BOZICNI MEMOARI

"Čovek, u čijoj duši imaju pristupa i najgore: najluđe misli, sličan je domaćinu, koji sagradi kuću iz mermera, no ostavi je bez vrata, tako, da u njegovu lepu kuću mogu slobodno ulaziti i izlaziti i svinje i guske. Domaćin se najpre iznenadi kad vidi u svome elegantnom domu tako neprilične goste, kao što su svinje i guske, no on ih ne goni i – malo po malo privikne se na njih, i ljudi počnu za njega bivati veće iznenađenje u njegovom domu no svinje i guske."
 
Mi moramo skrenuti našu pažnju sa ministarstva spoljnih poslova na nas same. Mi moramo postati ministri unutrašnjih dela, naših sopstvenih unutrašnjih dela, - policija duše naše. Mi smo svi brzi da budemo tuđa policija, mi smo svi spori da budemo svoja sopstvena policija.
 
"No pomisli ozbiljnije: ko su ti tvoji prijatelji, pomoću kojih ti misliš da uveličaš i osiguraš svoj život ?
Da li su to kakvi velikoposednici života, koji poseduju život u tolikoj meri, da i tebi mogu pozajmiti, i opet ne osiromašiti ?
Ne; to si siromasi kao i ti; potrebiti, žedni putnici kao i ti; neosigurane, slabe trske na vetru, kao i ti. To su plitki izvori, s kojih ti ne možeš piti, jer su plitki i skoro presušeni. A ti moraš piti sa dubokog izvora, koji osvežava i ojačava život."
 
“Osnivači našeg čovečanskog roda bili su majmuni”, - govore ovi ljudi. “Oni su praoci naši, i mi smo potomci njihovi”.
Reknete li ovim ljudima: “neka je tako; neka smo i od majmuna proizašli, no zar nisu majmuni kraljevskog proishođenja?. Zar ne nalazite vi nigde pre majmunske kakvu kraljevsku dinastiju?”.
“Ne”, dobićete odgovor. “Pre majmuna bili su opet majmuni, a pre ovih bile su kornjače, a pre kornjača bile su opet kornjače, a pre ovih bile su monere”.
Reknete li vi: neka je tako; neka smo mi od majmuna, neka su majmuni od kornjača, neka su kornjače od monera, - no zar kornjače i monere nisu kraljevskog porekla? Zar ne nalazite vi nigde pre dinastije monera nikakvu uzvišeniju kraljevsku dinastiju?”
“Ne” , dobićete odgovor. “Pre monera nije bilo ni monera, pre monera mogao je biti samo haos od elemenata, koji su se docnije slučajem organizovali u monere, od monera postale su kornjače, od kornjača majmuni, od majmuna ljudi”.
Reknete li vi: “a zar nad tim prvobitnim haosom nije bilo kralja? Zar nije um božanski stariji i uzvišeniji od haosa ? Zar haos nije bio samo materijal, koji je stajao na raspoloženju jednom velikom kraljevskom umu, kao što ilovača stoji na raspoloženju vajaru ? Da li mogu od ilovače postati lonci sami, bez lonačara ? Da li su se iz prvobitne haotične ilovače, iz haosa elemenata, mogle roditi same od sebe monere, od monera kornjače, od kornjača majmuni, od majmuna ljudi ?.
“Da”, dobićete odgovor. “Tako je moglo biti, i tako je na svu priliku i bilo. No bilo kako mu drago, za nas je glavno, da su ljudi od majmuna, a da na njima nema ničega kraljevskog ni božanskog. Neka se ne ponose stoga kraljevi zemaljski svojim žilama svih ljudi, kao i u žilama svih majmuna; neka ne govore ljudi o plemenitoj i neplemenitoj krvi: sva je krv na zemlji jedna i ista: krv ljudska bila je u majmunima, krv majmuna u kornjačama, krv kornjača u monerima, krv monera u haosu. Otuda su kralj i prosjak jedno i isto, prosjak i kornjača jedno i isto, krv i voda jedno i isto”.
Reknete li na ovo: “ako vi sebe priznajete sinovima majmunskim, onda su bez sumnje i dela vaša slična delima majmunskim, jer deca nikad ne stoje daleko od svojih otaca”.
Na ovo ćete dobiti odgovor: “Da, mi nemamo zaista mnogo obzira prema vladajućem moralu; mi nemamo mnogo respekta prema običajima, koje su drugi ustanovili; za nas ne postoji ni prošlost, ni budućnost, - za nas postoji samo sadašnjost; za nas ne postoji čovečanstvo, za nas postojimo samo mi; za nas ima samo jedna apsolutna vrednost, to je naše JA”.
Tako govore ljudi, kod kojih je sasvim izgubljena svest o njihovom kraljevskom poreklu, te otuda i o njihovom sadašnjem dostojanstvu. Ovi degradirani kraljevi ne vide u sebi ništa drugo do jednu životinju, jednog kultivisanog majmuna, i u drugim ljudima ne vide ništa drugo do to, što vide u sebi. Otuda oni ne mogu imati više poštovanja prema sebi i prema drugim ljudima no što imaju prema majmunima. Mesto svakog poštovanja oni imaju jedan osobito izražen instinkt za samoodržanje i samozadovoljenje. Imaju onaj isti instinkt, koji čini gotovo svu sadržinu života životinja, samo je taj instinkt kod njih usavršen, uvećan, rafiniran, i još uz to opravdan i podržan razumom.Sve kraljevske nagone svoje oni su uspeli da zatupe, suzbiju i zaplaše svojim nekraljevskim mislima, svojom nekraljevskom filosofijom.
 
Na Badnje veče mama spremi posnu večeru i pogaču u koju pre nego što je zapeče sakrije srebrnjak. Obično imamo prebranac, pijanog šarana, krompir salatu, oslića, kupus i posne kolače.
Tata negde kupi badnjak i ostavi ga ispred vrata.

Kad je sve spremno - mi izađemo napolje a mama ostane unutra.
Tata uzme badnjak i pokuca na vrata.
- Mama pita ko je?
- Tata kaže - dobro veče, ovde Badnje veče!
I onda otvori vrata i mi svi zajedno uđemo unutra i piučemo - tata viče KUKURIKUUUUU!!!
Mama nas gađa sa žitom, kukuruzom, bombonama i paricama koje baca iz sita na nas.

Badnjak ostavimo ispod stola.

Pre večere, moja sestra ,,odrecituje'' molitvu, tata tamjanom okadi kuću, lomimo pogaču.
Onaj ko nađe paricu biće srećne ruke te godine - i menja je za poklon kod mame.

Posle večere stavljamo čizme na prozor da bi nam Božić Bata u njih stavio poklone.
Te cele večeri umesto ,,dobro veče'' govorimo ljudima ,,Srećno badnje veče'' a sutradan umesto ,,Dobar dan'' ,, Hristos se rodi''
 
Kako bi bilo lepo i svima lakše kada bismo svi bili pravoslavni ili katolici ili muslimani ili komunisti! A zašto onda, pitam se toliko beskrajne raznolikosti u prirodi, u biljnom i životinjskom svetu Zemlje, otkud na jednoj livadi toliko različitog cveća i to jednog pored drugog, što dovodi do ushićenja naš pogled inaša osećanja kada smo u prirodi! A koliko je tek različitih stvari u kosmosu, u milijardama sunčanih sistema!

...darovi su različiti a duh je jedan....

...Zato mi se čini da treba uvek iznova tražiti sličnost i jedinstvo u različitosti; to je Božji plan koji se ogleda u svih živim bićima, to je ona Geteova prabiljka, u stvari Duh Sveta koji "duva gde hoće".
Kad budemo otkrili Jedno u mnoštvu, neće više biti sraha i zbunjenosti u nama, već divljenja.

"Samo dela ljubavi ostaju" (Vladeta Jerotić)
 
Patnje su veliki učitelji i pokazuju nam naše slabosti, strasti i potrebu za pokajanjem; patnje očišćuju dušu, kao da je otrežnjuju od pijanstva, nizvode u nju blagodat, umekšavaju srce, podstiču na odricanje od greha, učvršćuju u veri, nadi i vrlini.
 
Budi radostan kada ti se ukaže prilika da ispoljiš ljubav. Ljubav ispoljavaj prostodušno i bez ikakve sklonosti ka lukavstvu, bez sitničavog, žitejski korisnog računa, imajući na umu da je ljubav – SAM BOG, da je ona – njegova suština. Zapamti da On nadgleda sve tvoje puteve, da vidi sve tvoje pomisli i kretanja tvoga srca.
 
BOŽIĆNA PESMA

Božić, Božić, mili dane!
- Međ nama se rađa Bog.
Sve su duše obasjane
čistim sjajem zraka tog.

Sva su srca puna sjaja
spremajuć se za taj dan,
kao da je blesak raja
polažajnik u naš stan.

Zvona zvone, tamjan miri
kao večnog nada cvet,
a sveta se crkva širi
da obrli ceo svet.

Čika Jova Zmaj

 
(Якщо падає сніг на Різдво)

Димареві сниться дим
...у кишені латка латка
.......гей гей гей
димареві сниться дим
...з черевика лізе п'ятка
де буфет манить нічим
...у танку бліді дівчатка
.......гей гей гей

Це ж усе-таки Різдво
...а Різдво для всіх забава
сміх замінить нам питво
...де розвага там Різдво
гей життя це мить лукава
...гей веселе Різдво

Але чути навпростець
з неба мчить снігів рулада
...сніг наб'є собі синець
він же так звисока пада
.......гей гей го

Скільки снігу нанесло
...всі дороги замело
чимскоріше де лопати
...відкидати сніг лапатий
бо це ж наше ремесло
.......гей гей го

Свіжий сніже що прибіг
...із небес як мокра вата
...ти сказати б нам не зміг
білий красеню не зміг
.......гей гей гей
на які Різдвяні свята
...будуть падати до ніг
індики й індиченята
.......гей гей го

Жак Превер



Malo miksovano, ali to su moji 'Božićni memoari' iz ranog detinjstva. :D
 
Po Božiću tri kite cveća:
Prva kita zdravlja i veselja,
Druga kita mira i pogodbe,
Treća kita vina i 'šenice.
Koja kita zdravlja i veselja,
Met'ite je u dvoru vašemu,
Da ste u dvoru zdravo i veselo.
Koja kita mira i pogodbe,
Met'ite je u selu vašemu
Da ste u selu mirni i pogodni.
Koja kita vina i šenice,
Met'ite je u polju vašemu
Da bi rađe vina i 'šenice
I ostala voća svakojaka.
 
HRISTOS SE RODI

Hristos se rodi, dečice moja!
Hristos se rodi, budući svete,
rodi s u doba gonjena sami -
a gde se rodi? – na prostoj slami!
I Hristos prvo bio je dete.

Godine svake, a usred zime,
zasija zvezda vrh našeg stana,
nad svakim selom, nad svakim gradom,
- srećni sa hvalom, patnici s nadom
- neguju spomen ovoga dana.

Narodi s razni sećaju spasa,
jezikom svojim hvale mu poje,
razne su pesme, razne su slave, -
a mi u duhu Svetoga Save
kličemo danas: Roždestvo tvoje!

Hristos se rodi, dečice moja!
I Hristos prvo bio je dete,
al dete ovo čekahu muke,
čekahu patnje od svake ruke,
- tako se samo stiže do mete.

Divno je veče badnjega sjaja,
koje nam danas srce otvara,
od svakog dvora, zgrade ogromne,
od svake niske kolibe skromne, -
sve same hramove Božije stvara.

A znate l, samo, šta jošte biva
toplotom ovih časova lepi ?
U dobroj deci savest se budi,
Hristov im primer veje kroz grudi
- u dobroj deci snaga se krepi.

Sete se staze Božija sina
i zavere se hoditi njome,
ne bojati se nikojih muka,
već biti čuvar i desna ruka
oh, rodu svome – mnogopatnome!

U blago rodu gde tako biva:
on neće biti ko suva grana,
već je u cvatu njegova snaga….
Hristos se rodi, dečice draga,
sokoli sivi budućih dana!

Čika Jova Zmaj

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top