Bochanje. Da ili ne?

[Liza Dennis]

Obozavam bochanje. To je mediteranska igra, koju su nam donele izbeglice iz Krajine i Dalmacije. U parku blizu moje vile, nedeljom, leti okupe se moji drugari penzioneri i bocaju se. Ponekad se prikljuci i neki rumeni krsni Licanin ili Dalmatinac, pa pocnu da vriste i divljaju po parku, kao ludi. Inace, to se obicno desi kada ih ja pobedim, pa mi oni onda nesto prebacuju kako zena treba da sedi kuci i kuva rucak, a oni, muskarci, kao neke zene, se svadjaju i urlaju bez razloga. Da li igrate bochanje? 8)

 

[Gwinet]

Hej, ja sam Dalmatinka! Doduse, samo poreklom, tamo sam isla redovno do 90-ih, posle nisam, ali moj deda me je od malena vodio na "bocanje". Inace, mi Dalmatinci to zovemo "BALOTE". Nikad nisam igrala, jer je to bila igra za mudrace! Bar se meni tako cinilo. Kao da si mogao da igras tek ako ti izrastu brkovi i pojave se sede, inace si osudjen da zadivljeno stojis sa strane i gledas majstore. Ponovicu, deda me je vodio sa sobom, tako da je to bilo pre najmanje deset godina. I mogu ti reci da mi je nedostajala igra... Sada to ljudi uglavnom igraju u takozvanim "klubovima" za bocanje, i zato mi je posebno drago da neki to i dalje igraju na livadi... Wuhu! Samo napred!!!

 

[Liza Dennis]

Pa, da znas da je tako. Ja igram jer sam mudra i zato me primaju u svoje drustvo. Licani i Dalmatinci mi dodju i pitaju me za savet/savit, a ja ih uvek/uvik ohrabrim i podrzim/ dam potporu. Mada ponekad mi se cini da su oni zesci debili. 8)