Brando u filmu “Poslednji tango u Parizu”

[Nina]

U filmu "Poslednji tango u Parizu", Marlon Brando glumi Pola, američkog udovca koji se upušta u strastvenu i autodestruktivnu vezu sa mladom Parižankom, Žanom. Film je režirao Bernardo Bertoluči, a pored Branda, uloge tumače i Maria Šnajder (Jeanne) i Žan-Pjer Leod (Jean-Pierre Leaud). Brando je za svoju ulogu bio nominovan za Oskara za najboljeg glavnog glumca.

Film je poznat po svojoj eksplicitnoj erotici i intenzivnoj psihološkoj drami, a Brandoova gluma je često isticana kao jedna od njegovih najupečatljivijih i najemotivnijih u karijeri. U filmu, Paul se kroz fizičku bliskost sa Žanom suočava sa svojom tugom i gubitkom, dok Žana istovremeno traga za identitetom i seksualnošću.
Prema Wikipediji, filmu su doprineli i scenaristi Bernardo Bertoluči i Franko Arkali, kao i kompozitor Gato Barbijeri koji je napisao muziku za film. Film je izazvao brojne kontroverze, posebno zbog scene analnog seksa, koja je rezultirala zabranom filma u Italiji.

Kada mu je Bernardo Bertoluči ponudio ulogu Pola u Poslednjem tangu u Parizu, Brando nije pročitao scenario. Samo je pitao: „Da li je iskreno?“ Bertoluči je odgovorio: „Brutalno.“ Ta jedna reč bila je dovoljna. Brando je pristao, ali uz upozorenje: „Ako prihvatim, pokazaću ti stvari koje nikada nikome nisam pokazao.“

 

[Nina]

 

[Nina]

Na snimanju, Brando nije probaо scene. Odbijao je da uči tekst. Ono što se odigravalo pred kamerom nije bila gluma u tradicionalnom smislu – bila je to dezintegracija. U jednoj od najpotresnijih scena, Brandoov lik kleči pored kovčega svoje žene. Monolog koji sledi nije postojao u scenariju. Brando je crpeo iz sopstvenog emotivnog rezervoara. Pogledao je beživotno telo i rekao: „Uvek si grešila, a ja sam te branio. Ja sam grešio. Ti si ništa. Ja sam ništa.“ Godinama kasnije, Bertoluči je priznao da nikada nije video ništa slično. „Ta scena nije bila napisana. To je bio Marlon koji se sećao sopstvenog bola.“

U retkom intervjuu koji je dao New York Timesu samo nekoliko meseci nakon premijere, priznao je: „Taj film nije gluma. To nije čak ni umetnost. To sam ja, kako krvarim pred kamerom.“

Jedan od najintenzivnijih trenutaka dogodio se tokom Paulovog iznenadnog emotivnog sloma nakon svađe s Žanom. Brando je vikao, plakao i šaptao na način koji je zbrisao granicu između lika i glumca. Kasnije je rekao bliskom prijatelju da tada nije mislio na Pola – mislio je na majčin alkoholizam, očevu surovost i dane koje je provodio zaključan u sobi pokušavajući da preživi njihove ratove.

Godinama kasnije, Bertoluči je rekao: „Ono što mi je Brando dao – nisam bio spreman na to. Očekivao sam velikog glumca. Dobio sam slomljenog čoveka koji mi predaje svoju dušu.“

Brando nije prisustvovao dodeli Oskara kada je bio nominovan. Nije govorio o filmu u intervjuima. Za njega je to postalo zapečaćeno poglavlje.
Jedan od njegovih najbližih prijatelja jednom je rekao: „Rekao mi je da je tom filmu dao nešto što nikada više neće moći .

 

[Nina]

 

[crnizmaj0]

Iz ugla glavne glumice ove goreopisane "veličanstvene umetničke katarze i poniranja" Branda (a i reditelja) izgledaju malo "drugačije"... Npr. ovako -

... iz agencije su mi poručili: “Glavna uloga uz Marlona Branda - takvu ponudu ne možeš da odbiješ”. Bila sam mlada i neiskusna i nisam razumela seksualni sadržaj filma. Imala sam neki loš osećaj - kazala je Marija.

...
Bertolučijev film iz 1972. priča je o požudi između starijeg muškarca (Marlon Brando) i mlađe žene (Šnajderove) koji se sastaju radi anonimnog seksa. U spornoj sceni 48-godišnji Brando analno siluje 19-godišnju Mariju, koristeći puter umesto lubrikanta.


Glumica je i sama u intervjuu za “Dejli mejl” 2007. izjavila da je scena snimljena bez njenog prethodnog odobrenja, što je potvrdio i Bertoluči šest godina kasnije, uz obrazloženje:


- Hteo sam da Marija ne glumi poniženje i bes, već da se zaista tako oseća. Hteo sam da reaguje kao devojka, ne kao glumica. Zbog toga me je mrzela do kraja života. Osećam krivicu, ali se ne kajem - izjavio je tada Bertoluči.

...
Marija je ispričala da se osećala poniženo i “kao da su me i Marlon i Bernardo silovali”.

...
Tri godine posle “Tanga” snimila je film “Zanimanje: reporter” sa Džekom Nikolsonom u režiji Mikelanđela Antonionija, ali retko su joj nudili dobre uloge. Nekako je za to delom krivila Bertolučija.


- Nisam mu oprostila zbog načina na koji se odnosio prema meni i kada smo se sreli u Tokiju 1990. ignorisala sam ga. Osim toga, Marlon i on su zaradili bogatstvo od tog filma, a ja samo 2.500 funti - napomenula je glumica. Ona je priznala da je film odgledala 2007, tri godine posle Marlonove smrti, i da ga smatra za kič, premda je zadovoljna kako ga je odigrala.

...
čitav taj skandal vezan za film i kasnije reakcije učinile su me pomalo ludom i doživela sam nervni slom. Onda sam se okrenula drogama: trava, pa kokain, LSD i heroin. Bilo je to bekstvo iz realnosti. Pokušala sam i da se ubijem nekoliko puta, ali sam nekako preživela. Imala sam sreće. Upoznala sam nekog 1980. ko mi je pomogao da prestanem. Tu osobu zovem mojim anđelom čuvarom i do tada smo zajedno - ispričala je svojevremeno Marija “Dejli mejlu”, a već tada nije krila svoju biseksualnost.

...
Nikada se nije udavala niti je imala decu, a često je pričala da ne veruje muškarcima.


Marija Šnajder preminula je od raka u 59. godini. Kremirana je na groblju Per Lašez.


Tema jeste o Brandu ali i ovo je valjda sastavni deo teme (da ne bude baš sve zašećereno previše)

 

[Black_star]

Šta ti radiš, @Nina ...šta ti radiš...

 

[sitting on a fence]

Tema jeste o Brandu ali i ovo je valjda sastavni deo teme (da ne bude baš sve zašećereno previše)

posebno Bertoluci je pao u mojim ocima. Popiskim se ja na njegovu autenticnost. Pokvari sve kad sam saznao da su bez potrebe silovali glumicu. Scena nije bila u scenariju. Bio je negde tekst sa vise svedocenja.

 

[skura58]

Scena silovanja je bila stvarna
Marija o tom planu nije bila obaveštena.
Zato je scena toliko dobra