нам преведи тачно

Моја питања:
..някой , јел овде руско "ја" уместо старословенског "јат"?
Требало би у западној Бугарској да изговоре некој, а у источној ньакој, њакој- јел тако?

И у српском је од једнине човек (человјек)- множина људи, општа множина = човечанство а у бугарском (сад сам проверила у речнику) једнина је мъж , муж..а множина хората, општа множина човечество .
Одакле та реч хората?



па и код нас ..напр "почешај ме по грба" ове слатке цуре "Црвенкапице"... у српским селима кажу "почешај ми грбину" кад користе падеже, ако не користе "почеши ме по грбину".

Dobro!!! Svaka ti čast!

Aj sad reci mi odakle si, da li si iz istočne Srbije i da li znaš ruski ili malo bugarskog?

Ja sam dosad dao taj tekst dvema devojkama, koje su znale ruski i pogodili su 80%, ali opet manje nego ti, a isto dvema devojkama, koje nisu znale ruski i one nisu ništa razumele!

Jedina reč, koju si skroz promašila, je "karam" - vozim. U drugom slučaju s ocem znači što i na srpskom drugo značenje, dakle, zameriti nekome, kukati, naljutiti se nekome.
Kaput - uvredljiva reč bez tačnog prevoda, isto znači i kondom.

Slučaj- događaj.


Njakoj - upravo tako se izgovara. Obično srpsko "e" je kod nas "ja".
Jeste, u zapadnoj Bugarskoj bi se reklo "nekoj".


Nemam pojma odakle nam reč "horata".

 

[Сребрена]

Dobro!!! Svaka ti čast!
Aj sad reci mi odakle si, da li si iz istočne Srbije i da li znaš ruski ili malo bugarskog?
Jedina reč, koju si skroz promašila, je "karam" - vozim. U drugom slučaju s ocem znači što i na srpskom drugo značenje, dakle, zameriti nekome, kukati, naljutiti se nekome.

Ал. ме исхвали Није било тако тешко, мало логике и моје површно познавање старословенског. Не знам руски, али кад читам руске текстове разумем 80 посто, исто као и бугарски, као и словеначки ...Пратим само сугласнике, и тако преводим на српски напр. ГЛВ, код Руса голава, код Срба Глава..ГРД код Руса Город, код Срба Град.. једноставна, али успешна техника.Исто радим и са словачким, чешким, пољским, што је теже јер је накарадни латинични систем за записивање појединих слова, онда то спорије разумем, обично прво прочитам наглас, па редукујем на сугласнике, па "преведем" на српски. Још они запишу ГСЛ -гусле као ХСЛ- хусле или хоусле, па на то морам додатно да мислим.
За ово "карати" у смислу "возити" нисам ни помислила, иако ми је било јасно да се да се ради о људима у колима.


Неколико недеља већ идем на курс словеначког, преко Оксфорд академије, и ту исто све што читам лако разумем (опет због мало знања старословенског), али теже говорим.
Словенци кажу хриб за планински гребен.. и пошто је често х=г, то је ГРБ ... иста она грбина =гребен свеједно дал су гребенасти кичмени пршљенови или грбинасте хриди планина

 

[Игорь]

Ја сам увек мислио да је бугарско хора настало од грчкога χώρα:

Robert Beekes: Etymological dictionary of Greek, volume one, 2010, 1654

 

[anonymouse1617]

Ја сам увек мислио да је бугарско хора настало од грчкога χώρα:

Robert Beekes: Etymological dictionary of Greek, volume one, 2010, 1654

Mislim da si u pravu http://nauka.bg/forum/index.php?showtopic=8908

 

[александар(мали)]

Ovako se priča samo po selima.
Ja sam iz Sofije, što ti je zapadna Bugarska, a poznajem puno ljudi i sa severne, i sa južne, i sa istočne. Na istoku se priča mnogo mekše, ali jezik nije uopšte različit kao leksiku ili bar ne do tog nivoa. Jedini grad kod nas u kom se priča toliko težak dijalekt, da je praktički uopšte nerazumljiv i liči na drugi jezik, to je Bansko.

Da li će se neko usuditi za pokušaj prevoda, uveravam vas, da je zanimljivo.

"...i liči na drugi jezik, to je Bansko" И Ново село, Видинско

 

[Rayela]

Ovako se priča samo po selima.
Ja sam iz Sofije,

Ne bih se ja ni javila da me ove ,price i pricanje jezika, govora , ne ubijaju u pojam.
Bugarski je jezik , kao i srpski, bogat glagolima za vrevu, besedu, price, govorancije,
kazivanja, ali omladina i u Srbiji, a kako vidimo i u Sofiji uvek prica istu pricu, a jezik pada u zaborav.

 

[Han-Solo]

... да пробам:

Хорaтa в столицaтa сa нaдути и кaрaт без дa обръщaт внимaние нa товa, дaли по време нa дъжд не могaт дa опръскaт някой пешеходец, нaмирaщ се нaоколо. Веднъж еднa колa опръскa едно семейство и бaщaтa хубaво се скaрa нa шофьорa, обиждaйки го с думaтa "капут". Въпроснaтa случкa се рaзигрa пред aкaдемиятa зa изобрaзително изкуство.


Људи из престонице су уображени и вређају, без обзира на то да ли у кишно време могу да попрскају случајног пролазника у околини.
Једном, кад кола испрскаше (целу) породицу, отац те породице баш се извика ( издра) шоферу , рекавши му (и) да је "капут".
Тај случај се одиграо испред Ликовне академије.

Сад нам преведи тачно

Браво!

"уображени" мислим да може, али може и арогантни / помпезан / безобразан

"карат"="вређају"? ... овде се прича о вожња аутомобила. Овде "карам/карат" није у овом смисао...


2. Какво. Управлявам превозно средство. Карам кола.
https://rechnik.chitanka.info/w/карам

Остатак је сасвим исправно.

 

[Han-Solo]

Бугарски ниje странац лако научити.
Поздрав свима! Нова румунска песма:

Почетак jе на бугарском из бугарски фолклор:
'Ти, Гано ле, чудо голямо,. Гано, Ганчице ле..."