Pozorište Bolna priča o svetu odraslih koji zanemaruje, zloupotrebljava i zlostavlja decu... "Nestajanje" u Ateljeu 212

[Soradze]

"Nestajanje" je priča o odnosima roditelja i dece, o položaju dece u sistemu edukacije, o svetu odraslih koji zanemaruje
decu i pre svega o zlostavljanju dece.

Radnja komada je smeštena u intelektualnu višu srednju klasu hrvatskog građanskog društva, gde univerzitetski profesori,
umetnici, naučni istraživači, policija… gotovo svi predstavnici društva učestvuju u kolopletu intimnih odnosa i zakonskih
prestupa u zloupotrebi dece.

Priča paralelno prati radnju dve porodice, porodice žrtve i porodice zlostavljača, gradeći tako dinamičnu dramsku radnju
bogatu vrlo snažnim karakterima i sukobima, obrtima i emocijama.

Svetozar Cvetković,
Dejan Dedić,
Dubravka Mijatović,
Milica Janevski,
Jelena Ilić,
Branka Petrić,
Natalija Stepanović
i Đuro Brstina
oživeli su likove predstave „Nestajanje“ na sceni Ateljea 212.

Ni jedan glumac se nije nasmešio kada su se poklonili...

I dok glumci dobijaju stojeću ovaciju na kraju predstave, niko u gledalištu ne izgleda veselo...

Ogroman je trud glumaca da igraju predstavu "Nestajanje" jer potpuno pomeraju i sebe i gledaoce iz sigurnog neznanja...

Svakako, "Nestajanje" nije predstava posle koje ćemo lagano prošetati Beogradom i otići možda na krempite u "Moskvu"...

Predstava govori da se čudovišta nekada nalaze i u dobro ispeglanim, firmiranim sakoima, da mnoge ljude iz našeg
okruženja koje ne razumemo, ili ne razumemo zašto se na neki način ponašaju, zapravo mogu u sebi duboko da kriju
duboku bol i da povređeni ljudi kasnije povređuju druge.
Ovo je predstava koju gledamo užasnuto i zahvalno što o ovoj temi na ovakav način govori...
Maestralan je Cvele, sjajna Dubravka i odličan ostatak ekipe je preporuka da pogledate ovu predstavu.
Trigger Warning: Pročitajte o čemu se radi i idite! Vredi!

 

[mr Kiza]

Gledajuci sinoc prvu trecinu, pomislio sam da je ovo jedna od najgorih i najnerazumljivijih predstava, puno vremenskih flesbekova, teskih filozofskih dijaloga, nista vam nije jasno. Onda kada pocnete da kapirate ko je ko i o cemu se radi, shvatate da je rec o dobroj drami, koja prikazuje kako se nasilje i traume reprodukuju kroz generacije, ali i o sirim socijalnim temama korupcije, porodicnih odnosa, koterija u svetu nauke...
Cvetkovic se specijalizovao da glumi ped*file na domacim scenama i to sjajno radi. Ipak, ako pravim poredjenja, mislim da mi je "Kako sam naucila da vozim" ostavila jaci utisak, jer je jednostavnija, sa manje likova i bez scenografije, a podjednako efektna.

 

[Soradze]

Gledajuci sinoc prvu trecinu, pomislio sam da je ovo jedna od najgorih i najnerazumljivijih predstava, puno vremenskih flesbekova, teskih filozofskih dijaloga, nista vam nije jasno. Onda kada pocnete da kapirate ko je ko i o cemu se radi, shvatate da je rec o dobroj drami, koja prikazuje kako se nasilje i traume reprodukuju kroz generacije, ali i o sirim socijalnim temama korupcije, porodicnih odnosa, koterija u svetu nauke...
Cvetkovic se specijalizovao da glumi ped*file na domacim scenama i to sjajno radi. Ipak, ako pravim poredjenja, mislim da mi je "Kako sam naucila da vozim" ostavila jaci utisak, jer je jednostavnija, sa manje likova i bez scenografije, a podjednako efektna.

Cvetkovic se specijalizovao da glumi ped*file na domacim scenama..... hahahahahhahh...
Ovo para vredi, hahahah jeste.. ima facu pedofila, hahahhah
Divna ti je kritika...

 

[mr Kiza]

Sta drugo da napisem ako covek ima dve slicne uloge u dve predstave koje su na repertoarima beogradskih pozorista.
Ne moze takve uloge svako ni da igra, samo retki majstori kao sto je Cvele.