(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
BLIZU PEDESETE
U pedestima se najlepše veruje
mnogo toga znaš
još više umeš da osećaš
a vala i srce umeš da sačuvaš.
U pedesetima se najlepše živi
Razuma imaš taman za kontrolu
Reči si do sad naučio baš dosta
Osećaš vreme i važnost onoga „sada“
E, to te spasi vala od mnogo jada.
I znaš da ceniš I reč I osmeh
I suzu da pustiš čak I bez stida
Osećaj svoj da kažeš bez srama
Jer život jeste samo jedna drama
I glupo je provesti ga pod velom blama.
U pedesetima se najlepše sanja
jer si svestan svakog davanja
i da sve ima cenu svoju
svejedno da l' tvoju il' moju.
Eh, ja imam blizu pedeset
I cena moja je samo moja
Da l’ visoka il’ niska odlučujem ja
I koliko ću da platim
ili ću da patim.
Koliko košta jedno srce?
Moje ....mnogo....al' je pazareno
A svako drugi nek na srce svoje
Zalepi cenu kao ja na moje.
PS jedino na snu ne stoji etiketa sa cenom
zato slobodno sanjajmo
...i na cveću generacijo 
)