Srpskoj istoriografiji su Britanci krivi za sve loše što se ovde dešavalo tokom oba svetska rata. Prvi slučaj je stvaranje Jugoslavije gde se Britanci optužuju da su naterali kralja Aleksandra i Pašića da stvore Jugoslaviju umesto da uvećaju Kraljevinu Jugoslaviju na račun austrougarskih teritorija. Jednostavno kralj Aleksandrar i Pašić su prihvatili soluciju veće zemlje i ništa tu Britanci nisu krivi.
Drugi slučaj je vojni puč 27. marta kojim je vojska skinula sa vlasti kneza Pavla Karađorđevića i vladu koja je potpisala pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu što je isproovciralo Hitlera da napadne Jugoslaviju 6. aprila 1941. Iako je verovatno britanska obaveštajna služba imala učešća u ovom događaju najveći krivac je Pavle Karađorđević pa onda general Simović koji je izveo puč na talasu narodnog nezadovoljstva da bi posle uveravao Nemce da raniji dogovori sa njima ostaju.
Treći slučaj odustajanje od britanske podrške četnicima i opredeljenje za partizane u Jugoslaviji. Britanci se ovde optužuju da su prepustili Jugoslaviju Sovjetima a istina je da su se opredelili za partizane zbog četničke kolaboracije sa okupatorima i zbog toga što su se partizani više borili protiv okupatora od četnika. Teheranska konferencija, na kojoj se odlučilo da se pomaže jugoslovenskim partizanima, održana je između 28. novembra i 1. decembra 1943. godine, što je posle Bitke na Neretvi gde su se četnici borili na strani Nemaca i posle Bitke na Sutjeci gde su partizani pokazali da su dostojan protivnik Nemcima.
"Kad ne želiš da priznaš svoje greške optuži Britance", na to se svela srpska istoriografija kada su u pitanju događaji iz Prvog i Drugog svetskog rata.
Drugi slučaj je vojni puč 27. marta kojim je vojska skinula sa vlasti kneza Pavla Karađorđevića i vladu koja je potpisala pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu što je isproovciralo Hitlera da napadne Jugoslaviju 6. aprila 1941. Iako je verovatno britanska obaveštajna služba imala učešća u ovom događaju najveći krivac je Pavle Karađorđević pa onda general Simović koji je izveo puč na talasu narodnog nezadovoljstva da bi posle uveravao Nemce da raniji dogovori sa njima ostaju.
Treći slučaj odustajanje od britanske podrške četnicima i opredeljenje za partizane u Jugoslaviji. Britanci se ovde optužuju da su prepustili Jugoslaviju Sovjetima a istina je da su se opredelili za partizane zbog četničke kolaboracije sa okupatorima i zbog toga što su se partizani više borili protiv okupatora od četnika. Teheranska konferencija, na kojoj se odlučilo da se pomaže jugoslovenskim partizanima, održana je između 28. novembra i 1. decembra 1943. godine, što je posle Bitke na Neretvi gde su se četnici borili na strani Nemaca i posle Bitke na Sutjeci gde su partizani pokazali da su dostojan protivnik Nemcima.
"Kad ne želiš da priznaš svoje greške optuži Britance", na to se svela srpska istoriografija kada su u pitanju događaji iz Prvog i Drugog svetskog rata.
Poslednja izmena:
