То о заслугам Бранка Пешича за Београд је митоманија без икакве основе. Смешно је веровати да је, поготову у том систему, Бранко Пешић имао неке нарочите заслуге за остваривање тако великог пројекта као што је мост "Газела". О томе се, а пре свега о новцу, одлучивало на далеко вишим нивоима.
Осим тога, аутопут кроз Београд је урбанистички споран пројекат.
Што се метроа тиче, никад се није стигло даље од планова из простог разлога што су ти планови очито били нереални, а после Пешића су нови планови прављени још неколико пута. Слично важи и за железничку станицу. Једно је нацртати на папиру, а друго је спровести у дело. Осим тога, мислим да Пешић није имао везе са планом железничке станице, то датира из каснијег времена, ако се не варам.
Био је вешт демагог и то му је једина заједничка тачка са Ђиласом.
За мене иконични приказ Бранка Пешића јесте чувени обрачунполиције са студентима 1968. године, у тренуцима када се још не зна има ли мртвих Пешић долази да искаже забринутост због тога што је спаљено ватрогасно возило.