Preda mnom lezi uvijeno zgrceno zmijoliko telo. Vrh mog koplja pociva u srcu zveri. U srcu moje majke...Jezik joj lezi uvaljan u prasinu pored skamenjenog lica koje jos uvek pulsira u poslednjim pristizajima vazduha.
Mati moja, *****, bludnice, huljo…Zalim sto si me rodila drugacijeg. Sada zalim nad onim sto sam pre smatrao blagosolovom gledajuci moje nakazne sestre i bracu. Ne mogu ih nazvati ni sestrama ni bracom, jer razlike u toj hrpi nabacanog mesa i kostiju nema. Red kostiju, red mesa, tek ponegde red koze, ponegde ponovo red kostiju. Gomila gnusoba koje ne mogu nazvati ni nakotom. Horde lepljivih, krvavih degenerika koji zaudaraju na najcrnji talog najcrnje kanalizacije, ciji je truo dah iz samih hadovih celjusti..Ali moram ih nazvati mojom krvlju. Cujem mljackanje njihovih stopala iza mene. Cujem sklocanje njihovih poluraspadnutih vilica. Besni su, majko. Tvoja abortusom rodjena deca dolaze da te oplakuju o majko, o bludnice eona.
Proklinjem te boze! Proklinjem tvoj sveti duh za koji sam mislio da je pao na moju dusu, jedino cisto ogledalo u ovom svetu ogavnosti, jedini mirisni ljiljan u ovom svetu fekalnog smrada. Proklinjem te boze ako te ima...
Uvrcem drsku koplja. Bolan grc ti potresa telo. O kako velicanstveno igra tvoja krljust! Uvrcem jos jednom... Kakva nezemaljska magija, o majko! Titraju iskrice kao zvezde u ponoc. Srebrni talas ti prelama kicmu. O majko kako si lepa u sumrak zivota!
Evo ih majko. Tvoji mili stizu da te isprate, da te ozale. Sacekaj ih majko da vide tu lepotu.
Pomeram ugao koplja. Levo, desno, gore, dole, samo za milimetar. Svetluca krljust kao more u sumrak, rasipaju se iskrice, zmirkaju zvezdice. Iz razjapljenih celjusti ti se otima krik. Kako se toplo razlegla ta fina nota! Vrtim koplje u krug, pravim spirale oko tvog srca. Kakva prelepa arija, o majko! Kako lepo pojis u zatisje zivota! Kao stotine slavuja da me krilima golicaju po kozi.
O majko kako si samo uzvisena u dnu svog greha!
Osecam smrad u nozdrama. Osecam sluz na rukama. Osecam trulez u dnu grla.
Uzimaju me, o majko! Uzimaju moje koplje, o uzvisena mati!
Oni ne cuju tvoju prelepu ariju, oni ne vide tvoju velicanstvenu lepotu, oni ne pojme tvoju uzvisenost majko! Nalezu se na koplje svojim nezgrapnim telima, pritiskaju ga svojim kvrgavim prstima, gaze te svojim sluzavim nogama. Tuga me je obuzela majko....Ne osecam bol dok me cerece, ne osecam bol dok paraju moju kozu, ne osecam bol dok mi ulaze u meso svojim pipcima. Ne osecam nista dok me razaraju da bi se utkali u moje meso, kozu , kosti. Osecam setu za onim delicem velicanstva koji si mi pokazala na pragu smrti. Kidaju tvoju svetlucavu krljust, zarivaju svoje trule vilice u tvoje meso. Kidaju tvoj grkljan u kojem cuci nevidljiva harfa. Kasape te svojim udovima, siluju te. Gutaju te, o majko, zderu te, o velicanstvo!
Videh pesmu u tvojoj rici, videh lepotu u tvojoj ljigi, videh velicanstvo u tvom grehu. Nahranih se slascu iz tvog bola, o majko, i postah isti kao oni.
Vreme je da se pridruzim piru.
Mati moja, *****, bludnice, huljo…Zalim sto si me rodila drugacijeg. Sada zalim nad onim sto sam pre smatrao blagosolovom gledajuci moje nakazne sestre i bracu. Ne mogu ih nazvati ni sestrama ni bracom, jer razlike u toj hrpi nabacanog mesa i kostiju nema. Red kostiju, red mesa, tek ponegde red koze, ponegde ponovo red kostiju. Gomila gnusoba koje ne mogu nazvati ni nakotom. Horde lepljivih, krvavih degenerika koji zaudaraju na najcrnji talog najcrnje kanalizacije, ciji je truo dah iz samih hadovih celjusti..Ali moram ih nazvati mojom krvlju. Cujem mljackanje njihovih stopala iza mene. Cujem sklocanje njihovih poluraspadnutih vilica. Besni su, majko. Tvoja abortusom rodjena deca dolaze da te oplakuju o majko, o bludnice eona.
Proklinjem te boze! Proklinjem tvoj sveti duh za koji sam mislio da je pao na moju dusu, jedino cisto ogledalo u ovom svetu ogavnosti, jedini mirisni ljiljan u ovom svetu fekalnog smrada. Proklinjem te boze ako te ima...
Uvrcem drsku koplja. Bolan grc ti potresa telo. O kako velicanstveno igra tvoja krljust! Uvrcem jos jednom... Kakva nezemaljska magija, o majko! Titraju iskrice kao zvezde u ponoc. Srebrni talas ti prelama kicmu. O majko kako si lepa u sumrak zivota!
Evo ih majko. Tvoji mili stizu da te isprate, da te ozale. Sacekaj ih majko da vide tu lepotu.
Pomeram ugao koplja. Levo, desno, gore, dole, samo za milimetar. Svetluca krljust kao more u sumrak, rasipaju se iskrice, zmirkaju zvezdice. Iz razjapljenih celjusti ti se otima krik. Kako se toplo razlegla ta fina nota! Vrtim koplje u krug, pravim spirale oko tvog srca. Kakva prelepa arija, o majko! Kako lepo pojis u zatisje zivota! Kao stotine slavuja da me krilima golicaju po kozi.
O majko kako si samo uzvisena u dnu svog greha!
Osecam smrad u nozdrama. Osecam sluz na rukama. Osecam trulez u dnu grla.
Uzimaju me, o majko! Uzimaju moje koplje, o uzvisena mati!
Oni ne cuju tvoju prelepu ariju, oni ne vide tvoju velicanstvenu lepotu, oni ne pojme tvoju uzvisenost majko! Nalezu se na koplje svojim nezgrapnim telima, pritiskaju ga svojim kvrgavim prstima, gaze te svojim sluzavim nogama. Tuga me je obuzela majko....Ne osecam bol dok me cerece, ne osecam bol dok paraju moju kozu, ne osecam bol dok mi ulaze u meso svojim pipcima. Ne osecam nista dok me razaraju da bi se utkali u moje meso, kozu , kosti. Osecam setu za onim delicem velicanstva koji si mi pokazala na pragu smrti. Kidaju tvoju svetlucavu krljust, zarivaju svoje trule vilice u tvoje meso. Kidaju tvoj grkljan u kojem cuci nevidljiva harfa. Kasape te svojim udovima, siluju te. Gutaju te, o majko, zderu te, o velicanstvo!
Videh pesmu u tvojoj rici, videh lepotu u tvojoj ljigi, videh velicanstvo u tvom grehu. Nahranih se slascu iz tvog bola, o majko, i postah isti kao oni.
Vreme je da se pridruzim piru.
pozdrav...
. Kao da si inspiraciju imala u "Srpskom filmu", a ovo bi mogao da bude nastavak. Primetna je želja hladnokrvnog autora da izazove kod čitalaca ono delotvorno zgražavanje, ali ipak posluženo sa lepršavim stilom i opisnim zalaženjem u detalje, što je inače odlika dubokih pisaca.
.
nisam gledala tu ogavdsitnu od srpskog filma niti bih mogla...ovo je alegorija, neu koji koliko vidim nije uspeo da shvati poentu i sta je bludna mati, sta su njena deca sam demistifikovala pricu a ti se malo potrudi jer znam da mozes da vidis poentu koja je totalno durgacija od onoga sto se na prvo citanje da primetiti. 