- Poruka
- 4.181
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/Политика/1138806/Неуставна+Тадићева+функција+.html
Неуставна Тадићева функција
Уставни суд Србије прогласио неуставном и незаконитом одлуку којом је председник Србије Борис Тадић 2008. године именован за председника Националног савета за инфраструктуру. Надлежности председника Републике могу се конституисати једино Уставом, наводи Суд.
Одредбу Владине одлуке о Националном савету за инфраструктуру којом је председник Србије именован за председника тог тела, Уставни суд Србије прогласио је неуставном и незаконитом.
Савет је формиран у јулу 2008. године, а за председника је именован председник Србије Борис Тадић, док је за његовог заменика постављен тадашњи потпредседнк Владе Млађан Динкић.
Уставни суд оценио је да се надлежности председника Републике могу конституисати једино Уставом. "Било који акт, мера или радња Владе којом би била додирнута уставна овлашћења председника Републике незамислив је у парламентарној републици", наводи Уставни суд у саопштењу објављеном на њиховом сајту.
Како се наводи, Влада је одлуком којом се председник Србије именује за председника Савета, једног органа или тела нејасне природе са широким делокругом рада, који је установила Влада, уноси непожељна конфузија у Уставом утврђено уређење власти, да се тиме разорно делује на Уставом успостављене односе између главних носилаца извршне власти.
Уставни суд сматра да именовање председника Србије у тело које обавља послове који припадају извршној функцији, али се начелно налазе изван уставних компетенција председника Републике, може да води не само неприхватљивом преплитању функција него и стварању конфликтних односа у самом врху извршне власти.
Суд је заузео став да Влада нема уставног овлашћења да именује председника Републике на јавну функцију, посебно онда када њено обављање није непосредно обухваћено уставним надлежностима председника Републике, јер се у том случају, заправо установљавају допунска овлашћења и дужности председника Републике.
"То не значи, међутим, да се заузимањем овог става апсолутно искључује било каква могућност да председник Републике током трајања председничког мандата истовремено обавља и неку другу јавну функцију", навео је Суд.
За чланове Савета пре четири године изабрани су министри Милутин Мркоњић, Петар Шкундрић, Диана Драгутиновић, Јасна Матић, Оливер Дулић, Верица Калановић, Саша Драгин, Божидар Дјелић, председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Београда.
Тада је образложено да је Савет формиран на основу Закона о државној управи, који предвиђа да Влада може оснивати координациона тела ради усмеравања појединих послова из делокруга више органа државне управе.
Према Владиној уредби, Савет координира и управља пројектима из области инфраструктуре с циљем убрзаног привредног и свеобухватног развоја Србије, разматра планове и дефинише приоритете развоја инфраструктуре Србије и прати реализацију пројеката инфрастуктуре у свим фазама, од расписивања тендера до окончања радова.
Савет покреће и координира спровођење свеобухватног програма изградње европских путева, као и програма унапређења железничког, ваздушног и речног саобраћаја у Србији.
У надлежности Савета је и разматрање и предлагање плана инвестиција у енергетици, водопривреди и телекомуникацијама, као и координација рада ограна и институција надлежних за реализацију инфраструктурних пројеката од националанг и регионалног значаја.
Неуставна Тадићева функција
Уставни суд Србије прогласио неуставном и незаконитом одлуку којом је председник Србије Борис Тадић 2008. године именован за председника Националног савета за инфраструктуру. Надлежности председника Републике могу се конституисати једино Уставом, наводи Суд.
Одредбу Владине одлуке о Националном савету за инфраструктуру којом је председник Србије именован за председника тог тела, Уставни суд Србије прогласио је неуставном и незаконитом.
Савет је формиран у јулу 2008. године, а за председника је именован председник Србије Борис Тадић, док је за његовог заменика постављен тадашњи потпредседнк Владе Млађан Динкић.
Уставни суд оценио је да се надлежности председника Републике могу конституисати једино Уставом. "Било који акт, мера или радња Владе којом би била додирнута уставна овлашћења председника Републике незамислив је у парламентарној републици", наводи Уставни суд у саопштењу објављеном на њиховом сајту.
Како се наводи, Влада је одлуком којом се председник Србије именује за председника Савета, једног органа или тела нејасне природе са широким делокругом рада, који је установила Влада, уноси непожељна конфузија у Уставом утврђено уређење власти, да се тиме разорно делује на Уставом успостављене односе између главних носилаца извршне власти.
Уставни суд сматра да именовање председника Србије у тело које обавља послове који припадају извршној функцији, али се начелно налазе изван уставних компетенција председника Републике, може да води не само неприхватљивом преплитању функција него и стварању конфликтних односа у самом врху извршне власти.
Суд је заузео став да Влада нема уставног овлашћења да именује председника Републике на јавну функцију, посебно онда када њено обављање није непосредно обухваћено уставним надлежностима председника Републике, јер се у том случају, заправо установљавају допунска овлашћења и дужности председника Републике.
"То не значи, међутим, да се заузимањем овог става апсолутно искључује било каква могућност да председник Републике током трајања председничког мандата истовремено обавља и неку другу јавну функцију", навео је Суд.
За чланове Савета пре четири године изабрани су министри Милутин Мркоњић, Петар Шкундрић, Диана Драгутиновић, Јасна Матић, Оливер Дулић, Верица Калановић, Саша Драгин, Божидар Дјелић, председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Београда.
Тада је образложено да је Савет формиран на основу Закона о државној управи, који предвиђа да Влада може оснивати координациона тела ради усмеравања појединих послова из делокруга више органа државне управе.
Према Владиној уредби, Савет координира и управља пројектима из области инфраструктуре с циљем убрзаног привредног и свеобухватног развоја Србије, разматра планове и дефинише приоритете развоја инфраструктуре Србије и прати реализацију пројеката инфрастуктуре у свим фазама, од расписивања тендера до окончања радова.
Савет покреће и координира спровођење свеобухватног програма изградње европских путева, као и програма унапређења железничког, ваздушног и речног саобраћаја у Србији.
У надлежности Савета је и разматрање и предлагање плана инвестиција у енергетици, водопривреди и телекомуникацијама, као и координација рада ограна и институција надлежних за реализацију инфраструктурних пројеката од националанг и регионалног значаја.
Pa jedva četiri godine da su prošle 
Plaćam odmah, za čas, ma brzo ki Ustavni sud 
