Brak bez dece

[kichbran]

Dobro, ako bi bilo teško postaviti kriterijume za prvo dete, onda bar za sledeću decu.

Ono što meni nije jasno je da ima parova koji zanemaruju decu, maltretiraju ih, na kraju mora zajednica da ih zaštiti i oduzme im ih. Da ne spominjem sada one još tragičnije slučajeve. I onda takvi ljudi još uvek imaju pravo da svake godine rode još po jedno. Jer to je njihovo pravo, tabu tema je zabranjivanje da neko rađa. A ko vodi računa o pravima još nerođene dece? Zašto ih u startu osuđuju na takvu sudbinu?

Nije to bila tema, samo sam se nadovezala na dozvolu za rađanje.

To da, ne znam kako to ide. To kad su dokazani slučajevi teškog nasilja u porodici...
Ne verujem da je tabu, da je iz tog razloga, bila je praksa da se u nekim slučajevima radila i sterilizacija, državni projekti bili. Ali to je vrlo pipavo i osetljivo da ne znam da li je ikako moguće sprovesti neku izvodljivu, a pravednu praksu.

 

[Kosta2]

Nisam čitala sve, ali evo iz prve ruke da dam info kakav je brak bez dece.
Oduvek sam mislia da ću se udati do 24-te, roditi decu u razmacima od po 2-3 godine i živeti dugo i srećno.
Za sada od svega toga samo živim srećno, koliko dugo ne znam. Ali to "samo" je i najbitnije.
Nisam sa udala do 24 - te, već do 34-te. Nisam iznela do kraja dve trudnoće.
Vreme tako brzo prođe...kada si žena koja bi želela dete, a ne ide joj, prolazi još brže.
Mi se borimo i dalje, iako ćemo negde morati da stavimo tačku, zbog godina, i oboje smo svesni toga.
Ako imaš partnera kojeg je srce odabralo, ako se slažete, ako dobro funkcionišete i u lošim i u lepim događajima, ako nema pritiska između vas dvoje, ako shvatiš stvari kakve jesu onda je to sve sasvim ok.
Teže ide onaj deo zapitkivanja okoline, sažaljenja koje ne tražimo i ne treba nam, i onoga što te ljudi gledaju kao da manje vrediš ako nemaš decu, što sve što smo postigli i uradili nije neki kvalitet jer eto ..." ma da, ali znas oni nemaju decu..." ali i to prođe..
Mi sebe ne sažaljevamo, mi se smejemo, mi se družimo, mi se volimo, i da priznajem nama bude dosadno ponekad kada smo sami, da, nekada bi nam trebalo nešto da nas razdrma i pokrene..ponekad...
Ne mogu da poredim koje su prednosti imati ili nemati, kada za ovo prvo ne znam...možda u nekim kasnijim godinama to što si bez dece u braku stvarno bude problem, ne znam...
Znam da imam još malo vremena da pokušamo, i hoćemo jer nismo od onih koji odustaju, ali i ako se ne desi, idemo dalje, uzećemo ono najbolje od života šta budemo mogli sa decom ili bez njih.​

Iskreno, od srca Ti želim da uspete. Ako i ne uspete, nije kraj sveta. Možda da razmislite o usvajanju.

I izvini za onaj idiotski post. Svakakog ima ovde sveta.

 

[damajante]

Kosta2, hvala na lepim željama, vredno ćemo raditi do uspeha :-)
A on, ma nije bitno zaista, prežvrljano u sećanju :-)

 

[Nina]

Nisam čitala sve, ali evo iz prve ruke da dam info kakav je brak bez dece.
Oduvek sam mislia da ću se udati do 24-te, roditi decu u razmacima od po 2-3 godine i živeti dugo i srećno.
Za sada od svega toga samo živim srećno, koliko dugo ne znam. Ali to "samo" je i najbitnije.
Nisam sa udala do 24 - te, već do 34-te. Nisam iznela do kraja dve trudnoće.
Vreme tako brzo prođe...kada si žena koja bi želela dete, a ne ide joj, prolazi još brže.
Mi se borimo i dalje, iako ćemo negde morati da stavimo tačku, zbog godina, i oboje smo svesni toga.
Ako imaš partnera kojeg je srce odabralo, ako se slažete, ako dobro funkcionišete i u lošim i u lepim događajima, ako nema pritiska između vas dvoje, ako shvatiš stvari kakve jesu onda je to sve sasvim ok.
Teže ide onaj deo zapitkivanja okoline, sažaljenja koje ne tražimo i ne treba nam, i onoga što te ljudi gledaju kao da manje vrediš ako nemaš decu, što sve što smo postigli i uradili nije neki kvalitet jer eto ..." ma da, ali znas oni nemaju decu..." ali i to prođe..
Mi sebe ne sažaljevamo, mi se smejemo, mi se družimo, mi se volimo, i da priznajem nama bude dosadno ponekad kada smo sami, da, nekada bi nam trebalo nešto da nas razdrma i pokrene..ponekad...
Ne mogu da poredim koje su prednosti imati ili nemati, kada za ovo prvo ne znam...možda u nekim kasnijim godinama to što si bez dece u braku stvarno bude problem, ne znam...
Znam da imam još malo vremena da pokušamo, i hoćemo jer nismo od onih koji odustaju, ali i ako se ne desi, idemo dalje, uzećemo ono najbolje od života šta budemo mogli sa decom ili bez njih.​

Zelim ti od srca da uspete, i verujem da hocete obzirom kakvog ste duha, optimizma i vesele naravi..

 

[macka vracarka]

Zelim ti od srca da uspete, i verujem da hocete obzirom kakvog ste duha, optimizma i vesele naravi..

I ja van zelim da uspete, jer mogu samo da predpostavim kolika je zelja za decom onih kojima je uskraceno.

 

[Afroo]

Nisam čitala sve, ali evo iz prve ruke da dam info kakav je brak bez dece.
Oduvek sam mislia da ću se udati do 24-te, roditi decu u razmacima od po 2-3 godine i živeti dugo i srećno.
Za sada od svega toga samo živim srećno, koliko dugo ne znam. Ali to "samo" je i najbitnije.
Nisam sa udala do 24 - te, već do 34-te. Nisam iznela do kraja dve trudnoće.
Vreme tako brzo prođe...kada si žena koja bi želela dete, a ne ide joj, prolazi još brže.
Mi se borimo i dalje, iako ćemo negde morati da stavimo tačku, zbog godina, i oboje smo svesni toga.
Ako imaš partnera kojeg je srce odabralo, ako se slažete, ako dobro funkcionišete i u lošim i u lepim događajima, ako nema pritiska između vas dvoje, ako shvatiš stvari kakve jesu onda je to sve sasvim ok.
Teže ide onaj deo zapitkivanja okoline, sažaljenja koje ne tražimo i ne treba nam, i onoga što te ljudi gledaju kao da manje vrediš ako nemaš decu, što sve što smo postigli i uradili nije neki kvalitet jer eto ..." ma da, ali znas oni nemaju decu..." ali i to prođe..
Mi sebe ne sažaljevamo, mi se smejemo, mi se družimo, mi se volimo, i da priznajem nama bude dosadno ponekad kada smo sami, da, nekada bi nam trebalo nešto da nas razdrma i pokrene..ponekad...
Ne mogu da poredim koje su prednosti imati ili nemati, kada za ovo prvo ne znam...možda u nekim kasnijim godinama to što si bez dece u braku stvarno bude problem, ne znam...
Znam da imam još malo vremena da pokušamo, i hoćemo jer nismo od onih koji odustaju, ali i ako se ne desi, idemo dalje, uzećemo ono najbolje od života šta budemo mogli sa decom ili bez njih.​

...hocu samo da ti kazem da sam svim srcem i dusom uz vas, i jako vam zelim da uspete, ali vam isto tako ma sta bilo, zelim da se i dalje volite i slazete,
jer vi ste par, vas dvoje ste celina takvi kako si vas opisala sta god bilo....vas niko nemoze promeniti kad vec do sada nije...srecno vam bilo

 

[Thucydides]

U Srbiji i u Evropi je vise abortusa nego rodjene djece. Treba da ih zalim dok oni misle da sam ja budala sto "ne znam da uzivam"?

 

[Thucydides]

Zbog cega jedni radjaju vise a drugi manje? Prosto, ako se zivi OPASNO, onda je zivot zanimljiviji i zeli se vise zivota oko sebe i za sebe. Kad zivot postane dosadan, prosjecan, materijalisticki, onda ljudi od dosade odustaju od zivota.

 

[Thucydides]

Masina za radjanje vs masina za oslobadjanje: Emancipotron.

 

[-vitamin]

Nijedna se zena u starosti ne kaje koja rodi i neplanirano dete.