Budućnost knjige

Nekad sam razmišljao o knjizi budućnosti ili budućnosti knjige, sad sam počeo ponovo. To su slični izrazi ali ipak ima nekih razlika. Drugi izraz se odnosi na proces. Pre nego što se o tome konkretno progovori treba imati predstavu šta taj izraz uopšte znači. Neko bi mogao reći – to je svima jasno. Knjiga je knjiga. Ali šta je stvarno knjiga? Pre više decenija Zvonimir Kujundžić je napisao neku vrstu enciklopedije pod nazivom Knjiga o knjizi.

Jedna sjajna knjiga koju su ubrzo zbog nekih problema blokirali pa je nije bilo u prodaji. U toj knjizi se govorilo i o pismu i njegovom nastanku. To je potpuno razumljivo da se shvati kako je došlo do knjige. A šta je onda pismo? Opet smo u situaciji da tražimo njegovo poreklo kako bi ga razumeli.

Na teritoriji bivše Mezopotamije pronađeno je na stotine hiljada glinenih pločica sa klinastim znakovima. Iako nisu sve dešifrovane vidi se da im je sadržaj raznovrstan od učeničkih zadataka do državnih ugovora. Pisalo se grebanjem daščicom na svežoj glini koja bi se brzo osušila na suncu. A šta je prethodilo pismu?

To su različiti znakovi ili simboli sa određenim značenjem profanog ili religijskog sadržaja. Takvih znakova ima i na Vinčanskim keramičkim ostacima. Da li su ti znakovi pismo ili nisu zavisi od perspektive gledanja. Ti znakovi su u svakom slučaju prenosili neku poruku ili da budem jasniji, nosili su informaciju.

Sada smo se već približili definiciji knjige kao skupu informacija. Da li je podloga knjige, kamen, keramika, glina, dašćica, papirus, koža, papir, potpuno je svejedno uvek imaju istu funkciju kao nosioca informacije. Neki danas kukaju kako nema do papirne knjige, držati je i prelistavati je. Zar je drugačije bilo sa papirusom ili bilo kojom podlogom?

Kako se nekad dolazilo do knjige? Jedino prepisivanjem ili da koristim moderniji izraz, kopiranjem. Kod nas se to kaže Resavska prepisivačka škola. U viševekovnu tradiciju se polako umešala i tehnologija, ispočetka u fizičkom smislu. Pojavile su se pisaće mašine. Da bi im se povećala produktivnost izmišljeni su indigo papiri.

Pojavom kompjutera desilo se nešto čudno. Knjiga je izgubila fizičku podlogu. Niste je mogli ni pipati ni mirisati. Informacija se preselila u digitalni svet. Kopiranje knjige je dobilo više načina. Skeniranje, fotokopiranje, Word format, PDF itd. Knjige kakve znamo trajale su oko 500 godina, neke druge su trajale mnogo duže. Koliko će trajati ove nove digitalne? Po svemu sudeći veoma kratko. Razlog? Pojavila se veštačka inteligencija.

Ona će nesumnjivo promeniti naše shvatanje knjige. Šta će se promeniti? A šta neće? Sve će se promeniti. Kako da to saznamo? Opet moramo da idemo na putovanje ali ovaj put ne toliko daleko u prošlost. Ne zanima nas istraživanje materijalnih stvari već emotivnih i duhovnih, odnosno intelektualnih.

Da li je danas moderna knjiga vidljiva? Pitanje je relativno. Ono što znamo jeste da nam ne treba ni ekran ni zid da bi mogli čitati. Knjigu možemo videti projektovanu u prostoru. Možemo prstom listati stranice bez da išta pipamo. Ne moramo da liznemo kažiprst kao U ime ruže.

Prve pisane knjige su bile ilustrovane crtežima u boji, takozvanim minijaturama i inicijalima. Štampane knjige su takođe bile ilustrovane. Prvo crtežima, potom crno belom a na kraju i fotografijom u boji. Sve se to prenelo i na digitalnu knjigu, ali se tu nije stalo. Fotografije su postale pokretne pa je tu animaciju počeo da prati i zvuk.

Da li je takvoj knjizi nešto nedostajalo? Možda pivo i čips. Dakle, dobili smo multimedijalnu knjigu i tu je kraj dosadašnjeg dostignuća. Šta nas čeka sledeće? Čeka nas interaktivna knjiga. To je knjiga koju kontroliše veštačka inteligencija koja je istovremeno i u kontaktu s nama. To je naša lična veštačka inteligencija koja o nama brine i zna sve što je potrebno.

Zna i kakve knjige volimo da čitamo, ali ne samo to. Zna i kako neku knjigu doživljavamo, o čemu razmišljamo dok čitamo i mnogo drugih stvari. Kao kada koristimo VR naočari naše čitanje će biti i unošenje u radnju kao da smo pravi sudionici ili bar posmatrači iz neposredne blizine. AI će nam omogućiti da promenimo završetak knjige ukoliko nam se on ne dopada pa će nam ponuditi drugi.

Ako ne znamo kakav ona će napisati drugi a ako treba i kompletno novu knjigu. Knjiga više neće biti samo pasivno čitanje, to će biti pravo uživanje ili prava avantura. Likove iz knjiga nećemo samo voleti (ili mrzeti), moći ćemo s njima i da vodimo ljubav. Moći ćemo da uradimo šta god poželimo, jer knjiga ima moć, a granica će biti samo naša mašta.

domatrios

 

[Riada]

Pricu sam dozivjela kao jedno zabavno i poucno putovanje kroz historiju knjige pa sve do vizije o njenoj buducnosti.
Sto se tice njene buducnosti logicno je da ce ona slijediti tehnoloski razvoj bas kao sto si ti to slikovito opisao.Čini se da ce knjiga buducnosti biti zaista interesantnija nego sto je bila do sada.To ce biti sasvim nova dimenzija. Iako sam ja zagovornik tradicionalnih knjiga, ova interesantna vizija buducnosti knjige probudila je u meni radoznalost.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Imam je. Plava i debela. Dobro si me podsjetio da tražim da mi je vrati osoba kojoj sam posudila. mislim na Kujundžića.

 

[domatrios]

Imam je. Plava i debela. Dobro si me podsjetio da tražim da mi je vrati osoba kojoj sam posudila. mislim na Kujundžića.

Eto bar neke koristi od moje priče. Namerno sam hteo da stručan tekst pišem u tom maniru, primereniji je Krstarici.

 

[domatrios]

Pricu sam dozivjela kao jedno zabavno i poucno putovanje kroz historiju knjige pa sve do vizije o njenoj buducnosti.
Sto se tice njene buducnosti logicno je da ce ona slijediti tehnoloski razvoj bas kao sto si ti to slikovito opisao.Čini se da ce knjiga buducnosti biti zaista interesantnija nego sto je bila do sada.To ce biti sasvim nova dimenzija. Iako sam ja zagovornik tradicionalnih knjiga, ova interesantna vizija buducnosti knjige probudila je u meni radoznalost.

Hvala na lepim rečima. Ja razumem tvoj emotivni odnos prema knjigama jer ga imam i ja. Gledam svoje knjige na kojima godinama pada prašina i nikako da se odlučim da ih sredim. A njima je potrebna pažnja, milovanje, održavanje, ljubav. Da li sam ih izneverio šta misliš?
U međuvremenu sam dobio digitalne verzije, bar nekih od njih. Stručne knjige imaju prednost u digitalnom obliku zbog pretraživanja i citiranja.
Bez obzira na sve to ne smemo žmuriti pred budućnošću jer ćemo biti pregaženi.

 

[Riada]

Hvala na lepim rečima. Ja razumem tvoj emotivni odnos prema knjigama jer ga imam i ja. Gledam svoje knjige na kojima godinama pada prašina i nikako da se odlučim da ih sredim. A njima je potrebna pažnja, milovanje, održavanje, ljubav. Da li sam ih izneverio šta misliš?
U međuvremenu sam dobio digitalne verzije, bar nekih od njih. Stručne knjige imaju prednost u digitalnom obliku zbog pretraživanja i citiranja.
Bez obzira na sve to ne smemo žmuriti pred budućnošću jer ćemo biti pregaženi.

Ne, ne misim da si ih iznevjerio.Pa i sam si rekao da imas emotivan odnos prema njima.Mozda si samo malo lijen.
S druge strane normalno je da se covjek vremenom okrene novim stvarima, ali pri tom mislim da je potrebno napraviti balans između tradicionalnog i modernog, kako bismo bili spremni za budućnost koja nas čeka.

 

[domatrios]

Ne, ne misim da si ih iznevjerio.Pa i sam si rekao da imas emotivan odnos prema njima.Mozda si samo malo lijen.
S druge strane normalno je da se covjek vremenom okrene novim stvarima, ali pri tom mislim da je potrebno napraviti balans između tradicionalnog i modernog, kako bismo bili spremni za budućnost koja nas čeka.

Emotivan odnos prema knjigama neki smatraju iracionalnim. U svakom slučaju ne može se negirati njegovo postojanje. Knjiga nije mrtvo slovo na papiru. Mnoge su promenile nečije živote. Na žalost neke su delovale i pogubno. To je neka vrsta interaktivnosti knjige i čoveka. I mnogi pisci su stradavali zbog iznošenja ideja koje za nekog nisu bile prihvatljive. Klasična knjiga ima jednu danas veliku manu ona se sporo širi. Način života je veoma ubrzan pa je dostupnost papirne knjige veoma spor. To važi za sve žanrove. Dodatni problem je ako se sa originala treba prevesti.

Na tom polju digitalna knjiga delujuje munjevito. U roku od par sekundi od objavljivanja digitalna knjiga nam je u kompjuteru i to sa perfektni prevodom ako je bila na drugom jeziku. Svima je jasno da je ta bitka izgubljena u korist digitalne knjige. Klasičari su u opasnosti da ostanu bez svog primerka knjige zbog ograničenog izdanja pa moraju da čekaju drugo izdanje. Njihovi živci su na velikom iskušenju pa im preostaje da sebe definišu bibliofilima.

 

[Riada]

Emotivan odnos prema knjigama neki smatraju iracionalnim. U svakom slučaju ne može se negirati njegovo postojanje. Knjiga nije mrtvo slovo na papiru. Mnoge su promenile nečije živote. Na žalost neke su delovale i pogubno. To je neka vrsta interaktivnosti knjige i čoveka. I mnogi pisci su stradavali zbog iznošenja ideja koje za nekog nisu bile prihvatljive. Klasična knjiga ima jednu danas veliku manu ona se sporo širi. Način života je veoma ubrzan pa je dostupnost papirne knjige veoma spor. To važi za sve žanrove. Dodatni problem je ako se sa originala treba prevesti.

Na tom polju digitalna knjiga delujuje munjevito. U roku od par sekundi od objavljivanja digitalna knjiga nam je u kompjuteru i to sa perfektni prevodom ako je bila na drugom jeziku. Svima je jasno da je ta bitka izgubljena u korist digitalne knjige. Klasičari su u opasnosti da ostanu bez svog primerka knjige zbog ograničenog izdanja pa moraju da čekaju drugo izdanje. Njihovi živci su na velikom iskušenju pa im preostaje da sebe definišu bibliofilima.

Emotivan odnos prema knjigama je sasvim prirodan i često se može vidjeti kod ljudi koji ih vole. Knjige su zapravo živa bića koja kroz čitanje oživljavaju u našoj mašti i utiču na naše emocije, razmišljanja i poglede na svijet.

Slažem se da digitalna knjiga ima prednosti u odnosu na klasičnu knjigu, kao što je brza dostupnost.
Međutim, uprkos svemu ipak mislim da će se klasična knjiga i dalje održati i da će postojati ljudi koji će cijeniti njen fizički oblik, miris i sl.Bibliofilstvo će ostati važan koncept za one koji cijene ljepotu knjiga kao umjetničkih predmeta i nasljeđa.

 

[domatrios]

Emotivan odnos prema knjigama je sasvim prirodan i često se može vidjeti kod ljudi koji ih vole. Knjige su zapravo živa bića koja kroz čitanje oživljavaju u našoj mašti i utiču na naše emocije, razmišljanja i poglede na svijet.

Mnogi su do sada objašnjavali emotivan odnos prema štampanoj knjizi, sa više ili manje uspeha. Osim sadržaja koji je isti kao kod digitalne knjige spominje se fizički kontakt s knjigom. Navode se razlozi kao listanje sa zvukom koji ono proizvodi, miris, težina, to što je možemo prisloniti na grudi kao da je živo biće i slično. Ispitivao se i sastav mirisa koji dolazi od štampe ili lepka koji je korišten u povezu.

Verovatno je jedan od razloga i navika čitanja koju smo godinama stekli a od čega se teško odvajamo. Deca taj osećaj nemaju izražen osim ako im ga roditelji nisu sugerisali. Deca su rođena u eri digitalizacije pa je njima sve to normalno. Pogotovo vole da čitaju animirane bajke koje mogu da postoje jedino u digitalnom formatu.

Neki predviđaju da će štampana knjiga dugo trajati pored digitalne. Neki drugi nisu toliki optimisti. Postoje i oni treći ali bogami, i oni četvrti. Treći prate tržište knjigama. Amazon je objavio da je veći broj prodatih digitalnih knjiga od papirnih. To ranije nije bilo tako. Nema sumnje da je digitalna knjiga jeftinija od papirne iz više razloga. Pored šampe tu je i distribucija i brza zarada. Papirne knjige donose sporiju zaradu.

Papirna knjiga je trpela veliku birokratiju, dozvole i registracije, pa onda procena popularnosti na tržištu. Digitalna knjiga nije time opterećena. Svi mogu da napišu i objave knjigu pa da je ponude bilo besplatno ili uz nadoknadu. Mnogim piscima je važnije da budu čitani nego da na knjizi zarade. Ako je kod papirne knjige tiraž mali ona ne samo da ne zarađuje nego ide i u gubitak uloženih sredstava.

Ne pišem ovo zato što sam pesimista nego pokušavam da bolje razumem problem. Postoje različite mogućnosti, papirna da se prebaci u digitalnu takozvanim OCR-ovanjem a ako vam se dopada ko vam brani da digitalnu knjigu pretvorite u štampanu. Troškovi nekad znaju da budu i manji od kupovne. Recimo od 10-20 evra ako se ne računa vaš rad, a u kopirnici 10 evra više i evo papirne knjige sa sve plastificiranim koricama u boji.

Dok čitate papirnu knjigu vrlo verovatno poželite da imate više detalja o opisanim detaljima ili okruženju, ili da neke delove teksta podelite sa prijateljima. To digitalna knjiga omogućava jednim klikom. Ako je po knjizi snimljen film i to ćete imati na tapetu. Dakle više nema potrebe isticati preferencije jer papirna knjiga neće biti zabranjena ali će biti prilično skupa. Biblioteke na koje smo navikli postaće digitalne i dostupne od kuće ili sa letovanja ako nam tako odgovara.