Bošnjaci su Iliri (starosjedioci) Bosne

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pročitaj malo bosansku i bošnjačku historiju.

Pa ćeš tu videti da je do X veka Bosna bila u sastavu Srbije, i da se nadalje razvijala kao srpska država, da se Tvrtko krunisao u Mileševi za kralja Srbije i Bosne, i da se ponosio svojim Nemanjićkim precima koje je nasledio na srpskom prestolu...


neretljani01.jpg


slavs900ad.jpg
 
Poslednja izmena:
Pa ćeš tu videti da je do X veka Bosna bila u sastavu Srbije, i da se nadalje razvijala kao srpska država, da se Tvrtko krunisao u Mileševi za kralja Srbije i Bosne, i da se ponosio svojim Nemanjićkim precima koje je nasledio na srpskom prestolu...
Bosandki kralj Tvrtko se ponosio nemanjićkim porjeklom i proglasi se kraljem Bosne, Srbije, primoraj.....
Ja mu ne vidjeh krštenicu niti zapis o na popisu stanovništva.
Bosanski kralj tvrtko SRBIN?????????
 
Što su to frustracije, ako nisu uporno negiranje postojanja, krstjana, Bošnjana, Bogumila .....u Bosni u vrijeme Rima, koji se sigurno nisu izjašnjavali ko Srbi.
Benjamin Kalaj je nasilno htjeo da naturi Bošnjaštvo onima koji se nisu tako osječali, isto ti je bolan kad vi hoćete meni naturiti Srpstvo a ja se tako nikad nisam osjećao.
Nasilje Benjamina i nasilje SANU, ili nekog trećeg je NASILJE!


Hamzo, Bogumili su religija,
 
Богумили су у ствари били Православни Срби!
-----------

Др Васо Глушац, у својој књизи Истина о богумилима (Београд, Књижекне новине, 1992), анализирајући све познате историјске документе и њихова тумачења о тзв. богумилима, закључио је да у Бугарској никад није било богумилске секте и да се, сходно томе, није могла преселити у средњевековну Босну и тамо устоличити као државна религија. Богумил је, у 10. веку, био свештеник Бугарске православне цркве и присталица престолонаследника који је изгубио битку за очев престо.

Др Васо Глушац. на страни 248, једноставно објашњава како је политичком противнику, губитнику, било лако прилепити етикету и о верској јереси:
"Поменуо сам да је бугарски цар Симеон имао два сина: старијег Михаила и млађег Петра. Михаило јс био законски наследник престола, али је цар Симеон одредио за наследника млађег Петра, јер је овај био ожењен грчком принцсзом, па је Михаила присилио да се закалуђери. Овакав царев поступак створио је опозицију, која је бранила законита права престолонаследника Михаила.

Опозицију је водио неки поп по имену Богумил, а цара и државну власт бранио је презвитер Козма, жестоко нападајући, у својој Беседи, опозицију и попа Богумила. Како се у средњем веку, а и касније, свака борба сводила и на веру, противник се обеђивао да је безбожник и јеретик и да не верује у праву хришћанску веру. Тако је и Козма обедио свог противника попа Богумила и његове присталице да су јеретици, подмећући им догматично веровање малоазијских манихеја".

Касније ће овај догађај, у политичку терминологију суседних држава, угурати термин "богумил", под којим ће се разумевати верска јерес, а приписивао се сваком политичком противнику владара. Тако је и Немања своје политичке противнике, присталице старијег брата, оптужио за богумилство и протерао из Србије.

Наши историчари, углавном, за овај прогон кажу да је одлучујуће утицао на ширење богумилске јереси у Босни и стварање "Босанске цркве", као јеретичке (богумилске).

Чудно је да српским историчарима није постала сумњива таква тврдња. Јер, немогуће је замислити да у неку државу уђе неколико присталица, или поборника, неке нове религије и да њихово учење прихвати и владар, и племство, и народ, и православно свештенство, а да сви заједно одбаце своју дотадашњу веру.

Можда су због ове нејасноће наши историчари несигурни кад објашњавају "Босанску цркву". Не изражавају се прецизно о њој, тако да читалац не може да закључи: ни како је, ни када је настала, ни када је престала да постоји богумилска вероисповест у босанској држави. Треба погледати лекције о "Цркви босанској" у уџбеницима Републике Србије, па се уверити колико недоречености и нејасноћа оне садрже. Ево једног дела из уџбеника историје за шести разред основних школа:

"Прошлост средњевековне Босне тесно је повезана са јеретичком црквом босанском. Бан Кулин је био оптужен да пружа уточиште јеретицима из приморских крајева. Ови јеретици су називани патеренима. У Босну су се склаљали и богумили, које је Стефан Немања протерао из Србије. Учење богумила и патерена одступало је од званичног учења католичке и православне цркве. Зато су називани јеретицима. Патерепи су сузбијани у Западној Европи, а богумили на Истоку".

Видимо да у нашем уџбенику нема ништа сем навођења да је босански бан Кулин пружао уточиште патеренима и богумилима из приморских градова и Србије.

За богумиле се каже да нису градили цркве, да нису користили крст, да нису поштовали оце Старог завета, патријархе и пророке пре Христа, да су веровали у два бога, да поричу човечанску природу Христа и да је Он имао зрачно тело, да је Блажена Марија била анђео, да се Христ није узнео на небо, да Римску цркву сматрају црквом идола, да имају између себе онога који је Христов наследник, да поричу крштење водом, да тврде да су људске душе демони, итд.

Религију у средњевековној Босни, Ватикан је прогласио јеретичком, да би имао оправдања за наметање католичке вере и да би могао повести крсташки рат против Босне. Хришћани нису могли бити робови, па је зато становништво Босне проглашено богумилским (нехришћанима), да би се здрави младићи и девојке, после заробљавања, могли продавати по трговима за робове у Северној Африци и на Блиском истоку.

Ватикански писани извори пуни су података о босанској јереси. Ако бисмо тим изворима веровали (као што то, нажалост, верују историчари), онда бисмо морали да верујемо и новијим историјским изворима - онима из Другог светског рата, кад су власти Независне Државе Хрватске православне Србе у Босни и Херцеговини и српским крајинама називале шизматицима. Званични ватикански великодостојници су прихватили овакав назив, одобравали су и спроводили превођење (силом) православних Срба у католичку религију. Значи, у двадесетом веку је Ватикан према православним Србима поступао онако како је то чинио и у средњем веку.

Измишљотине о српској босанској средњевековној држави и њеној независној "Босанској богумилској цркви", приказивао је, као коначне истине, хрватски историчар Рачки. Нажалост, његова "наука" је прихваћена и од српских историчара.

Босански краљ Твртко Први, око 1370. године, насељавао је Далмацију православним Србима из Босне, због чега је негодовао папа.

Никада, ни при каснијим насељавањима Далмације из Босне, није забележено да су тамо стигли неки богумили. Увек су то били Срби и увек православне вере.

Видимо како др Васо Глушац, на страни 139. своје књиге, објашњава српски и православни карактер средњевековне босанске државе:

"Кад бисмо хтели веровати латинским изворима, онда бисмо морали прогласити фалсификатима све домаће споменике, од Кулинове повеље и каменог натписа на његовој цркви, па све до тестамента госта Радина. Али, ми то нити смемо, нити можемо. Папини инквизитори су 'босанској цркви' подметали догматичка веровања правих јеретика. А баш ти латински списи били су Рачком алфа и омега, били су му извори првог реда, а све је домаће изворе презрео и занемарио.

На основу латинских извора, написао је расправу 'Богумили и патерени' и на тај начин створио једну фантастичну причу о старој средњевековној 'босанској цркви'. Његову причу, популарисао је нарочито Вјекослав Клајић у Повиеспш Босне, а примили су је, за голу истину, остали наши историчари. те све до данас влада у нашој историјској науци".

Уз остале, многобројне, доказе, др Васо Глушац упућује на изворе који сведоче о православљу у средњевековној Босни:

"Старосрпски натпис на каменој плочи са Кулинове цркве, који је пронађен код Високог, сведочи да је у то време хришћанска вера у Босни била потпуно учвршћена. Иначе, не би бан Кулин, са својом женом Војиславом, подизао цркве, нити би имао коме подизати, кад не би народ те цркве поштовао и у њима се молио Богу. На једној црквеној плочи има врло лепо израђених шест крстова. На трећем крсту, налазе се написане речи: 'Радохња кристјанин'. Дакле, Радохња кристјанин учествује у подизању банове цркве и на плочи исписује своје име.

Је ли могуће да је то био богумил, или патерен, кад тако поштује крст и учествује у подизању цркве?"

Даље, аутор ове кљиге наводи више повеља босанских краљева, које, обавезно, почињу знаком православног крста, а у текст се уноси речник Православне цркве:

"У име Оца, Сина и Светога Духа, амин".

доматриос
 
Pa ćeš tu videti da je do X veka Bosna bila u sastavu Srbije, i da se nadalje razvijala kao srpska država, da se Tvrtko krunisao u Mileševi za kralja Srbije i Bosne, i da se ponosio svojim Nemanjićkim precima koje je nasledio na srpskom prestolu...


neretljani01.jpg


slavs900ad.jpg
Kompjutor je močna stvar i toj karti iz X vijeka izbrisan naziv Bosnija, Duklja a Serbija bila mnogo manja od Bosnije uz Bugarsku. Naziv Srbija dobila naziv u vrijeme Stefana Nemanjića 12, stoljeću.
 
I još , Hamzo kada si naučio da su pravoslavac katolik i bogumil religije a
Bosanci, Dalmatinci, Krajišnici i drugi.. geografski pojmovi, da te naučim šta kaže jedan Hrvat o tome koje su oni NACIJE:

M. P. Katančić: De Istro eiusque adcolis, 1798.
--------------------------------------------------------------------------------
“Nostris profecto Illyriis adeo id familiare est us Srblos passim se compellent, non Serviam incolentes modo, sed universum pene Illyricum, ac Daciam quoque, in primis qui Graecam sequuntur ecclesiam, qui per hoc maxime se ab ceteris distingui putant quod Srbli, Srblyani nuncupantur.”

“It is very usual that our Illyrians call themselves Srblos, not only those who live in Serbia, but [those who live in] all Illyria and even Dacia, particularly those who follow the Greek law [the Orthodox]. They show that they distinguish themselves the most when they call themselves Srbli, Srblyani”.

“Veoma je uobičajeno je da naši Iliri sebe nazivaju Srbljima (Srblos), ne samo oni koji žive u Srbiji, nego i [oni koji žive] u cělom Iliriku, pa čak i Daciji, naročito oni koji slěde grčki zakon [pravoslavci]. Najprepoznatljiviji su po tome što sebe nazivaju Srblji, Srbljani”.
 
Pa ćeš tu videti da je do X veka Bosna bila u sastavu Srbije, i da se nadalje razvijala kao srpska država, da se Tvrtko krunisao u Mileševi za kralja Srbije i Bosne, i da se ponosio svojim Nemanjićkim precima koje je nasledio na srpskom prestolu...


neretljani01.jpg


slavs900ad.jpg
Kompjutor je močna stvar i toj karti iz X vijeka izbrisan naziv Bosnija, Duklja a Serbiea bila mnogo manja od Bosnije uz Bugarsku. Naziv Srbija dobila naziv u vrijeme Stefana Nemanjića 12, stoljeću.
Bosanska istorije
10 stoljeće Bizant a ne Srbija, Bosna bila oko Visokog i Sarajeva,
11. stoljeće bosanski banovi Borić, Kulin....
12. kraljevi Tvrtko......... do stjepana Tomaševića i pada Bosne pod Tursku vlast
 
Kompjutor je močna stvar i toj karti iz X vijeka izbrisan naziv Bosnija, Duklja a Serbiea bila mnogo manja od Bosnije uz Bugarsku. Naziv Srbija dobila naziv u vrijeme Stefana Nemanjića 12, stoljeću.
Bosanska istorije
10 stoljeće Bizant a ne Srbija, Bosna bila oko Visokog i Sarajeva,
11. stoljeće bosanski banovi Borić, Kulin....
12. kraljevi Tvrtko......... do stjepana Tomaševića i pada Bosne pod Tursku vlast

Ovo je Hamzo karta Evrope posle smrti Karla Velikog
 
Ај овако да закључимо...

аљбанци азијска племена, мухамеданци у БиХ Срби који су примили мухамеданство..хрвати Срби који су примили латинску јерес..македонска и црногорска (хахахаха) нација су комунистичка творевина...а Срби су Романизовани словени староседеоци!

Па ... ако имате проблема са тим...ко вам је крив!

Ave Serbia! Morituri te salutamus
 
Ај овако да закључимо...

аљбанци азијска племена, мухамеданци у БиХ Срби који су примили мухамеданство..хрвати Срби који су примили латинску јерес..македонска и црногорска (хахахаха) нација су комунистичка творевина...а Срби су Романизовани словени староседеоци!

Па ... ако имате проблема са тим...ко вам је крив!

Ave Serbia! Morituri te salutamus

Нећу се сложити да су Срби словени ...
 
Kompjutor je močna stvar i toj karti iz X vijeka izbrisan naziv Bosnija, Duklja a Serbija bila mnogo manja od Bosnije uz Bugarsku. Naziv Srbija dobila naziv u vrijeme Stefana Nemanjića 12, stoljeću.

Donja karta je engleska, iz vremena smrti Karla Velikog 814. godine, a Konstantin Porfirogenit u prvoj polovini X veka spominje Srbiju. Bosne na mapi nema zato što je bila u sastavu Srbije, a prva mapa je sa jednog hrvatskog foruma, da ne bude da je napravljena u cilju velikosrpske propagande
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top