Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 183.962
Šta smeš a šta ne: Blokada
Blokada privatnih poseda i institucija
Sloboda javnog okupljanja ne znači i slobodu ulaska u prostor u privatnom posedu. Ustavom je zagarantovano pravo na nepovredivost stana i neovlašćen ulazak u tuđ stan ili neovlašćeno zadržavanje u njemu predstavlja krivično delo. Ovo ne važi samo za stanove, već i bilo koju drugu prostoriju u koju ne može svako slobodno da uđe — npr. poslovni prostor, fabriku…Vlasnik prostora u svakom trenutku može da zatraži da se sklonite, i u tome će mu pomoći i policija, koja pritom može da upotrebljava silu. Policija je ovlašćena da silom suzbija i pasivni otpor — oglušivanje o datu naredbu, klečanje, sedenje ili ležanje se sve smatra pasivnim otporom. Takođe, blokiranje rada nekog preduzeća može da predstavlja povredu prava zaposlenih na rad, i možete da im budete odgovorni za naknadu štete koja nastane zbog prekida u poslovanju.
Za parlament, univerzitet, ambasade i crkve postoje posebni propisi, po kojima policija nije ovlašćena da u prostorije ovih institucija ulazi bez odobrenja nadležnog organa, sem u slučaju da je neophodno otkloniti neku neposrednu opasnost. Takođe, državne organe i objekte od strateškog značaja obezbeđuju pripadnici vojske, policije, i pravosudne straže, i oni su ovlašćeni da upotrebe silu kako bi ih zaštitili. Treba imati u vidu da određeni vidovi ponašanja tokom blokade — organizovano ometanje rada nekog državnog organa, nasilni ulazak u obezbeđene prostorije — mogu da se smatraju sprečavanjem službenog lica u vršenju službene dužnosti ili napadom na službeno lice.
Blokada saobraćaja
Što se tiče blokade saobraćaja — vožnjom, sporom vožnjom, parkiranjem vozila ili podizanjem barikada — policija ima ovlašćenje da ovakav protest razbije, ali najčešće će učesnicima samo napisati prekršajne kazne. I tokom javnog okupljanja važe regularna saobraćajna pravila, što znači da saobraćajna policija ima pravo da svako nepropisno zaustavljanje ili ugrožavanje drugih učesnika u saobraćaju sankcioniše prekršajnim kaznama. Zanimljivo je da, za razliku od prekoračenja brzine, spora vožnja nije predviđena kao prekršaj u našem zakonodavstvu.Za organizatora okupljanja koji ne obezbedi nesmetan prolaz kolima hitne pomoći predviđena je novčana kazna od 70.000 do 120.000 dinara. Takođe, možeš da odgovaraš i krivično ako blokadom saobraćaja ugroziš bezbednost drugih, ili neko bude povređen ili nastrada. Ako u toku blokade neko bude povređen, ili ako prouzrokuješ imovinsku štetu koja prelazi iznos od 200.000 dinara, preti ti kazna zatvora do tri godine. U slučaju da blokirate železnicu, tramvajski ili trolejbuski saobraćaj, i time dovedete u opasnost veći broj ljudi ili njihovu imovinu, zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Šta mogu da budu posledice?
Upad u privatni posed, ili neudaljavanje sa privatnog poseda na zahtev vlasnika, je krivično delo, kod koga se čak i pokušaj kažnjava. Predviđena je novčana kazna, ili kazna zatvora do jedne godine. Takođe, kada je u pitanju blokada institucija, treba imati u vidu da zaposleni u državnim organima uglavnom imaju status službenih lica, a sprečavanje službenih lica da rade svoj posao, kao i bilo koja vrsta prinude ili pretnje upućene njima, strogo se sankcionišu. Osnovni oblik ovog dela kažnjava se kaznom zatvora od jedne do pet godina, dok su teži oblici prisutni u slučaju da se službenom licu nanese povreda, ili ako je u pitanju lice koje obavlja poslove javne ili državne bezbednosti. U ovim slučajevima kazne se kreću u rasponu od dve do dvanaest godina zatvora. Takođe, sprečavanje nekoga da napusti prostor koji blokirate može da bude protumačeno kao protivpravno lišenje slobode, što je krivično delo koje se kažnjava kaznom zatvora do tri godine. Pored toga, svaka pretnja da ćete ti ili ostali demonstranti nekoga fizički napasti predstavlja krivično delo ugrožavanja sigurnosti, za šta je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do godinu dana. Pretnje upućene najvišim državnim funkcionerima, sudijama, tužiocima i advokatia, kao i novinarima i policajcima, posebno se strogo sankcionišu. Za njih je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.https://www.gradjanske.org/sta-smes-a-sta-ne-blokada/
– Председник државе би требало да зна да питање блокаде путева није регулисано Уставом, већ законским нормама. Блокада ауто-пута јесте тежи облик и може потпасти под кривично дело. Проходност ауто-пута регулисана је међународним конвенцијама и спада у обавезу државе. Свесно смо блокирали „Газелу” да бисмо спречили разарање правног поретка кроз неуставне законе – казао је Манојловић за „Политику”.
Он је додао да је у кршење закона Републике Србије ушао апсолутно свесно како би заједно са народом спречио знатно већу неправду, којa је подразумевалa легализацију отимачине и одузимање суверености од грађана.
https://www.politika.rs/scc/clanak/493404/kad-blokada-puteva-ugrozi-slobodu-kretanja
Mislim da ovo , obzirom da su aktuelne blokade svega i svacega jeste aktuelna tema i da bi svi , koji imaju nameru da ucestvuju u blokadama , trebali da znaju sta se sme a sta ne sme, i za koja dela se ide i do 5 godina na robiju. Da posle ne bude aj kuku nismo znali, ispao mi sapun i slicno.
Autorska.
Cak i Savo Manojlovic jedan od lidera prozapadne opozicije priznaje da je blokada puteva - krivicno delo.
