Broj "Bošnjaka" u današnjoj Turskoj

  • Začetnik teme Začetnik teme Holy1
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Holy1

Ističe se
Poruka
2.671
U pitanju je broj srba islamske veroispovesti koji su tamo odvođeni u ropstvo, u janjičare, razme migracije i tako dalje.. Kroz vekove.
Vršena su ispitiaja po nalogu Amerikanaca za vreme ovog ratoubilačkog rata na prostorima Bosne i Hercegovine od 1991-1995, i došli su do neke brojke od 5.5 miliona ljudi koji govore nekom vrstom srpskog jezika, međutim Turski ambasador u Beogradu tvrdi da je taj broj izmad 9 miliona.

Moje mišljenje je da je taj broj čak i izmad 9 miliona ako posmatramo genetski. Više od 1/3 današnje Turske je bila stara Srbija, tu je bio starosedelački Srpski narod, ali su kroz vekove Turci odvodili mladiće i turčili ih sa prostora današnje Grčke,Bugarske, Srbije, Bosne, Makedonije, Crne Gore..(Gde su takođe živeli Srbi). Ti poturčeni srbi imali su velike familije i veliki porod stekli, mnogi od nj8h po predanju znaju ko su i odakle su, a neki su asimilovani. Poslednje vece migracije su bile 1912-1913 i u prvom svetskom ratu. Austrougarska je poslala 5 hiljada srpskim mladica (od 22 do 27 god) iz Bosne i poslala u Tursku na izgradnju železnice Istanbul-Bagdad. Mnogi su umirali od žeđi i gladi od napora. Postoji veliko groblje u današnjem gradu Bursi.
 
Турци не знају колико имају Курда у својој земљи а као знају колико има исламизираних Срба, Бошњака и других муслимана српског језика са ових простора тамо, мало вероватно.
 
Kolko mi je poznato prva migracija iz Bosne ka Turskoj krenula je iza 1878. Nisam čuo da li je bilo iseljavanja poturica iz Niša,Vranja i Leskovca ili su tom kraju živjeli originalni Turci iz Azije i Albanci kolonisti. AU monarhija navodi da je od 1878 ~ 1914 iselilo oko 140 000 muslimana u Tursku. Iseljavanje je bilo iz Sandžaka između 1918 - 1941 u Tursku i nešto manje za vrijeme SFRJ.

Većina tih iseljenika koji žive u Turskoj ne osjećaju se Srbima već Bošnjacima ili Turcima. Mlađe generacija ne znaju uglavnom srpski jezik i ponosno ističu da su Turci.
 
Vršena su ispitiaja po nalogu Amerikanaca za vreme ovog ratoubilačkog rata na prostorima Bosne i Hercegovine od 1991-1995, i došli su do neke brojke od 5.5 miliona ljudi koji govore nekom vrstom srpskog jezika, međutim Turski ambasador u Beogradu tvrdi da je taj broj izmad 9 miliona.
Koji Amerikanci i, posebno, koji turski ambasador?

Austrougarska je poslala 5 hiljada srpskim mladica (od 22 do 27 god) iz Bosne i poslala u Tursku na izgradnju železnice Istanbul-Bagdad. Mnogi su umirali od žeđi i gladi od napora. Postoji veliko groblje u današnjem gradu Bursi.
Preskočiću ostale besmislice (o janičarima i devširmi pisao sam ovde već sigurno nekoliko puta); koliko je besmislica izneseno, demonstrira samo ovaj deo: Bursa nije bila deo pruge Istanbul-Bagdad (koja je zapravo spoj dveju pruga, Istanbul-Konja i Konja-Bagdad, s tim što je ova druga prava Bagdadska železnica). Bursa nije bila čak ni blizu te pruge. Jedina pruga koja je tada u Bursi izgrađena jeste pruga Bursa-Mudanja, čitavih 40km duga. Prugu je započeo jedan austrijski bankar, ali je neodgovorno vodio finansije, pa ju je morala preuzeti država. Bursa ima veći broj grobalja, ali nijedno nije vezano za železničke radnike, jer veći broj takvih radnika nije umro (jer je pruga, uprkos nezgodnom terenu, imala epohalnih 40km).
 
Pa ima tu istine, mnogi su odvedeni kao roblje, a neki i sami isli. Originalni Turci su kosooki Azijati a ne plavi skoro Sloveni.
Na prvom je mestu Turčin egzonim koji je preko Evrope ušao među današnje Turke. To šta je Turčin, a pogotovo šta je originalni Turčin, jeste predmet brojnih polemika u samoj Turskoj, i nažalost mislim da nema člana ovog foruma koji bi mogao izraziti neko stručno mišljenje na tu temu.

A što se tiče muslimanskog stanovništva Balkana i njegovog proterivanja u današnju Tursku, svakako da broj nije mali, samo je daleko od 9 miliona. Do proterivanja muslimanskog stanovništva tokom 19. veka, takav je broj bio neznatan, i izvori sa područja Anadolije ne znaju ni za kakve značajnije naseobine balkanskih muslimana. Slično je i sa krimskim Tatarima.
 
Pa kolko znademo, fizionomija i Turaka i Krimski Tatara je izmjenjena. Praoci "Turci" ili kako god ih zvali su kosooki Azijati.

Bilo je tu mjesavine svega i svacega, sviju moguci naroda gotovo na kugli zemljaskoj.
Nije to tako jednostavno kako na prvi pogled deluje. Ono što Evropljani zovu Turcima je prešlo izuzetno dug (dužinski i vremenski) put do dolaska u Anadoliju, gde je provelo par vekova pre nego što je došlo u dodir sa Srbima (i Bosancima/Bošnjacima). Tim izuzetno kompleksnim periodom se bavi jako malo samih Turaka, a kako korisnici ovog foruma imaju hiljade pogrešnih predstava o najpoznatijim periodima osmanske istorije, zaista ne bih širio priču.
 
Pa kad su Turci zauzeli Carigrad i dijelove Ist. Rimskog carstva, nijesu svu tu raju pobili. Mnogi su usli u turski etnikum. I Arapi, Perzijanci, crnci sve moguce.
Svakako da nisu, ali niti je osvojeni narod automatski postajao raja (takva dihotomija je anahronizam iz 18. i 19. veka), niti su se svi mešali. Arapski deo Osmanskog carstva je bio po mnogo čemu karakterističan, pa su tako osmanski dokumenti u ovim krajevima najčešće izdavani na arapskom (a ne osmanskom turskom) jeziku. Iranci (ne Persijanci) su bili prisutni uglavnom po arapskim i kurdskim predelima zemlje, ali mešanje između sunita i šiita nije bila tako česta pojava (podsetimo se pokolja iranskog stanovništva za vreme Selima I). Prema subsaharskom stanovništvu je postojao rasistički stav i među Arapima i među Turcima. Kao što rekoh, prekomplikovana je ova tema za ovakav forum.
 
Оних свесних свог порекла више нема. Последњи остаци су се утопили у турско море убрзо по стварању Турске.

О конкретним бројевима немогуће је говорити.
 
У ТУРСКОЈ 10 МИЛИОНА ЉУДИ говори српски
08.12.2018.

Историчар Милан Николић из Ваљева, после дугогодишњег истраживања, открио је да у Турској око 10 милиона људи говори српски језик, а само у Истанбулу око три и по милиона.

Николић у разговору за Спутњик прецизира да се ради се о исељеницима са ових простора, из бивше Југославије — Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.

„Наши одавно одлазе у Турску, и православни, и муслимани, па није необично што сада око 10 милиона људи у Турској говори наш језик. Они су муслиманске вероисповести. Примили су ислам и због разних повода и разлога су се преселили у Турску.“
Николић истиче да се неки од њих изјашњавају као Бошњаци, али да у дубини душе знају и ко су и одакле су.
„Они су нам иначе много помогли у овом истраживању. Без њихове помоћи не бих ни спровео ово истраживање. Имају веома лепо мишљење о нама као народу.“
Он каже да већ дуже време влада велико интересовање муслимана из Рашке области, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине за добијање двојних држављанстава.
„Они буквално опседају наш Генерални конзулат који у Цариграду постоји још од 19. века. Истовремено, за двојна држављанства нема заинтересованих испред црногорских и босанских конзулата.“

Памте српске корене
Николић наводи да је на идеју за то истраживање дошао пре десетак година, после разговора са тадашњим амбасадором Турске.
„Он је био први Турчин који је после 200 година ушао у Ћеле кулу и поклонио се мученицима који су страдали на том месту, после битке на Чегру. Испричао ми је да према пописима које има турска држава, најмање 10 милиона људи у Турској говори српски језик. Од тога око 3,5 милиона људи који говоре наш језик живи у Цариграду.“
Велику помоћ у утврђивању чињеница пружио му је турски новинар Селим, који је родом из једног села у околини Сјенице.
„Обишао је села у Турској у којима се говори српски. Пописао је велики број места у којима живи народ који води порекло са ових простора. Сви они памте своје српске православне корене, памте име и презиме првог претка који је примио ислам, памте и своје славе и своје обичаје, јер није лако променити ни место боравка, а камоли веру. Они нису заборавили ни ко су, ни одакле су. И данас у Рашкој области народ у говору време одређује од Ђурђевдана, до Илиндана, од Мале Госпојине до Митровдана, до Божића и слично.“
Николић додаје да су и муслимани до деведестих година прошлог века у БиХ, конкретно у Сребреници, за Ускрс фарбали јаја, а за Божић су имали положајника.

Код Једрена сахрањено 800 српских војника
Историчар Милоје Николић открио је код Једрена и старо српско гробље на којем је сахрањено око 800 српских војника погинулих у Првом балканском рату.
„На гробље ме је одвела фотографија, после 200 година. Те 2012. године сам пронашао гробље и опет ми је помогао Турчин који води порекло са ових простора. На основу фотографије, препознао је локацију и тамо ме одвео.“

Николић наводи да се до сада три пута обраћао надлежном српском министарству да се то гробље обележи, али да је пројекат одбијен, иако је ослобођена апсолутна логистичка подршка турских власти.
„Градоначелник Једрена нам је обезбедио и смештај и сарадњу на локалу. Рекао је да је само потребно да утврдимо да је гробље наше и да га обележимо као Зејтинлик у Солуну или да их преселимо у отаџбину на неко војничко гробље.“
Николић наводи да су за тај пројекат неопходна одређена средства, али да према његовој процени то не би много коштало државу.

Извор: rs.sputniknews.com
 
У ТУРСКОЈ 10 МИЛИОНА ЉУДИ говори српски
08.12.2018.

Историчар Милан Николић из Ваљева, после дугогодишњег истраживања, открио је да у Турској око 10 милиона људи говори српски језик, а само у Истанбулу око три и по милиона.

Николић у разговору за Спутњик прецизира да се ради се о исељеницима са ових простора, из бивше Југославије — Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.

„Наши одавно одлазе у Турску, и православни, и муслимани, па није необично што сада око 10 милиона људи у Турској говори наш језик. Они су муслиманске вероисповести. Примили су ислам и због разних повода и разлога су се преселили у Турску.“
Николић истиче да се неки од њих изјашњавају као Бошњаци, али да у дубини душе знају и ко су и одакле су.
„Они су нам иначе много помогли у овом истраживању. Без њихове помоћи не бих ни спровео ово истраживање. Имају веома лепо мишљење о нама као народу.“
Он каже да већ дуже време влада велико интересовање муслимана из Рашке области, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине за добијање двојних држављанстава.
„Они буквално опседају наш Генерални конзулат који у Цариграду постоји још од 19. века. Истовремено, за двојна држављанства нема заинтересованих испред црногорских и босанских конзулата.“

Памте српске корене
Николић наводи да је на идеју за то истраживање дошао пре десетак година, после разговора са тадашњим амбасадором Турске.
„Он је био први Турчин који је после 200 година ушао у Ћеле кулу и поклонио се мученицима који су страдали на том месту, после битке на Чегру. Испричао ми је да према пописима које има турска држава, најмање 10 милиона људи у Турској говори српски језик. Од тога око 3,5 милиона људи који говоре наш језик живи у Цариграду.“
Велику помоћ у утврђивању чињеница пружио му је турски новинар Селим, који је родом из једног села у околини Сјенице.
„Обишао је села у Турској у којима се говори српски. Пописао је велики број места у којима живи народ који води порекло са ових простора. Сви они памте своје српске православне корене, памте име и презиме првог претка који је примио ислам, памте и своје славе и своје обичаје, јер није лако променити ни место боравка, а камоли веру. Они нису заборавили ни ко су, ни одакле су. И данас у Рашкој области народ у говору време одређује од Ђурђевдана, до Илиндана, од Мале Госпојине до Митровдана, до Божића и слично.“
Николић додаје да су и муслимани до деведестих година прошлог века у БиХ, конкретно у Сребреници, за Ускрс фарбали јаја, а за Божић су имали положајника.

Код Једрена сахрањено 800 српских војника
Историчар Милоје Николић открио је код Једрена и старо српско гробље на којем је сахрањено око 800 српских војника погинулих у Првом балканском рату.
„На гробље ме је одвела фотографија, после 200 година. Те 2012. године сам пронашао гробље и опет ми је помогао Турчин који води порекло са ових простора. На основу фотографије, препознао је локацију и тамо ме одвео.“

Николић наводи да се до сада три пута обраћао надлежном српском министарству да се то гробље обележи, али да је пројекат одбијен, иако је ослобођена апсолутна логистичка подршка турских власти.
„Градоначелник Једрена нам је обезбедио и смештај и сарадњу на локалу. Рекао је да је само потребно да утврдимо да је гробље наше и да га обележимо као Зејтинлик у Солуну или да их преселимо у отаџбину на неко војничко гробље.“
Николић наводи да су за тај пројекат неопходна одређена средства, али да према његовој процени то не би много коштало државу.

Извор: rs.sputniknews.com
Fotografija stara 200 godina o prvom balkanskom ratu?Da se pisac ne drogira? :koto:
 

Back
Top