Budjenje

[MrNapokon]

Dve licnosti u sebi. Jedna koja ispunjava taj socijalni deo tebe. Porodica, prijatelji, posao, obaveze. Nauceni smo kroz zivot da reagujemo po odredjenom sablonu. To je ono sto nas cini da se osecamo bezbedno, ususkano i prilagodjeno. i to je u redu. Socio bice...
Ipak ima ona druga strana. Obicno je potisnuta unutra. I iako je potisnuta nesto se dogodi, neki mozda i najobicniji momenat u svakodnevnici koji je probudi. Recimo prijatan miris. Pomirises nesto lepo i osetis kako senzacije putuju kroz telo. Odmah opusti, oraspolozi, nasmeje. I shvatis da je to samo pocetak. Jedan stimulans koji ti daje mogucnosti da istrazis jos vise. Pa se onda setis da je prijatan vazduh, lepo vreme, mozda topao vetar duva kroz kosu. Samo telo trazi vise. Zeljno tih prelepih nadrazaja. Pozelis mozda da si na plazi i da stojis u vodi dok ti talasi masiraju gleznjeve. Topla svetlost sunca koja cini pore na kozi da se otvore. Vape za daljnjim senzacijama. Setis se koliko zivot jeste jednostavan kada pozelis.
Sta te inspirise?

 

[Ната Ли]

Sta te inspirise?

Kad te jednom pukne inspiracija i probudiš se više nema nazad

 

[gost 124731]

Инспирише ме вожња. Сама у ауту са отвореним прозорима и није битно где идем. То сам почела да практикујем у последње време. Не мора чак ни нешто далеко. Пола сата, 40 минута. Само да ми ветар мало проструји кроз косу.

Генерално, потребно ми је да на тренутке бар будем сама. А то је скоро немогуће.

 

[Smorisha]

Инспирише ме вожња. Сама у ауту са отвореним прозорима и није битно где идем. То сам почела да практикујем у последње време. Не мора чак ни нешто далеко. Пола сата, 40 минута. Само да ми ветар мало проструји кроз косу.

Генерално, потребно ми је да на тренутке бар будем сама. А то је скоро немогуће.

Ja praktikujem meditaciju za takve stvari i dosta pomaže

 

[Manastirka]

Često puta adrenalin, valjda kao potreba da se osetim živom.Ta "ušukanost"...zna da bude dosadna, pa se vremenom osećaš kao "živ...ali isto k'o mrtav".Inspirišu me izazovi!

 

[Џорџи]

Za sex nema mesta

 

[LBarbara]

Nocna setnja praznom plazom u ranu jesen, tad se talasi najlepse cuju, pogled sa vrha planine dok duva vetar,
brza nocna voznja automobilom po auto putu uz zvuke recimo

Jutarnja kafa na terasi sa voljenom osobom, slusanje vodopada, brzog potoka...ima toga dosta...

 

[Manastirka]

Za sex nema mesta

Pogrešan pdf...jbg!

 

[MrNapokon]

Инспирише ме вожња. Сама у ауту са отвореним прозорима и није битно где идем. То сам почела да практикујем у последње време. Не мора чак ни нешто далеко. Пола сата, 40 минута. Само да ми ветар мало проструји кроз косу.

Генерално, потребно ми је да на тренутке бар будем сама. А то је скоро немогуће.

Potreba za prostorom. Skloniti se samo i osetiti olaksanje.

 

[MrNapokon]

Nocna setnja praznom plazom u ranu jesen, tad se talasi najlepse cuju, pogled sa vrha planine dok duva vetar,
brza nocna voznja automobilom po auto putu uz zvuke recimo

Jutarnja kafa na terasi sa voljenom osobom, slusanje vodopada, brzog potoka...ima toga dosta...

Cool. Zvuk vodpada. Beli sum smirujuc i prijatan razgovor. O bilo cemu lepom.

 

[MrNapokon]

Kad te jednom pukne inspiracija i probudiš se više nema nazad

Nema nazad. Kada se zenice rasire, tlo zatreperi prijatno i prenese tu milinu uz ledja. Gde nazad.

 

[MrNapokon]

Često puta adrenalin, valjda kao potreba da se osetim živom.Ta "ušukanost"...zna da bude dosadna, pa se vremenom osećaš kao "živ...ali isto k'o mrtav".Inspirišu me izazovi!

Ou jea adrenalin. Koja akcija?

 

[Ната Ли]

Nema nazad. Kada se zenice rasire, tlo zatreperi prijatno i prenese tu milinu uz ledja. Gde nazad.

I ti znaš?

 

[MrNapokon]

I ti znaš?

Volim da istrazujem. Radoznalost. Osecanja su esencija coveka. Pogotovu prava.

 

[MrNapokon]

Kako odoleti senzacijama koje se sklope u tebi kao slagalica. Sve bude odjednom fokus za jos i jos. Gde moze to da odvede.

 

[Ната Ли]

Volim da istrazujem. Radoznalost. Osecanja su esencija coveka. Pogotovu prava.

I tada radi adrenalin

Kao da skačeš padobranom

 

[Ната Ли]

Kako odoleti senzacijama koje se sklope u tebi kao slagalica. Sve bude odjednom fokus za jos i jos. Gde moze to da odvede.

A može
Može visoko..
A možeš i da tresneš, al bitno je da ne padneš na glavu
I da se ne plašiš da probaš ponovo

 

[barisca]

Najvise me inspirise istinska ljubav, cuvstvena i senzitivna. A i nezavisno od ideala kojeg stvaram.. posto je sad manje o tome rec...takodje imam i tu svakodnevnu potrebu za istancanim culima, da sve dodirnem i da vidim, da slusam i da saslusam, dublje i sire. Zato i zelim da sto vise imam tu jednu primarnu svest da jedino sad i ovde postoji. Kako danas, tako i uvek.

A inspirise me jos sloboda i da se sto vise otisnem iz konfomizma i bolesnog drustva... u kojemu nista nije sveto.

 

[MrNapokon]

A može
Može visoko..
A možeš i da tresneš, al bitno je da ne padneš na glavu
I da se ne plašiš da probaš ponovo

Ok podrazumeva se da je bezbedno. Kao voznja u zabavnom parku. Prvo je frkica nalet iz peta, kolena zakleckaju, a onda kada skapiras da je sve bezbedno krece voznja. Podigne se gore i vriska. Adrenalin i oslobadjanje. Doduse ja to vezujem i za hekni penki al ok u osnovi je osecaj u pitanju.

 

[ChristopherWalken]

Инспирише ме вожња. Сама у ауту са отвореним прозорима и није битно где идем. То сам почела да практикујем у последње време. Не мора чак ни нешто далеко. Пола сата, 40 минута. Само да ми ветар мало проструји кроз косу.

Генерално, потребно ми је да на тренутке бар будем сама. А то је скоро немогуће.

Kamo sreće da mene to inspiriše. Bio bih inspirisan svaki dan ceo dan.

 

[ChristopherWalken]

Inače mene ne inspiriše ništa. Baš ništa... Tup sam kao kad bi mogli da se ukrste ameba i kamen za potapanje kupusa.
Živim u fazonu - majmun radi šta majmun vidi.