- Poruka
- 41.996
Google translate verzija prevoda
Кина ствара свој пут за напредовање Борис Тадић | Цхина Даили | Ажурирано: 2021-11-15 07:54 ЈИН ДИНГ/КИНА ДНЕВНО Када је Кина поставила циљ четири модернизације пре деценија, свет није сањао да ће Кина променити само значење речи „модернизација“ у 21. веку. Данас, када говоримо о кинеској модернизацији, не говоримо само о брзом и вишестепеном развоју Кине – говоримо о Кини која поставља нове глобалне критеријуме за модернизацију. На петој пленарној седници 19. Централног комитета Комунистичке партије Кине предложени су 14. петогодишњи план (2021-25) за национални економски и друштвени развој и дугорочни циљеви до 2035. године. Они су „модернизацији“ дали не само ново значење, већ и нови ниво значаја. План не само да предвиђа брз раст економских, научних и технолошких снага земље и нови ниво дохотка по глави становника у урбаним и руралним подручјима, већ предвиђа и велику модерну социјалистичку земљу која би манифестовала историјску трансформацију самог социјализма. Када говоримо о успеху Кине, можемо низати и набрајати фасцинантне бројке и илустрације кинеских достигнућа, али изнад свих ових цифара важно је указати на ширу слику у којој Кина заправо мења цео свет. Кина представља узор свету који је дуго заглавио, јер традиционално западно значење модернизације више не одговара на савремене изазове. Другим речима, без обзира на то што модернизација као теорија, визија и пракса води порекло са Запада, Верујем да се налазимо пред револуцијом у којој ће се поново родити и трансформисати у свом идеолошком развоју и практичној реализацији од стране Кине. Заправо, не би било претерано чак ни предложити потпуно нови термин по кинеском моделу модернизације. У ствари, у поређењу са оним што Кина ради данас, термин модернизација звучи застарело. Више од само постизања модернизације, Кина заправо превазилази грешке и последице западног типа модернизације. То значи да Кина нуди пример целом свету, који се бори са последицама онога што је некада било „модерно“ и „просперитетно“. Један од великих неспоразума на Западу је његова претпоставка да Кина ради ње саме треба да прилагоди своју комуникацију западној култури како би задовољила перцепцију Запада о кинеској модернизацији. Погрешно. Цену за погрешно схваћене лекције из Кине платиће Запад, а не Кина. Свет такође мора да прилагоди своју комуникацију Кини јер ће сусрет на пола пута донети обострану корист. Изазови са којима се Запад суочава у 21. веку убедили су свет у развоју да модернизација није једнака вестернизацији. Кина не настоји да промени западни свет, али Кина је на историјској мисији да се прилагоди како би била у бољој позицији да помогне целом свету. Нема краја историје. Историја се наставља својим неизбежним путем, без обзира да ли ћутећи стојимо пред њим или не. Кина није ћутала. Пандемија је најбољи пример колико је Кина гласна када остатак света ћути. Запад је пропустио прилику да се трансформише. Та прилика је пропуштена када је западни успех достигао врхунац. Тај врхунац, нажалост, није био платформа за побољшање света, већ је произвео друштвену неправду и даљи неодржив развој. Данас на кинеском путу модернизације можемо видети исправљање грешака Запада. Као што је наставак високог раста кинеске привреде био главни покретач светског економског опоравка након избијања глобалне економске кризе 2008. И ово није једини пут да Кина помаже, или чак бих се усудио да кажем да спасава свет. Спровођењем реформи, Кина је из апсолутног сиромаштва извукла скоро 800 милиона људи, који су својим новоствореним економским потенцијалом променили параметре економског развоја, не само Кине, већ и укупног светског тржишта. Данас је разумевање Кине неодвојиво од разумевања кинеске филозофије модернизације. Огромна је грешка Запада што арогантно перципира Кину као конкуренцију са њом у покушају да достигне њен ниво. Кина мења саму природу модернизације, стварајући сопствени начин да напредује у савременом свету. Она ствара, а не такмичи се. Некада победничка идеологија Запада дошла је у ћорсокак јер капитализам има више жртава него победника, природа се бори против своје експлоатације, а људска бића као појединци су остављена. Како је Запад напредовао, људи су били остављени. Са материјалним богатством које је славило експлоатацију ресурса, природа је остала иза. Са порастом популизма, демократија је заостала. У таквом контексту Кина истражује трансформацију и показала нам је да нам је потребан нови иновативни облик марксизма и модерна друштвена држава. Зато слободно могу да предложим нови термин за савремени кинески модел модернизације – хармонизације. Јер, модернизација се може различито тумачити у различитим културама, што лако може довести до нових неспоразума. У том смислу, Кина треба да искористи свој успех да свету предложи нову концепцију – концепт хармонизације. Човечанство данас нема адекватан одговор на изазове са којима се суочава. Да понудим само један пример који сведочи о апсурдности данашње цивилизације: До сада је више од 240 милиона људи заражено новим коронавирусом, од којих је 4,8 милиона изгубило живот. И нико са сигурношћу не може предвидети њен даљи ток. Најболнија је чињеница да поново недостаје глобална солидарност и сарадња у истраживању, производњи и дистрибуцији вакцина и неопходне медицинске опреме. Истовремено, ЦОВИД-19 је задао озбиљан ударац светској економији, узрокујући кризе и масовна отпуштања како у сиромашним тако и у богатим земљама. Међутим, ова криза није погодила поседнике највећег светског богатства. Богатство 10 људи који су били најбогатији на свету у децембру 2020. порасло је за пола трилиона долара, на 1,12 билиона долара, према извештају Оксфама. То је довољно новца да се вакцинише цео свет' популацију против ЦОВИД-19 и како би се осигурало да ниједна земља не осиромаши због пандемије, наводи Оксфам. Ова чињеница јасно сведочи о неодрживости постојећег глобалног економског поретка, његовој апсурдности и нехуманости. Њена дисхармонија, која захтева не алате модернизације, већ потпуно нови приступ јединствене хармонизације. Подсетимо се на овом месту мисли Конфучија, који је рекао да је само велика неједнакост гора од сиромаштва. Пут кинеске модернизације је заправо фасцинантан спој њене традиционалне филозофије и њеног садашњег развоја и друштвене реалности. И управо зато је дошло време за нову глобалну доктрину хармонизације, која је предуслов одрживости и глобалног мира, а не само развоја. Хармонизација коју Кина данас прихвата је решење за глобалне изазове који су резултат неуравнотеженог развоја. Што се тиче развоја, Кина је у року од деценија постигла оно што су Западу били потребни векови да постигне. Али развој Кине подразумева да се економски, културни, политички, друштвени и еколошки сектори морају развијати истовремено. И рекао бих да је једна од најважнијих иновација које Кина нуди јесте чињеница да се развој сагледава кроз сочиво цивилизације. Кинеска модернизацијска изградња, нови модели индустријализације, информатизације, урбанизације и модернизације пољопривреде неминовно ће имати дубок утицај на цео свет. Кина промовише нову врсту модернизације у којој економска, политичка, културна, социјални и еколошки цивилизацијски аспекти развијају се на усклађен и одржив начин. И тај начин даје пример да економски раст не мора да буде на супротној страни од социјалне правде. Кина одбија стављање економског раста и социјалне правде на различите стране ограде. Са својим БДП-ом који премашује 100 билиона јуана (15,42 билиона долара) 2020. године, Кина је поставила циљ да задржи своју економију у одговарајућем распону до 2025. уместо да постигне само одређене нумеричке циљеве. Док је модернизација Запада награђена невиђеним материјалним богатством и истовремено плаћена огромном еколошком штетом, кинеска перспектива развоја имплицира да људи и природа постоје у хармонији. У тој перспективи економски раст је неодвојив од друштвеног напретка. Док се западни модел фокусира на капитал као мотор развоја, Кина такође ставља људе и природу у свој фокус. Експлозивни раст кинеске економије више није изненађење и вест за свет, већ изразити понос кинеских грађана и природна последица овако убрзаног друштвеног, технолошког и економског развоја без премца у новијој светској историји. Овај нови осећај патриотског поноса је додатни фактор који покреће убрзани развој Кине. Међутим, у свету западне доминације, то изазива сумњу. Ово се, пак, развило у страх од кинеског национализма, који Запад види као тежњу Кине да стекне глобалну доминацију. Осим што је апсурдно да западне силе ускраћују другима право које су уживали вековима, таква ароганција само наводи на закључак да западни свет сматра да је то њихово природно право по рођењу. Иако се не пориче огроман допринос западне цивилизације укупном развоју света, такав став је још апсурднији ако се има у виду страшне патње и проблеми са којима се тај исти свет суочава као последица своје нефлексибилности, глобалних и регионалних ратова. и огромне друштвено-економске поделе које проистичу из неолибералне политичке филозофије и глобалног поретка у коме човечанство и данас влада. Свака земља има право да изабере свој пут модернизације. Кинески модел модернизације нуди нову опцију другим земљама и нацијама које желе да убрзају свој развој уз очување своје независности и социјалне правде. Такође нуди кинеску мудрост и кинески приступ решавању проблема са којима се човечанство суочава. Ипак, данашња Кина мора бити свесна не само себе и своје улоге у савременом свету, већ и одговорности коју сноси за неопходну модернизацију тог истог света. И то зато што данас светска модернизација, која је предуслов одрживости и развоја цивилизације, зависи од Кине и кључног аспекта њене хармоније модернизације. Аутор је бивши председник Републике Србије. Аутор је допринео овом чланку Цхина Ватцх-у, истраживачком центру који покреће Цхина Даили. Ставови не одражавају нужно ставове Цхина Даили. али и одговорности коју носи за неопходну модернизацију тог истог света. А то је зато што данас светска модернизација, која је предуслов одрживости и развоја цивилизације, зависи од Кине и кључног аспекта њене хармоније модернизације. Аутор је бивши председник Републике Србије. Аутор је допринео овом чланку Цхина Ватцх-у, истраживачком центру који покреће Цхина Даили. Ставови не одражавају нужно ставове Цхина Даили. али и одговорности коју носи за неопходну модернизацију тог истог света. А то је зато што данас светска модернизација, која је предуслов одрживости и развоја цивилизације, зависи од Кине и кључног аспекта њене хармоније модернизације. Аутор је бивши председник Републике Србије. Аутор је допринео овом чланку Цхина Ватцх-у, истраживачком центру који покреће Цхина Даили. Ставови не одражавају нужно ставове Цхина Даили. Аутор је допринео овом чланку Цхина Ватцх-у, истраживачком центру који покреће Цхина Даили. Ставови не одражавају нужно ставове Цхина Даили. Аутор је допринео овом чланку Цхина Ватцх-у, истраживачком центру који покреће Цхина Даили. Ставови не одражавају нужно ставове Цхина Даили.
