(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
BLENTA I JA - 1.DEO
(JEDAN OD PUTEVA ZA "NIGDE")
Napokon mogu sa Mešom u polje
Od skora su sva dvorišta u ulici koja vodi u polje zagradjena i nema bojazni od puštenih pasa. Ne razumem ljude koji drže pse ili psa, nemaju ogradu a pas pušten. Kao poludivalj je. Volim pse ali brate ta ljubav nosi i odgovornost sa sobom. E, sad je sve ogradjeno i možemo lepo i mirno proći. Meš inače nije agresivan. Nikada nije zalajao van našeg dvorišta a nema gde nije vodjen....i medju gomilu pasa i medju gomilu ljudi. Nikada nije napao ni jednog psa. Ako naidjemo na agresiju, on sluša uz nogu, ne besi se, ne reži, ne izaziva....mirno prelazimo preko njihove teritorije i jedino se čuje lavež tih pasa. Ako je pušten sa povodca, dovoljno je strogo reći "Meš stani" ...on je zaustavljiv pas potpuno socijalizovan velikim i svakodnevnim radom svih ukućana. Naravno, veliku ulogu ima i njegov karakter. Imali smo sreće sa njim. Ali, o čoporima pasa lutalica, kako se ponašati, zaustaviti ih tj. proći bez sukoba ...kao ja večeras što sam, nekom drugom prilikom, ali će biti jer možda nekom može pomoći.
Dakle, više ne moramo samo na Savu kolima. Ne vozim, tako da obavezu imaju dvoje a to baš nije lako uskladiti.
A sad......moj mir.....ono što obožavam, gde jesam sama sa sobom...mesto gde duša može da ode umorna i da se vrati odmorna.....jedan od puteva za "nigde"
BLENTA
PS Laku noć i miran san želim
)
