Blogovanje

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Dobrodošli. Ovo nije blog.

Ovo je mesto za druženje, ćaskanje, pitanja, predloge.

Za početak, samo zato što mnogi ne znaju gde se nalazi, ovde stavljam kućni red kuće koja je naš domaćin; nalazi se ovde: Pravilnik Bloga.

Ako Vas nešto tišti, a nigde nije zgodno da to kažete, kažite ovde.

Srećno!
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ovako izgleda moje blogovanje u Natinoj eparhiji..

giphy.gif
А могло би да падне и нешто од принца на блог, м? 🙄
 
На жалост, или на срећу, ја напишем нешто на блогу на Крстарици, само кад ми се чини да није довољно добро и вредно пажње. Та ме пракса показује у светлу надувеног квази елитисте... а то није фер и није подобно истини. Мораћу да мењам то. Има ту финог и паметног света. Пре ми је блог био већи али сам побрисао то, је нешто треба да објавим.
 
На жалост, или на срећу, ја напишем нешто на блогу на Крстарици, само кад ми се чини да није довољно добро и вредно пажње. Та ме пракса показује у светлу надувеног квази елитисте... а то није фер и није подобно истини. Мораћу да мењам то. Има ту финог и паметног света. Пре ми је блог био већи али сам побрисао то, је нешто треба да објавим.

Болдовано није тачно никако. Многи су и напустили потпуно блогове а и форум. Они који су остали заслужују захвалност.
Извлачим повремено по неки блог од раније, као пример како се овде писало.
Разумем твој став а да се не враћамо уназад и на разлоге таквог размишљања, већ да убудуће покушамо да овде владају неке лепше и што квалитетније речи.
 
Mislim da blog danas ima veliku falinku: previše je patetičan, nenormalno tužan,
dobija se utisak da vlada neka trka ko će napisati što tužniji sastav.
Lično, baš zato, većinu postova ne čitam...
Sreća u nesreći, pa se izdvajaju polako autori koji forsiraju patetiku...

Znam da razumete da ne očekujem komediju... mada...
Ipak... očekujem život, snagu, smeh, volju, budnost!
To izvucite iz sebe!
To je kvalitet!
Toga smo željni!

Grlim vas sve redom!
:vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:
 
Некако не мислим да је фалинка а ни патетика та туга или сета коју овде читамо.
Превише у животу сабијамо у себе ту сету и доцртавамо осмехе да би прегурали дан. Зато је овакво једно место или папир и оловка вентил да испустимо из себе оно чиме не желимо да гушимо свакодневницу.
А када прочитају, ти којима не желимо да скидамо осмехе, могу то да испију као туђу чашу жучи. Разблажену.
 
Blog je lični, neobavezan, čista emocija.

Da li će sadržaj bloga biti tužan, patetičan ili šaljiv, zavisi od trenutnog osećanja vlasnika bloga.
Važno je da se oslobodi emocija, a svi smo različiti i imamo svoje načine izražavanja.

Ne verujem da blogeri pišu za druge, da se trude da ugode drugom. Ljudi pišu u trenutku kada su motivisani događajama, u današanje vreme nema baš mnogo lepršavog u duši.
Kako je u duši, tako je i na blogu.

Ne mora da mi se dopadne svaki post u nečijem blogu, ali poštujem tuđu emociju.

Sve teme u Blogovima su jednake važnosti, nema pinovanih tema, od nas zavisi koliko će baš naš blog uvek biti aktuealan i pri vrhu.Sve je stvar trenutka, emocije, ponekada i sujete.

U Blogovima, kao i temama, treba poštovati nečije emocije i ostaviti dovoljno vremena da emocija 'odleži'.
To je moj stav i strogo se pridržavam tog nepisanog pravila.
 
Ево једне идеје давнашње, која је изгледа била занимљива љубитељима речи и стихова. Не замерајте што не измишљам топлу воду него користим нешто већ опробано,али ми смо нови и другачији па.. могли би да пробамо?

https://forum.krstarica.com/threads/pesnicarenje-zajednicki-blogerski-pesnicki-blog.875157/

Шта мислите, м?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top