Quantcast

Bubonska kuga - Oblik bioloskog rata

Zabranjena_Arheologija

Aktivan član
Poruka
1.108
Centralizacija Papske moći je kulminirala za vreme pape Inoćentija IV (1243-1254). Inoćentije IV je pokušao da papstvo pretvori u svetski najviši politički autoritet proglašavanjem pape za „vikara (zemaljskog predstavnika) Tvorca kojem je svako ljudsko stvorenje podređeno“. Za vreme Inoćentija IV Inkvizicija je proglašena zvaničnom institucijom rimske katoličke crkve.
Uprkos Inkviziciji, Evropa se u 13. veku počela oporavljati od ekonomskog i socijalnog prekida izazvanog krstaškim ratovima. Znaci evropske renesanse su bili vidljivi u proširavanju intelektualnih i umetničkih horizonata. Trgovina sa drugim delovima sveta je obogatila život Evrope. Evropa je ulazila u period u kojem su kavaljerstvo, muzika, umetnost i duhovne vrednosti igrale ogromnu ulogu. Ovaj napredak jedva da je sto godina trajao kada ga je iznenada privremeno zaustavio katastrofalni događaj. Taj događaj je bila bubonska kuga, takođe poznata i kao Crna Smrt. Crna Smrt je nastala u Aziji i uskoro se proširila na Evropu gde je ubila preko 25 miliona ljudi (otprilike jednu trećinu populacije Evrope) za manje od četiri godine. Neki istoričari navode i 35 do 40 miliona žrtava ili oko pola svih Evropljana.

Epidemija se prvo proširila kroz Evropu između 1347 i 1350. Bubonska kuga se javljala svakih deset do dvadeset godina odnoseći svaki put više života sve do 1700-tih godina. Iako je teško izračunati konačan broj žrtava tokom tih 400 godina, veruje se da je preko 100 miliona ljudi umrlo od kuge.

Veruje se da su dva tipa kuge izazvale Crnu Smrt. Prvi i češći tip je „bubonski“. Bubonski oblik kuge je okarakterisan oticanjem limfnih čvorova; otekline se zovu „buboe“. Buboe prati povraćanje, temperatura i smrt u roku od nekoliko dana ako se bolest ne leči. Ovaj oblik kuge nije prenosiv između ljudi: zahteva aktivnog nosioca kao što je buva. Iz ovog razloga mnogi istoričari veruju da su glodari zaraženi buvama izazvali bubonsku kugu. Zna se da glodari i danas nose zarazu. Nekoliko zapisa između 1347 i kasnih 1600-tih govore o najezdi glodara pred izbijanje Crne Smrti, što daje validnost teoriji o glodarima.

Drugi oblik kuge koji je doprineo Crnoj Smrti je visoko zarazan tip poznat kao „plućna“ kuga. Karakteristike su joj drhtavica, ubrzano disanje i iskašljavanje krvi. Temperatura tela je povišena i smrt usledi nakon tri do četiri dana pošto se uhvati. Ovaj drugi tip kuge je skoro uvek fatalan i najbolje se prenosi po hladnom vremenu i u slaboj provetrenosti. Neki doktori danas veruju da je ovaj drugi oblik, „plućna“ kuga, bila uzročnik većine žrtava Crne Smrti, zbog prenaseljenosti i loših higijenskih uslova koji su vladali u Evropi.

Mi bi smo normalno zavrteli glavom na ovaj tragični period ljudske istorije i bili zahvalni što je moderna medicina razvila lekove za ove vrste opakih zaraza. Međutim, zabrinjavajuće enigme o Crnoj Smrti još postoje. Mnoga izbijanja su se desila tokom toplog vremena u slabo naseljenim oblastima. Nisu sva izbijanja bubonske kuge bila prethodno ispraćena najezdom glodara; u stvari, samo retki slučajevi su bili povezani sa povećanom najezdom štetočina. Najveća zagonetka o Crnoj Smrti je kako je izbijala u izolovanim ljudskim naseobinama koje nisu imale kontakta sa pređašnje zaraženim oblastima. Epidemije su takođe imale tendenciju da iznenada prestanu. Da bi rešio ove zagonetke istoričar bi normalno pogledao šta su ljudi zabeležili u godinama kuge. Kada to učini on se susreće sa pričama toliko neverovatnim da će ih sigurno odbaciti kao da su fantazije i sujeverja uplašenog uma. Ogroman broj ljudi širom Evrope i drugim oblastima pogođenim kugom u svetu su prijavljivali da su izbijanja kuge izazvana smrdljivom „maglom“. Te magle su se često pojavljivale nakon neobičnih svetala na nebu. Istoričar ubrzo otkriva da su „magle“ i svetla prijavljivana češće i na mnogo više lokacija nego najezde glodara. Godine kuge su ustvari bile period velike NLO aktivnosti. Šta su onda bile te misteriozne magle?

Postoji još jedan veoma važan način kako se bakcili kuge mogu preneti: putem hemiskog oružja. Amerika i Sovjetski savez danas imaju zalihe biološkog oružja koja sadrže bubonsku kugu i druge epidemske zaraze. Bakcili se održavaju živim u kanisterima koji izbacuju zaraze u vazduh u gustim, često vidljivim, oblacima. Svako ko udiše maglu će udahnuti zarazu. Danas ima dovoljno tih bioloških oružja da se zbriše dobar deo čovečanstva.



Navodi o sličnim maglama koje izazivaju zarazu iz godina kuge snažno ukazuju da je Crna Smrt izazvana hemiskim ratom. Hajde da pogledamo te neverovatne beleške koje su dovele do tog zaključka.

Prvo izbijanje kuge u Evropi se desilo neobične serije događaja. Između 1298 i 1314, sedam velikih „kometa“ je viđeno iznad Evrope; jedna je bila od „crnila strahopoštovanja“. Jednu godinu pre prvog izbijanja epidemije u Evropi, „kolona vatre“ je prijavljena iznad papine palate u Avinjonu u Francuskoj. Ranije te godine, „vatrena lopta“ je primećena iznad Pariza; navodno je ostala vidljiva posmatračima neko vreme. Narodima Evrope ova viđenja su predstavljala predskazanja kuge koja je potom usledila.

Istina je da su neke prijavljene „komete“ bile verovatno samo to: komete. Neke su mogle biti mali meteori ili vatrena lopte ( veliki zapaljeni meteori). Vekovima ranije ljudi su bili uopšteno mnogo više sujeverni nego što su danas i tako su prirodni meteori i slični prozaični fenomeni često prijavljivani kao vesnici kasnijih katastrofa iako nije bilo nikakve povezanosti između njih u stvarnom životu. Sa druge strane bitno je naglasiti da je svaki neobičan objekat na nebu zvan „kometa“. Dobar primer je nađen u bestseleru izdatom 1557. godine: Hronika dobročinitelja i upozorenja... od Conrad Lycosthenes-a. Na 494. strani njegove knjige čitamo o „kometi“ viđenoj 1479. godine:

„Kometa je viđena u Arabiji u obliku zašiljenog drvenog kolca...“ Prateća ilustracija, koja je zasnovana na opisu očevidaca, pokazuje ono što jasno izgleda kao prednji deo rakete među oblacima. Objekat izleda da je ima mnogo prozora. Danas bi taj objekat zvali NLO, ne kometa. Ovo nas navodi da se zapitamo koliko je drugih drevnih „kometa“ bilo slično raketama. Kada se susretnemo sa starom prijavom komete mi ne znamo sa sigurnošću sa čime imamo posla ukoliko ne postoji podrobniji opis. Prijava iznenadnog povećanja „kometa“ ili sličnih nebeskih fenomena može zapravo da označava povećanje NLO aktivnosti.

Veza između neobičnih vazdušnih fenomena i Crne Smrti je uspostavljena trenutno tokom prvog izbijanja kuge u Aziji. Kako nam jedan istoričar govori:

„Prve prijave su došle sa istoka. Bile su zbrkane, preuveličane, zastračujuće kao što prijave iz tog dela sveta često jesu: opisi oluja i zemljotresa: o meteorima i kometama koje prate otrovni gasovi koji ubijaju drveće i plodnost zemljišta...“

Gornji pasus ukazuje da su strani leteći objekti radili više od samog širenja zaraze: oni su takođe prskali hemiskim i biološkim biljnim otrovima. Pasus podseća na drevne mesopotamske tablice koje opisuju uništavanje prirode od strane Skrbničkih „bogova“.

Veza između nebeskih fenomena i kuge je počela vekovima pre Crne Smrti. Videli smo primere u našim ranijim diskusijama o Justinijanovoj kugi. Iz drugog izvora čitamo o velikoj kugi koja je navodno izbila 1117 godine – skoro 250 godina pre Crne Smrti. Njoj su takođe predhodili neobični nebeski fenomeni: „U januaru 1117. godine kometa je proletela kao vatrena armija od severa prema Orijentu, mesec je bio krvavo crven tokom pomračenja, godinu dana kasnije svetlo se pojavilo sjajnije od sunca. Za ovim je došla velika hladnoća, glad i kuga od koje je trećina čovečanstva nestala.“2

Kada je srednjevekovna Crna Smrt počela, pomena vredni nebeski fenomeni su nastavili da prate epidemiju. Prijave mnogih ovih fenomena je skupio Johannes Nohl i izdao u svojoj knjizi, Crna Smrt, Hronika kuge (1926). Prema g-dinu Nohl-u najmanje 26 „kometa“ je prijavljeno između 1500 i 1543. Petnest ili šesnest je viđeno između 1556 i 1597. Godine 1618, osam ili devet. Nohl naglašava konekciju, koju su ljudi uvideli, između „kometa“ i pratećih epidemija:

Godine 1606 viđena je kometa posle koje je kuga prošla svetom. 1582. godine kometa je donela tako nasilnu kugu u Majo, Prague, Thuringia, Netherland i druga mesta, da je u Thuringia odnela 37,000 a u Netherland 46,415 žrtava.“

Iz Beča dobijamo sledeći opis događaja koji se desio 1568. Ovde vidimo vezu između izbijanja kuge i objekta opisanog na način neverovatno sličan modernoj cigari ili NLO oblika zraka:

„Kada su po danu i na mesečini viđeni, prelepa duga i vatreni zrak kako lebde iznad crkve Sv. Stefanije, pratile su ih strašne epidemije u Austriji, švabiji, Augsburgu, Wuertembergu, Nirmbergu i drugim mestima, odnoseći ljudska bića i stoku.“

Viđenja neobičnih vazdušnih fenomena se uglavnom dešavalo nekoliko minuta do godinu dana pre izbijanja kuge. Tamo gde je postojala praznina između takvog viđenja i dolaska kuge, drugi fenomen je ponekad prijavljivan: pojavljivanje zastrašujućih čovekolikih figura obučenih u crno. Te figure su često viđane na obodima grada ili sela i njihovo prisustvo je signaliziralo trenutno izbijanje epidemije. Zapis iz 1682. godine govori o jednoj takvoj poseti vek ranije:
 
Poslednja izmena:

Zabranjena_Arheologija

Aktivan član
Poruka
1.108
„U Brandenburgu su se 1559 pojavili strašni ljudi, od kojih je prvo 15 a zatim 12 viđeno. Imali su male glave, zastrašujućeg lica, i duge kose kojima su kosili ječam, tako da se zvuk čuo nadaleko, ali ječam nije padao. Kada je dosta ljudi trčeći došlo da ih vidi, oni bi produžili dalje.“

Poseta čudnih ljudi u poljima ječma je propraćena trenutnim izbijanjem kuge u Brandenburgu.


Ovaj incident otvara intrigantna pitanja: ko su bile misteriozne figure? šta su bili dugi nalik kosi instrumenti koje su držali i koji su proizvodili glasan šišteći zvuk? Izgleda da su „kose“ mogle biti dugački instrumenti dizajnirani da špricaju otrov ili gas pun bakcila. Ovo bi značilo da su ljudi pogrešno protumačili kretanje „kose“ kao pokušaj košenja već je taj pokret bio čin prskanja aerosola po gradu. Slični ljudi u crnom su prijavljeni u Mađarskoj:

„... leta Gospodnjeg 1571. u planinskim gradovima Mađarske kod Schuelersberg-a pojavilo se tako puno crnih jahača da su ljudi pomislili kako Turci kreću u pljačku, ali iznenada opet nestadoše i potom besneća kuga izbi u susedstvu.“ Strani ljudi obučeni u crno, „demoni“ i druge zastrašujuće figure su viđane u drugim evropskim zajednicama. Stvorenja su često viđana kako nose duge „metle“, „kose“ ili „mačeve“ kojima su „čistili“ ili „kucali na“ vrata domova. Stanovnici tih kuća bi kasnije oboleli od kuge. Iz ovih prijava su ljudi stvorili popularnu sliku „Smrti“ kao kostura ili demona sa kosom u ruci. Kosa je postala simbol kojom Smrt pokosi ljude kao klasje. Gledajući u ovu sliku smrti mi u stvari zurimo u lice NLO-a.

Od svih fenomena povezanih sa Crnom Smrću, najučestaliji od svih su čudne, otrovne „magle“. Isparenja su često primećivana i kada drugi fenomeni nisu. G-din Nohl ukazuje da su vlažne otrovne magle bile „dešavanja koja su predhodila epidemiji kroz celo njeno kretanje“. Veliki broj doktora toga doba je uzimalo zdravo za gotovo da su čudne magle izazivale kugu. Ova veza je, kako nam govori Nohl, uspostavljena na samom početku Crne Smrti:

„Poreklo kuge leži u Kini, tamo je kako kažu počela da besni 1333. godine, posle odvratne magle koja je imala strašan smrad i inficirala vazduh.“

Drugi događaj naglašava da se kuga nije prenosila sa osobe na osobu nego se dobijala udisanjem smrdljivog vazduha:

„Tokom cele 1382. godine nije bilo vetra, zbog čega je vazduh postao ustajao, i izbila je epidemija ali se kuga nije prenosila sa jednog čoveka na drugog već su je svi koji su umrli dobili direktno iz vazduha.“

Prijave o smrtonosnim „otrovnim maglama“ su dolazile iz svih kugom pogođenih delova sveta:

„Praška hronika opisuje epidemije u Kini, Indiji i Persiji; a fiorentinski istoričar Matteo Villani, koji je nastavio rad svoga brata Giovanni-ja, pošto je umro od kuge u Florenci, prenosi podatke o zemljotresima i zagađenim maglama od putnika iz Azije;...“

Isti istoričar nastavlja:

„Sličan incident zemljotresa i otrovne magle je prijavljen sa Kipra i verovalo se da je vetar bio toliko otrovan da je ubijao ljude.“

On dodaje:

„Nemački izvori govore o teškoj, kao buđ smrdljivoj izmaglici koja napreduje sa istoka i širi se Italijom.“

Autor izjavljuje da u drugim državama:

„... ljudi su bili ubeđeni da se mogu zaraziti od smrada ili su mogli, kako je ponekad opisivano, videti kugu kako dolazi ulicom kao bleda magla.“

On zaključuje, prilično dramatično:

„Sama zemlja je izgledala kao da je u stanju grčenja, tresla se i pljuvala, izbacujući napred jake otrovne vetrove koji su uništavali životinje i bilje i donosili rojeve insekata da dovrše uništenje.“

Slična dešavanja su opisali i drugi pisci. žurnal iz 1680. godine prijavljuje ovaj čudan incident:

„Između Eisenberg-a i Dornberg-a viđeno je tridest odara (postolje za mrtvački sanduk), svi prekriveni crnom tkaninom, u sred bela dana i među njima na odru crni čovek sa belim krstom stajaše. Kada su oni nestali, velika vrućina je počela da su je ljudi u tom mestu jedva podnosili. Ali kada je sunce zašlo osetili su sladak miris kao da su u ružičnjaku. Zatim je epidemija naišla u mnogim mestima Thuringia.“

Južnije, u Beču:

„... okrivljene su zlog mirisa magle, kao indikatori
Kuge, a ovih je, zaista, nekoliko primećeno prošle
jeseni.“

Direktno iz kugom poharanog grada, Eisleben-a, dolazi nam ovaj zabavan i možda preuveličan novinski članak izdat 1. septembra 1682. godine:

„Na groblju u Eisleben-u tokom noći zabeležen je sledeći incident: Kada su tokom noći grobari vredno kopali rake, jer je nekim danima umiralo između 80 i 90, iznenada su primetili da je crkva, a naročito propovedaonica, obasjana jarkom svetlošću. Ali na njihovom putu do tamo crna, gusta magla spustila se na groblje da su jedva videli jedan drugog i to su smatrali lošim znakom. Zbog toga danju i noću grozni zli duhovi su viđani kako plaše ljude, goblini koji im se cere ali i dosta belih duhova ...“

Isti novinski članak kasnije dodaje:

„Kada je magistar Hardte izdahnuo u agoniji viđen je plavi dim kako izlazi iz njegovog grla, i to u prisustvu dekana; isto je primećeno i u drugim smrtnim slučajevima. Na isti način, plavi dim je primećen kako se diže iz potkrovlja kuća u kojima su svi stanari preminuli. U crkvi svetog Petra plavi dim je uočen visoko blizi plafona; zbog toga je crkva izbegavana, pogotovu kako je sve više parohana umiralo.“

„Magle“ ili otrovi kuge su bili dovoljno gusti da se pomešaju sa normalnom vlagom vazduha i postanu deo jutarnje rose. Ljudi su upozoravani da preduzmu sledeće mere opreza: Ako novo ispečen hleb prenoći i ujutru bude buđav, žuto-zelene boje i nejestiv, i kada se da živini i psima da ga jedu a oni crknu ili ako živina pije jutarnju rosu i zbog toga ugine, onda je otrov kuge blizu.“

Kao što je primećeno ranije, smrtonosne „izmaglice“ su bile direktno povezane sa jarkim pokretnim svetlima na nebu. Prijavljeni su i drugi izvori smrada. Na primer, Forestus Alcmarianos je pisao o monstruoznom „kitu“ koji je bio:

„28 ella (105 stopa) dugačak i 14 ella (33 stope) širok, dolazeći iz zapadnih mora bio izbačen na obalu Egemont-a visokim talasima i nije mogao da se vrati u dubine; izazvao je tako strašan smrad vazduha da je ubrzo zatim izbila epidemija u Egemont-u i okolini,“

Šteta je što g-din Alcmarianos nije ostavio detaljniji opis smrtonosnog kita jer je mogao biti letelica slična modernom NLO-u koje su viđene kako ulaze i izlaze iz vodenih masa. Sa druge strane Alcmarianos-ov kit je mogao biti baš to: mrtvi truleći kit koji je izbačen na obalu baš pred izbijanje kuge.

Vrlo je bitno da su smrdljive izmaglice i loš vazduh bili okrivljavani za mnoge druge epidemije u istoriji. Tokom kuge u drevnom Rimu, poznati lekar Hipokrat (oko 460-337 pne.) izjavio je da je bolest izazvana poremećajima u telu zbog promena u atmosferi. Da bi ovo lečio Hipokrat je naredio ljudima da prave velike javne lomače. On je verovao da će velike vatre popraviti vazduh. Hipokratov savet je upražnjavan vekovima kasnije od lekara tokom srednjevekovne kuge. Moderni doktori se ne osvrću mnogo na Hipokrata povodom ove stvari zbog uverenja da je Hipokrat bio neznalica što se tiče pravih izazivača kuge. U stvarnosti, velike lomače na otvorenom su bile jedina zamisliva odbrana od kuge ako je ona zaista izazvana bakcilima u spreju. Vakcine protiv kuge još nisu bile izmišljene tako da je ljudima jedina nada bila da spale smrtonosne „magle“ vatrom. Hipokrat i oni koji su pratili njegov savet možda su zaista i spasili neke živote.

Važno je da bubonska i plućna kuga nisu bile jedine infektivne bolesti u istoriji koje su se širile čudnim smrtonosnim maglama. Smrtna zaraza, kolera, je bila druga:

Kada je kolera izbila na brodu Britannia, Njenog Veličanstva, u Crnom moru 1854. godine, nekoliko oficira i ljudi je potvrdilo da je trenutno pre izbijanja, zanimljiva crna magla naišla sa mora i prekrila brod. Brod nije ni u potpnosti napustio maglu kada je prvi slučaj bolesti objavljen.“
 
Poslednja izmena:

Zabranjena_Arheologija

Aktivan član
Poruka
1.108
Plave magle su takođe prijavljene u vezi sa izbijanjima kolere 1832. i 1848-1849 u Engleskoj.

Kao što je pomenuto ranije, kuge su imale veliku versku važnost. U Bibliji, za kuge je rečeno da su bile Jehovin metod za kažnjavanje ljudskog zla. „Predskazanja“ koja su bila bre izbijanja Crne Smrti sliče mnogim „predskazanjima“ prijavljenim u Bibliji: smetnje u atmosferi, oluje, neobične najezde insekata, nebeski fenomeni.

Dodatno, bubonski oblik kuge je bio veoma sličan, ako ne identičan, nekim kaznama nanetim od „Boga“ iz Starog zaveta:

Tada oteža ruka Gospodnja Azoćanima, i
moraše ih i udaraše ih šuljevima u Azotu i
međama njegovim.
I KNJIGA SAMUILOVA 5:6

..., bi ruka Gospodnja na gradu s mukom
vrlo velikom, i stade biti građane od maloga
do velikoga, i dođoše na njih tajni šuljevi.
I KNJIGA SAMUILOVA 5:9

... Jer bejaše smrtan strah po celome gradu,
i vrlo teška beše ruka Gospodnja onde. Jer
ljudi koji ostajahu živi bolovahu od šuljeva
tako da se vika u gradu podizaše do neba.
I KNJIGA SAMUILOVA 5:11-12


Religiozni aspekt srednjevekovne Crne Smrti bio je uvećan prijavama o gromoglasnim zvukovima koji su povezani izbijanjima kuge. Zvukovi su bili slični onima opisanim u Bibliji, pratili su pojavljivanja Jehove. Interesantno je da su oni zajednički nekim NLO viđenjima:

Tokom kuge u Italiji 1565, grmljavina se čula dan i noć, kao u ratu, zajedno sa žagorom i bukom koja dolazi od mnogobrojne vojske. U mnogim mestima u Nemačkoj čuo se zvuk kao da mrtvačka kola prolaze ulicama...

Slični zvukovi su pratili čudne vazdušne fenomene povezane sa kugom u Engleskoj. Objekat opisan u sledećem citatu ostao je vidljiv preko nedelju dana i ostalja utisak da je prava kometa ili planeta (kao što je Venera); međutim, neki drugi objekti mogu biti obeleženi samo kao „neidentifikovani“. Istoričar Walter George Bell zabeležio je sledeće:

„U mračnim decembarskim noćima 1664. godine građani Londona su se okupili da gledaju novu sjajnu zvezdu. Kralj čarls II i njegova kraljica gledali su sa prozora Whitehall-a. Na istoku je izašla, ne postižući veliku visinu, i zašla za jugozapadnim horizontom između 2 i 3 ujutru. Za nedelju ili dve je nestala, onda je stiglo pismo iz Beča potvrđujći viđenje brilijantne komete i „u vazduhu pojavu Kovčega , koji je uznemirio misli ljudima“. Erfurt je uz to video i drugo grozno ukazanje, slušaoci su čuli buke u vazduhu, zvukove topova i musketa. Prijava je glasila, jedne noći u februaru, stotine osoba je gledalo plamenove oko sat vremena, koji kao da su bacani od Whitehall-a do Sv. James-a i opet nazad do Whitehall-a gde su zatim nestali.

U martu pojavila se na nebesima svetlija kometa vidljiva od dva sata posle ponoći pa sve do jutra. Sa takvim predskazanjima budućnosti Velika Kuga Londona je počela.“

Ostala manje česta „predskazanja“ su takođe prijavljena u vezi sa Crnom Smrću. Neki od tih fenomena su očito bile izmišljotine. Bitno je da te izmišljotine nisu bile proširene i retko su bile prijavljivane van zajednica iz kojih su potekle.

Svi ovi citati pružaju dokaze da je NLO (tj. Skrbničko društvo) bomardovalo ljudsku rasu smrtonosnim bolestima. Ovaj dokaz je naročito intrigantan kada razmotrimo tvrdnje koje su dali savremeni od NLO-a kontaktirani ljudi, koji kažu da oni prenose poruku čovečanstvu od NLO društva. Neki od njih tvrde da je NLO tu da pomogne čovečanstvu i da će NLO ukloniti bolesti na zemlji. NLO civilizacija navodno nema bolesti. Ako je Skrbnička civilizacija zaista tako zdrava možda je to zato što sebe ne bombarduje bakcilskim oružjem. Ako su NLO iskreno nameravali da donesu zdravlje ljudskoj rasi, možda su samo trebali da prestanu sa prskanjem infekcionih bioloških agenata u vazduh.

Crna Smrt ne samo što je odnela velike žrtve već je izazvala duboke psihološke i socijalne rane. Ljudi u prošlosti su bili ubeđeni da su epidemije bile Božije kazne za greh i to je izazvalo duboko samoposmatranje. Bilo je prirodno da ljudi optužuju same sebe i svoje susede za nastranost i da se pitaju šta su učinili da „zasluže“ svoju kaznu. žrtvama je retko padalo na pamet da kuge, čak iako su bile namerne, nemaju ništa sa pokušajima da se ljudska bića učine virtuoznija. Na kraju, socijalni i psihološki efekti kuge stvorili su suprotan rezultat. Očaj proizveden masovnim umiranjem doprineo je rasprostranjenom etičkom propadanju. U okruženju koje umire ljudi više neće mariti jesu li njihove akcije ispravne ili pogrešne; ionako će umreti. U strašnoj klimi srednjevekovne kuge, duhovne vrednosti su primetno opale a mentalna neuračunljivost izrazito porasla. Isti rezultati se mogu posmatrati tokom rata. Iako Biblija i druga religijska dela propovedaju da su kuge i ratovi stvoreni od „Boga“ da bi učinili ljude virtuoznijima i duhovno naprednijima, efekat je uvek suprotan.

Kataklizmička priroda Crne Smrti je bacila u senku drugo katastrofalno dešavanje za vreme godina kuge: obnovljeni pokušaj hrišćana da istrebe Jevreje. Kružile su lažne optužbe da Jevreji izazivaju kugu trovanjem izvora. Ove glasine zakuvale su ogromnu mržnju prema Jevrejima unutar onih hrišćanskih zajednica koje su bile pogođene epidemijom. Mnogi hrišćani su učestvovali u genocidima koji su odneli isto mnogo života, ako ne i više, kao pokolj Jevreja od nacista u 20. veku. Prema Collier-ovoj Enciklopediji:

„Ta zemlja (Nemačka) ... je bila poprište brutalnih masakara koji su periodično išli sa kraja na kraj zemlje. Ovi su kulminirali u vreme grozne kuge 1348-49, poznate kao Crna Smrt. Možda su zbog njihovog medicinskog znanja i higijenskog načina života bili nešto manje pogođeni od drugih, Jevreji su bili bezrazumno optuženi da namerno šire kugu, i stotine jevrejskih zajednica, malih i velikih, su zbrisane ili svedene na beznačajnu cifru. Posle ovoga samo su raštrkani delovi ostali u zemlji, uglavnom u nevažnim lordovijama koje su ih štitile i čak ohrabrivale zbog finansijskih prednosti koje su donosili. Samo nekolicina jevrejskih zajednica u Nemačkoj, kao što su u Frankfurtu na Majni i u Wormu, uspele da održene nenarušeno postojanje od srednjevekovnog doba nadalje.“

Genocidi su često bili vršeni od strane nemačkih trgovinski esnafa koji su isključivali Jevreje iz članstva. Mnogi od tih esnafa su bili odseci drevnih esnafa Bratstva. U stvari, vođe organizacija Bratstva i evropskih esnafa u 14. veku su uglavnom bili članovi drugih organizacija Bratstva. Ovde je opet bio primer u kojem je iskvarena mreža Bratstva bila bitan doprinosilac, ako ne i glavni izvor, velikog istoriskog genocida.

Nemačka nije bila jedina nacija koja istrebljivala Jevreje. Isto se desilo u španiji. Godine 1391. masakar nad jevrejima je sproveden velikim delom španskog poluostrva.

Iako su uplašeni hrišćani obezbeđivali ljudstvo za ove užasne genocide, njihovi činovi nisu uvek bili podržavani od papstva. Klement VI, koji je bio papa od 1342. do 1352., je odmah pokušao da Jevreje spasi masakra. On je izdao dve papske bule koje objavljuju da su Jevreji nevini od optužbi protiv njih. Bule su pozivale hrišćane da prestanu sa proganjanjima. Klement VI nije uspeo u potpunosti, jer su se do tada mnogi tajni trgovinski esnafi ujedinili u frakciju koja je bila protiv papskih aktivnosti. On takođe nije raspustio inkviziciju a, ona je učinila mnogo da se stvori uopštena tlačiteljska društvena klima u kojoj su takvi masakri mogli da se dese.

Kombinacija kuge, inkvizicije i genocida stvorila je sve elemente potrebne da se ispuni apokaliptičko proročanstvo. Katolička crkva je bila na rubu kolapsa zahvaljujući smrti mnogih sveštenika od kuge i zbog gubitka vere u crkvu koje je izazvano njenom nemogućnošću da okonča „Božiju bolest“. Veliki broj ljudi je proglašavao da je „Kraj dana“ blizu. Tačno prema proročanstvu, iz ovog komešanja pojavio se novi „vesnik od Boga“ sa obećanjem o neizbežnoj Utopiji. Učenja ovih novih mesija su imala efekat naelektrisanja na besne Evropljane i dovela su do događaja od velike važnosti: Protestantske reforme.
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.